Medijska situacija u Srbiji

Izdanje IREX-ovog Indeksa održivosti medija (MSI) za 2012. u Evropi i Evroaziji analizira borbu i ostvarene pobede u medijskom sektoru u 21 zemlji u tranziciji, od Hrvatske do Kazahstana. Podaci dobijeni od lokalnih medijskih eksperata pokazuju sveukupnu stabilnost u medijskom sektoru. Povećano korišćenje digitalnih medija i društvenih mreža pruža nadu u širenje slobode izražavanja. Međutim, izveštaji o pogoršanju situacije u više zemalja zabrinuli su stručnjake. Hrvatska je dobila najvišu sveukupnu ocenu. Kirgistan je ponovo na vrhu liste u Centralnoj Aziji, s obzirom na to da se politička situacija u zemlji stabilizovala. Jedinstvena metodologija MSI-ja analizira kvalitet novinarstva, praksu u oblasti menadžmenta medija, pluralizam vesti, slobodu štampe i dodatne institucije. Novinari, medijski aktivisti, akademici i drugi profesionalci procenjuju medije u svojim zemljama.
(IREX Washington, DC, 05.04.2012)

U nastavku polemike oko zgrade, NUNS u saopštenju navodi: „Ne pokušava NUNS da zloupotrebi sudsku presudu tvrdeći da je već vlasnik polovine zgrade u Resavskoj br. 28, kako se navodi u saopštenju UNS-a, već rukovodstvo UNS-a odbija da prihvati činjenicu da po pravosnažnoj i izvršnoj presudi Apelaciong suda u Beogradu, u ovom trenutku UNS i NUNS jesu zajednički vlasnici celokupne zgrade u Resavskoj br. 28.“
(NUNS, 29.03.2012)

Osamnaest godina od ubistva Radislave Dade Vujasinović, 13 godina od ubistva Slavka Ćuruvije i 11 godina od ubistva Milana Pantića, Srbija je bez odgovora na pitanje ko ubija novinare? Nerešena ubistva novinara kumovala su i nerazrešenom bombaškom napadu na Dejana Anastasijevića 14. aprila 2007, napadima na Brankicu Stanković, a trag nebrige očituje se u svakodnevnim uvredama i nasrtajima na profesiju i novinare, piše Novi Magazin.
(Novi Magazin, 06.04.2012)

Autorski komentar lista Alo!: Još jedna godina prođe, novi izborni ciklus dođe, a od rešavanja slučajeva ubistava novinara - ništa! Osim novih obećanja. Da u Srbiji sistem funkcioniše samo i isključivo po meri onih koji njime vladaju, odavno je jasno pa ni posle 18 godina Dadine ubice nisu pronađene. Ni Ćuruvijine. Ni Pantićeve. I tako će ostati do ko zna kada. I nikom ništa... Osim novih obećanja.
(Alo!, 09.04.2012)

Autorski komentar lista Danas: Slučajno sam nabasao na reprizu nečeg što se zove „Noćni TV projekat“. Mučno je to prepričavati. Radi se o tome kako je prvi put pao sneg u Crnoj Gori, kako niko nije imao lopatu, jer nijedan Crnogorac nije uzeo lopatu u svoje ruke u „50 GODINA, KOLIKO POSTOJE CRNOGORCI“. I inače, ovaj medij mnogi Crnogorci, što se može videti po mnogim forumima, doživljavaju kao neprijateljski raspoložen prema Crnogorcima i Crnoj Gori. Najbolji dokaz šta znači indolentnost institucija, koje bi trebalo da štite javni prostor od zagađenja, jeste izostanak reakcije RRA.
(Danas, 09.04.2012)

Aktuelne ocene medijske situacije u Srbiji

„Može se reći da imamo slobodno novinarstvo, ali mislim da novac koji se sliva u medije, a koji je pod kontrolom vlasti ili drugih interesnih grupa ne samo da nije smanjen, nego je i uvećan. Oko četvrtine novca koji je na raspolaganju medija čine iznosi uz koje ide i uticaj“, konstatovao je Dragan Janjić u intervjuu za Mađar so. Potpredsednik NUNS-a ocenio je da sve političke stranke utiču na medije, a „što je veća stranka, tim je veći i pritisak“.
(Mađar so, 29.03.2012)

