Medijska situacija u Srbiji

Medijski monitoring Fondacije Konrad Adenauer pokazao je da se štampani mediji tokom predizborne kampanje nisu bavili takozvanim „velikim temama", kao što su ekonomija, privreda, evropske integracije, Kosovo i penzioni fondovi, a ni onda kada su ih pojedini političari sami pominjali, nisu izlazili iz okvira političke propagande. Od svih pregledanih intervjua u šest dnevnih novina, tri intervjua su dobila najniže ocene, dok su ostali ocenjeni kao prepuni opštih mesta i osrednje upotrebne vrednosti. „Mlade, kao važan segment društva, političari u štampanim medijima skoro i da nisu pominjali, niti su ih mediji na to podsećali“, rekla je Tamara Skroza. Prebrojavanjem tekstova, izveštaja i intervjua objavljenih u posmatranom periodu, zaključeno je da su neki mediji bili vidno pristrasni i da su jednoj stranci posvećivali više pažnje. Prema rečima prof. Miroljuba Radojkovića „ponašanje novinara potvrdilo je još jednom ocenu da je profesija uplašena, bez moći i ugleda, i da je ono što smo nazvali inertnošću izraz autocenzure prema postojećoj i preventivne autocenzure prema budućoj vlasti“.
(Pravda, Blic, Informer, 18.05.2012)

Čak tri četvrtine novinara u Srbiji smatra da u zemlji postoje problemi vezani za slobodu medija, a od 27 kriterijuma kojima Savet Evrope meri slobodu izražavanja, u Srbiji se ostvaruje tek četiri, pokazalo je istraživanje „Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu". U istraživanju je anketirano je 240 glavnih urednika informativnih medija iz 79 mesta u Srbiji, 69 medijskih vlasnika, 40 partijskih funkcionera iz 10 gradova u Srbiji, 50 pripadnika devet manjinskih nacionalnih zajednica kao i 26 predstavnika državnih, regulatornih i samoregulatornih tela sa nadležnostima u medijskom sektoru. Ocenjeno je da su od 27 kriterijuma kojima Savet Evrope meri slobodu izražavanja, u Srbiji ostvariva tek četiri: sloboda ulaska u novinarsku profesiju, sloboda pristupa internetu i stranim medijima, razdvajanje učešće u izvršnim organima vlasti od profesionalnog obavljanja medijskih poslova i (ne)ograničavanje prava medija da ekskluzivno izveštavaju o značajnim događajima. Izveštaj, međutim, konstatuje značajna odstupanja od evropskih standarda u oblasti medijske ekonomije i nezavisnosti medija od političkog uticaja, kao i u oblasti radno-socijalnih prava i bezbednosti novinara.
(Dnevnik, Informer, Radio Boom 93 19.05.2012)

Aktuelne ocene medijske situacije u Srbiji

Nekadašnji hrvatski novinar Tomislav Jakić izjavio je da je novinarstvo u funkciji informisanja „umrlo” u regionu i pretvorilo se u političku propagandu. Dodao je da ipak ima i izuzetaka među novinarima. Prema njegovim rečima, odumiranje novinarstva u funkciji informisanja je „svetski trend”, iako u razvijenim zemljama još postoje ozbiljni mediji. Oštro je kritikovao hibridnu formu novinarstva „infotejnment” (infotainment), kroz koju se informacije plasiraju u vidu zabave.
(Beta, NDNV, 14.05.2012)

Presednik Izvršnog odbora NDNV, Nedim Sejdinović, izjavio je da političari u Srbiji medije doživljavaju isključivo kao sredstvo za ostvarenje svojih ciljeva. „Oni ne mogu da prepoznaju da je funkcija medija kontrola vlasti, pa im prete ako ne izveštavaju po njihovoj volji". Prema njegovim rečima, važno je to što novinarska udruženja reaguju na slučajeve direktnog ugrožavanja medijskih sloboda, ali je problem u tome što ti slučajevi uglavnom ne dobijaju sudske epiloge. Medijskom scenom u Vojvodini dominiraju beogradski mediji, što je, kako je ocenio Sejdinović, posledica centralizacije novca i moći u Beogradu.
(Beta, NUNS, NDNV, 15.05.2012, Danas, UNS, Pravda, 16.05.2012)

Najviše pritisaka na medije u Srbiji vrše vladajuće političke partije - u 47 odsto slučajeva; u 32 odsto to čine organi izvršne vlasti, 26 odsto opozicione stranke, dok po 16 odsto kao oglašivači nezavisnost medija urušavaju privatna i javna preduzeća, istakao je Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a, na predstavljanju izveštaja „Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu“. Prema njegovim rečima, tokom prošle godine pokrenuta su 242 parnična postupka protiv medija, od kojih je u 93 odsto tražena naknada zbog povrede časti i ugleda, a u sedam odsto je zahtevano objavljivanje ispravke. Najviše postupaka pokretano je protiv štampanih medija, a potom po nekoliko i protiv televizija B92, RTS, Pinka i portala E-novina. Iznosi naknada koji se traže u postupcima, kako je navedeno, su od tri do 100 miliona evra.
(Medijski Arhiv Ebart, NUNS, 20.05.2012. Danas, UNS, 21.05.2012.)

Uticajni mediji u Srbiji su između dva kruga predsedničkih izbora favorizovali kandidata Demokratske stranke, Borisa Tadića, a po količini nekritičkog izveštavanja mogu se uporediti samo sa medijima u Azerbejdžanu i Tadžikistanu, rečeno je danas na predstavljanju izveštaja monitoringa medija organizacije BIRODI. Ivan Godarski iz slovačke organizacije MEMO 98, koja prati medije tokom izborne kampanje širom sveta, istakao je da novinari u Srbiji nisu spremni da političarima postave neprijatna pitanja, iako je to uloga novinara, nego samo prenose izjave. U istraživanju su posmatrane centralne informativne emisije televizija B 92, Radiotelevizije Srbije, Prve srpske televizije, Pinka, Studija B i Televizije Vojvodina, kao i dnevni listovi Politika, Blic, Večernje novosti, Danas i Pravda. Celo istraživanje dostupno je na sajtu www.mediamonitor.rs
(Beta, UNS, NUNS, 22.05.2012, Pravda, Danas, Tanjug, Politika, 23.05.2012)

Država i mediji

Gordana Suša, u autorskom komentaru za list Blic: Kroz Zakon o elektronskim komunikacijama prošli saziv Skupštine je pokušao da službama bezbednosti i organima unutrašnjih poslova omogući uvid u podatke o elektronskim komunikacijama bez odluke suda i ugrozi pravo novinara da štite tajnost svojih izvora. Na svu sreću, posle kritika iz EU propao je i pokušaj da se u skupštinskom poslovniku zadrži mogućnost smene poverenika za pristup informacijama ili zaštitnika građana. Ni Odbor za kulturu i informisanje nijedanput nije samostalno (ćutanje je zlato) pokrenuo društvenu raspravu o slobodi medija kao da to nije potreba srpskog demokratskog društva. Ali se izabrane elite i vlasti i opozicije nisu ustručavale da „pritišću i presuju medije“, kako su izjavile dve trećine od 240 anketiranih urednika informativnih programa u Srbiji.
(Blic, 19.05.2012)

Iz javnih servisa

Istraživač Novosadske novinarske škole Dejan Pralica rekao je da je medijski monitoring informativnih emisija na šest jezika Televizije Vojvodine pokazao da je najviše vremena dobila Demokratska stranka, a zatim Srpska napredna stranka, Ujedinjeni regioni Srbije i Liberalno-demokratska partija. Pralica je kritikovao urednike na javnom servisu zato što su u vreme predizborne ćutnje objavljivali izjave i aktivnosti državnih, a naročito pokrajinskih funkcionera, što je u stvari bila prikrivena politička kampanja. Prema njegovim rečima, mediji su uglavnom imali pasivan pristup praćenju kampanje.
(Beta, NDNV, 22.05.2012)

Pretnje, napadi i procesi novinarima, medijska suđenja

Lider SNS, Tomislav Nikolić, traži od dnevnog lista Kurir odštetu od neverovatnih 200 miliona dinara, što bi praktično dovelo do zatvaranja lista, piše list Kurir. U NUNS-u i UNS-u su najoštrije osudili potez lidera SNS. Zamenik predsednika SNS, Aleksandar Vučić, najpre je tvrdio da tužba nije na 200 miliona dinara, već na dva miliona. Kad smo mu poslali kopiju tužbe u kojoj piše da je odštetni zahtev ipak 200 miliona, poručio je da je „to greška“.
(Kurir, UNS, 11.05.2012)

Tomislav Nikolić, lider SNS, osuo je paljbu po medijima, najavivši da će, kad on pobedi na izborima, zvati novinare da im kaže o čemu da izveštavaju, piše list Kurir. Kolegijum RTS ocenio je da je Nikolić grubo zloupotrebio pristojnost i profesionalizam voditelja, „iznoseći niz optužbi, pretnji i neistina“ o radu medijskog javnog servisa.
(Kurir, UNS, 15.05.2012)

Zaposleni u lokalnoj medijskoj kući RNJP Paraćin juče ujutru zatekli su službeni automobil „zastava 101" nasred reke, sa širom otvorenim prednjim vratima i razbijenom šoferšajbnom. Ovo vozilo zajednički su koristili novinari radija, lokalnog biltena i opštinske televizije.
(Večernje novosti, NUNS, UNS, 11.05.2012)