Evropski Parlament (EP) je zatražio od vlasti u Beogradu da zajamče „nezavisnost sredstava informisanja od političkih pritisaka i drugih upliva". U rezoluciji se „ukazuje na to da su snažni i nezavisni mediji nužan sastavni deo demokratskog poretka i, s tim u vezi, pozdravlja usvajanje Medijske strategije Vlade Srbije". Predočena je „zabrinutost zbog pretnji srpskim novinarima" i pozvano na „intenzivnu istragu tih pretnji da bi se novinarima omogućilo da u bezbednim uslovima rad obavljaju efikasno i bez potrebe za samocenzurom". Poslanici EP su „podvukli potrebu da se preduzmu koraci protiv koncentracije vlasništva u medijima i nedostatka transparentnosti u medijima". EP traži da se „obezbedi ravnopravan pristup tržištu oglašavanja, uključujući izdvajanja iz državnih fondova za troškove oglašavanja i reklame". „Novinari se istovremeno pozivaju da poštuju (profesionalni) Etički kodeks". Parlament EU „izražava žaljenje zbog toga što su državne vlasti zavele medijsku blokadu tokom incidenata jula 2011. na severu Kosova i pogrešno predstavile ulogu Kfora u tim događajima".
(Beta, B92 onlajn, UNS, 29.03.2012, Radio Slobodna Evropa, NUNS, 02.04.2012)

Za sada nema većih kršenja pravila izveštavanja u predizbornoj kampanji, tvrde iz RRA. S druge strane, novinarska i medijska udruženja navode da se u doba predizborne kampanje dodatno pojačava ionako veliki pritisak na medije. Dragan Janjić iz NUNS-a ukazuje na činjenicu da većina medija u Srbiji na pasivan način prati predizbornu kampanju, čekajući da im političke partije „serviraju” sopstvenu propagandu, umesto da imaju aktivan pristup i traže od partija da im razjasne kule i gradove koje obećavaju biračima.
(Deutsche Welle, 30.03.2012)

Država i mediji

Vlada Srbije odobrila je državnoj novinskoj agenciji Tanjug beskamatni kredit od 17,5 miliona dinara za izveštavanje o predizbornoj kampanji i izbornom danu 6. maja. Vlada je zajam odobrila na istoj sednici na kojoj je donela mere koje bi budžetu trebalo da donesu uštede od 15,7 milijardi dinara. Kredit je odobren tri dana nakon što je agencija Tanjug to zatražila. Za rad državne novinske agencije svake godine izdvaja se i deo iz budžeta, a u 2011. godini izdvojeno je 216.715.000 dinara.
(Beta, Danas, NDNV, UNS, 30.03.2012, Politika, 31.03.2012)

NUNS, UNS, ANEM, NDNV i Lokal pres protestuju zbog odluke Vlade Srbije da Novinskoj agenciji Tanjug dodeli beskamatni kredit za izveštavanje o predizbornoj kampanji. Time su prekršena osnovna pravila tržišne konkurencije budući da u Srbiji postoje još dve novinske agencije koje posluju na tržištu i kojima ovakvi krediti nisu dostupni. Dodeljivanje beskamatnih kredita iz budžeta Srbije agenciji koja je u državnom vlasništvu otvara put za još veći upliv države na uređivačku politiku, što je u potpunoj suprotnosti sa načelima Medijske strategije. Medijska koalicija izražava duboku zabrinutost zbog toga što vladajući krugovi pri usvajanju strateških dokumenata govore jedno, a u praksi sistematski miniraju politiku za koju su se opredelili. O tome će obavestiti i međunarodne organizacije i institucije.
(MC, NUNS, 02.04.2012, Beta, Pregled, NUNS, NDNV, Večernje Novosti, UNS, 03.04.2012)

Premijer Srbije, Mirko Cvetković, izjavio je da svi mediji imaju podjednak tretman, ali da je Vlada dala pozajmicu Tanjugu, imajući u vidu da je ta agencija državno preduzeće i da je za ta preduzeća odgovorna država.
(Fonet, Politika, B92, UNS, Večernje Novosti, NUNS, 04.04.2012)

NUNS, UNS, ANEM, NDNV i Lokal pres ocenjuju da je izjava premijera Mirka Cvetkovića u Leskovcu, u potpunoj suprotnosti sa Zaključkom Vlade da je taj novac državnoj agenciji odobren za izveštavanje o izbornoj kampanji i izbornom danu. Medijska koalicija smatra da su oba osnova krajnje sporna i neprihvatljiva. Nema ni jednog ekonomskog, političkog ili javnog interesa da Vlada spasava neuspešna državna preduzeća, koja se već pretežno finansiraju iz budžeta, poput Tanjuga, niti da se državnoj agenciji dodatno plaća za nešto što je njena osnovna delatnost i za šta dobija više od 200 miliona dinara godišnje. Ova protivrečnost samo potvrđuje bojazan Medijske koalicije da su u pozadini odluke o dodeljivanju beskamatnog kredita državnoj agenciji zapravo politički motivi još većeg upliva na njenu uređivačku politiku.
(NUNS, UNS, ANEM, NDNV, Lokal press, 05.04.2012)