Vladimir Galić, potpredsednik SNS u Novom Sadu, podneo je tužbu Višem sudu u Novom Sadu protiv Društva za novinsko-izdavačku delatnost „Agenda 2020“ koje izdaje nedeljnik Novi magazin i odgovornog urednika Novog magazina, Milorada Ivanovića, i zatražio milion dinara odštete zbog navoda u tekstu „Ko su politički akteri spornih privatizacija“.
(Novi magazin, NUNS, 17.05.2012)

Bivši direktor Bezbednosnoinformativne agencije (BIA), Rade Bulatović, brani Ratel u sudskom sporu koji je protiv njih poveo SOS kanal zbog dodeljivanja neispravne frekvencije na javnom konkursu. Istovremeno, RRA kao drugotuženi je više puta istakla svoje pasivno učešće u ovom sporu jer smatra da ne snosi krivicu što je Ratel prilikom raspodele frekvencije u plan slobodnih kanala uvrstio i 36. kanal, na kojem Drugi program rumunske televizije godinama emituje svoj program 1.000 puta jačom snagom. Rade Bulatović je, kako nezvanično saznaje list Alo!, i prijatelj presednika upravnog odbora Ratela, profesora Jovana Radunovića.
(Alo!, 19.05.2012, NUNS, 21.05.2012)

Nakon skoro pet godina spora sa SOS kanalom, Ratel je angažovanjem za branioca bivšeg šefa BIA, Radeta Bulatovića, od Prvog osnovnog suda u Beogradu izdejstvovala rešenje o prinudnoj naplati duga od 4,5 miliona dinara za korišćenje 36. kanala, iako je sudski veštak ustanovio da je taj kanal neispravan i da je ovoj televiziji time pričinjena ogromna šteta. Rešenje Prvog osnovnog suda je izvršno i ne daje mogućnost SOS kanalu da uloži žalbu. U neformalnom razgovoru Bulatović je direktoru SOS kanala nagovestio da je Ratel država i da ne očekuje previše od ovog spora. Kako je rekao, država je jača od svih, pa i od SOS kanala. SOS kanal je juče o ovom slučaju obavestio sve relevantne institucije u zemlji, kao i EU, OEBS i ambasade Velike Britanije i SAD. Iako je na osnovu izveštaja sudskog veštaka potvrđeno da je SOS kanalu dodeljena neispravna frekvencija, ova televizija na osnovu pričinjene štete potražuje sumu veću od 650 miliona dinara, ali Ratel, kako navode, „na sve načine pokušava da, pre okončanja spora, ugasi i uništi SOS kanal“. RRA, koja je drugotužena u ovom sporu, predložila je nagodbu, odnosno rešenje spora dogovorom, ali je Ratel protiv. Novo ročište u Privrednom sudu 15. juna.
(Danas, UNS, NUNS, 23.05.2012)

Prava novinara

„Podržavam uvođenje beneficiranog radnog staža za novinare predloženog u Tamarinom zakonu“, izjavio je ministar policije Ivica Dačić. „Smatram da oni rade veoma težak i odgovoran posao i da država mora da im pruži snažnu podršku“. Generalni sekretar UNS-a, Nino Brajović, smatra da bi beneficirani radni staž trebalo da dobiju svi novinari i urednici dnevnih informativnih redakcija, kao i snimatelji i foto-reporteri. Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a, kaže da novinari zbog težine posla zaslužuju beneficirani radni staž.
(Kurir, 18.05.2012)

Manjinski mediji

NUNS najoštrije osuđuje postupak Mikana Velinovića, osnivača i komandanta Srpskog oslobodilačkog antiterorističkog pokreta, koji je u pismu upućenom JUGpressu, optužio glavnu i odgovornu urednicu Ljiljanu Stojanović da „snishodljivo pokušava da opravda nedvosmislenu podršku predstavnika lokalnih samouprava uhapšenim teroristima sa nedavnog protesta u Bujanovcu”. U istom pismu, Velinović optužuje većinu novinara u Srbiji da su „neinformisani, kriminalizovani, izuzetno sebični, profesionalni deformisani…, nemoralni, alkoholom nagriženi, nesavesni, neodgovorni…, polupismeni…”. Ovo pismo Velinovića NUNS ocenjuje kao nedopustiv pritisak na medije, posebno na redakciju JUGpressa koja profesionalno obavlja posao i informiše građane na srpskom, albanskom, romskom i bugarskom jeziku.
(NUNS, Beta, NDNV, Južne vesti, 10.05.2012)