SNS ocenjuje da je pozajmica Vlade od 17,5 miliona dinara državnoj agenciji Tanjug politički motivisana, s ciljem da utiče na uredjivačku politiku u korist DS.
(RTV B92, 09.04.2012)

Pretnje, napadi i procesi novinarima, medijska suđenja

Prvi osnovni sud u Beogradu u potpunosti je oslobodio optužbe za klevetu generalnog sekretara UNS-a, Nina Brajovića, u dva krivična postupka koja je protiv njega pokrenuo novinar u penziji Petar Stojanović.
(UNS, 02.04.2012)

Suđenje navijaču u Prvom osnovnom sudu je odloženo zbog izostanka oštećene novinarke Brankice Stanković koja, prema rečima njenog punomoćnika, nije mogla da dođe u sud iz zdravstvenih razloga.
(RTV B92, NUNS, 03.04.2012)

Završeno suđenje u slučaju Ješić protiv Velimira Ilića. Novinar Ješić je Ilića tužio i tražio odštetu jer ga je taj političar na snimanju intervjua za novosadsku Televiziju Apolo 2003. godine šutnuo nogom, izvređao, opsovao i pokušao fizički na njega da nasrne. Ješićevi pravni zastupnici su novinarima rekli da je je pravosuđe omogućilo Velimiru Iliću da uloži žalbu na presudu tri godine nakon što je Opštinski sud u Novom Sadu 2006. godine pravosnažno presudio da Ilić Ješiću isplati odštetu od devet i po miliona dinara. Izrazili su čuđenje i upitali kako je Ilićeva žalba iz 2009. godine mogla biti usvojena, kada su svi žalbeni rokovi istekli. Ješićev advokat Vladimir Horovic je predao odštetni zahtev na ukupan iznos od 2,5 miliona dinara, a konačna presuda suda očekuje se u roku od 15 dana.
(Beta, NDNV, 05.04.2012, Beta, Danas, NUNS, Dnevnik, UNS, Politika, 06.04.2012)

Operativci MUP Srbije, u saradnji sa Tužilaštvom iz Beograda, uhapsili su Bojana Božovića iz Zubinog Potoka, novinara albanske televizije Klan. On je osumnjičen za prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala iskorišćavanjem maloletnika, prinudu i ugrožavanje sigurnosti.
(Večernje Novosti, 06.04.2012)

Pritisci gradske vlasti i gradonačelnika Zaječara, Boška Ničića, funkcionera Ujedinjenih regiona Srbije, na Timočku televiziju i radio, ne prestaju. Program od juče nije u kablovskom sistemu JOTEL.Timočka televizija i radio ima sa ovim operaterom ugovor o kablovskoj distribuciji TV programa i redovno izmiruje finansijske i druge obaveze. AD Timočka televizija i radio podnela je juče krivičnu prijavu protiv direktora Privrednog društva Jotel DOO iz Niša. Krivične prijave podnete su Policijskoj upravi i Osnovnom tužilaštvu u Zaječaru. Takodje, AD TTR podnela je krivičnu prijavu i protiv gradonačelnika Zaječara Boška Ničića.
(MC, 29.03.2012, Kurir, UNS, 29.03.2012, Kurir, 30.03.2012, Kurir, UNS, 07.04.2012)

Država Srbija bi mogla bespotrebno da baci više od šest miliona evra jer nadležni u Ratelu nisu spremni da prihvate vansudsku nagodbu sa SOS kanalom, piše list Alo!. Naime, iako je sudski veštak procenio da je Ratel oštetio SOS za ovaj iznos, a pomenuta televizija ponudila medijaciju kako bi prebila troškove, iz Ratela nema odgovora tako da će se ceo spor verovatno okončati višemilionskom isplatom iz državne kase pomenutoj televiziji. Pred privrednim sudom u Beogradu se od 2008. godine vodi spor između SOS kanala, s jedne, i Ratela i RRA, s druge strane, zbog frekvencije koje su ove agencije dodelile ovoj televiziji. Na osnovu raspodele frekvencija koju je sačinio Ratel, SOS kanalu je dodeljena dozvola za emitovanje na 36. kanalu, iako je Ratel odranije imao saznanja da je taj kanal međunarodno nekodiran i da na istoj frekvenciji godinama sa 1.000 puta većom snagom program emituje Drugi kanal državne televizije Rumunije.
(Alo!, UNS, NUNS, 06.04.2012, Alo!, 07.04.2012)

U RRA je rečeno, povodom sukoba SOS Kanal – Ratel, da su pri dodeli frekvencije SOS kanalu striktno postupali po Zakonu o telekomunikacijama i po planu raspodele frekvencija koji utvrđuje Ratel.
(Alo!, UNS, 07.04.2012)

“UNS podržava regionalnu Televiziju Kraljevo koja se našla na meti paušalnih kritika Gradskog odbora Demokratske stranke iz Kraljeva i Raškog okružnog odbora DS-a. UNS podseća da su Gradski i Okružni odbor DS optužili Televiziju Kraljevo za širenje rasne i nacionalne mržnje, za promovisanje govora mržnje i diskriminacije, kao i za „nezakonit način govora o ratnim zločinima i njihovim počiniocima“, ne navodeći nijedan dokaz za svoje tvrdnje”.
(UNS, 04.04.2012)

Istrage o ubistvima novinara

Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenuće novu istragu o pogibiji 16 radnika Radio-televizije Srbije u NATO bombardovanju 1999. godine.U novom postupku trebalo bi da se ispita da li je neko dao nalog tadašnjem direktoru RTS-a, Dragoljubu Milanoviću, da ne dozvoli premeštanje radnika iz zgrade u centru Beograda.
(Press, NUNS, UNS, 29.03.2012)

Novinarka revije Duga ubijena je 8. aprila 1994. godine u svom stanu u Novom Beogradu. Deceniju i po ta je smrt vođena kao „samoubistvo”. Januara 2009. tužilaštvo je utvrdilo da je reč o ubistvu, ali ni tri godine kasnije pomaka nema. Punih 18 godina nisu razjašnjene okolnosti smrti novinarke Radislave Dade Vujasinović, koja je postala poznata pišući o događajima na ratištu i kriminalu u tada visokotiražnom listu Duga. Tokom policijskog uviđaja nisu uzeti otisci sa puške, fotografije koje su napravili policijski inspektori bile su crno-bele i na njima se teško razaznaje gde je krv, a uviđaj je obavljen bez istražnog sudije. Postupak koji se u Višem javnom tužilaštvu Beograd nalazi se u fazi pretkrivičnog postupka.
(Novi Magazin, 06.04.2012)

NUNS je zatražio juče, na osamnaestu godišnjicu ubistva novinarke Radislave Dade Vujasinović, od policije, tužilaštva i pravosuđa Srbije da pronađu i kazne izvršioce i nalogodavce ovog zločina. „NUNS zahteva od nadležnih državnih organa da istraže ko je svih ovih godina opstruirao istragu, deceniju i po držao javnost u zabludi da je poznata novinarka izvršila samoubistvo i skrivao zločince”. „Nećemo se zaustaviti sve dok ubice, podstrekači i skrivači ovog teškog zločina ne budu kažnjeni”, izjavio je predsednik NUNS-a Vukašin Obradović.
(NUNS, NDNV, 08.04.2012, Beta, Danas, NDNV, Politika, UNS, Pravda, 24 sata, Kurir, 09.04.2012)

Ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. i nesposobnost države da se ono reši pokazuje snagu Miloševićevih eskadrona smrti i veza DB sa sudstvom i policijom, piše Novi Magazin. Desetak dana pred ubistvo Mirjana Marković ga je označila kao glavnog državnog neprijatelja koji je izazvao bombardovanje i najavila da će mu narod suditi. Presudu je 5. aprila u Ekspresu objavio Miroslav Marković tekstom „Ćuruvija dočekao bombe”. Prema tvrdnjama zastupnika Slavkovog brata Jove Ćuruvije, advokata Rajka Danilovića, osobe upućene u istražni predmet znaju ko je izvršio ubistvo i koji su ga ljudi iz DB organizovali.
(Novi Magazin, 06.04.2012)

Jovo Ćuruvija, brat ubijenog novinara Slavka Ćuruvije, obratio se pismom izvestiocu Evropskog parlamenta, Jelku Kacinu, i zamolio ga da sa evropskim institucijama izvrše pritisak na vlasti u Beogradu kako bi se zločin nad vlasnikom „Dnevnog telegrafa” i „Evropljanina” konačno rasvetlio. Ne računajući nevladine organizacije, Jovo Ćuruvija je dosada uputio više od 30 pisama najvišim institucijama i funkcionerima Srbije, kao i predstavnicima stranih država i međunarodnih organizacija.
(RTV B92, Blic, UNS, 09.04.2012)

Jedanaest godina istrage i 1.500 saslušanih nisu jagodinsku policiju doveli do ubica Milana Pantića, dopisnika Večernjih novosti, ubijenog zbog pisanja o malverzacijama lokalnih moćnika. Pantić je ubijen posle serije tekstova o ekonomskom kriminalu u pomoravskom regionu, zloupotrebama u privatizacijama i poslovanju opštinskih vlasti. Juna 2011., Miloš Antić, zamenik gradonačelnika Jagodine je izjavio da „neke moćne, mračne sile sprečavaju istragu da se dođe do istine ko je ubio Pantića i druge kolege, Dadu Vujasinović i Slavka Ćuruviju”.
(Novi Magazin, 06.04.2012, UNS, 09.04.2012)

U slučaju najpoznatija tri nerazrešena ubistva novinara u Srbiji - Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, nije reč o nedostatku tragova uprkos protoku vremena, nego političke volje, tvrdi za Danas advokat Rajko Danilović. To je i jedan od razloga zašto je Jovo Ćuruvija nedavno u pismu zatražio pomoć od izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, Jelka Kacina. Iako su prikupljeni validni dokazi o organizatorima, izvršiocima i saučesnicima u ubistvu Slavka Ćuruvije, ne pokreće se postupak, pa se stiče utisak kao da se čuva i prikriva neko od umešanih u taj monstruozni zločin, smatra brat ubijenog novinara.
(Danas, UNS, NUNS, Večernje Novosti, 10.04.2012)

UNS podseća da je prošlo trinaest godina od ubistva vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“, Slavka Ćurvije, i da istraga o njegovoj smrti, uprkos brojnim obećanjima svih predstavnika vlasti od dvehiljadite godine naovamo, nije dala nikakve rezultate. Objavljen je i opširan Katalog praznih obećanja postpetooktobarske vlasti na web stranici UNS-a.
(UNS,10.04.2012)

Predstavnici NUNS-a položiće 11.04. u 12:00 časova venac na spomen ploču na zgradi u Svetogorskoj 35, na mestu gde je Ćuruvija ubijen 1999. godine. Oni pozivaju novinare i druge medijske radnike da zajedno sa članovima porodice, prijateljima i kolegama Slavka Ćuruvije, još jednom izraze protest što ni posle trinaest godina ovaj zločin nije rasvetljen, a njegovi nalogodavci i počinioci nisu izvedeni pred lice pravde.
(NUNS, 10.04.2012)

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Jelko Kacin, potvrdio je Blicu da je primio i već odgovorio na pismo Jove Ćuruvije, koji je zatražio pomoć kako bi se rasvetlilo ubistvo njegovog brata novinara Slavka Ćuruvije. Kacin nije želeo da otkrije šta stoji u odgovoru, ali je naglasio da ovaj slučaj i ubistva drugih novinara u Srbiji moraju da dobiju sudski epilog.
(Blic, UNS, 11.04.2012)

NUNS i UNS danas su, polaganjem venaca na spomen-obeležje Slavku Ćuruviji, obeležili 13 godina od još nerasvetljenog ubistva tog novinara i vlasnika lista „Dnevni telegraf". Nakon polaganja venaca, predsednici dva novinarska udruženja, Vukašin Obradović i Ljiljana Smajlović, ponovo su zatražili da se otkriju ubice i nalogodavci ubistva Slavka Ćuruvije.
(Beta, NUNS, 11.04.2012)

Manjinski mediji

Zaposleni u Radio Somboru poslednji minimalac primili su za januar 2011. godine, iako je iz gradskog budžeta za tu stanicu namenjeno 3,5 miliona dinara. Privatizacija je raskinuta polovinom 2008. godine. NDNV smatra da je opstanak Radija Sombora od izuzetnog značaja ne samo za informisanje građana Zapadne Bačke već i za multikulturalnost Vojvodine i da bi trebalo preduzeti sve mere kako bi ovaj medij opstao i nastavio rad. Radio koji ima regionalnu frekvenciju, program emituje na srpskom, mađarskom, hrvatskom, bujevačkom i romskom jeziku.
(Blic - Vojvodina, 31.03.2012, NDNV, 04.04.2012)