Medijska situacija u Srbiji

Zgra­da Do­ma no­vi­na­ra Sr­bi­je u be­o­grad­skoj Re­sav­skoj uli­ci vi­še od de­ce­ni­ju pred­met je spo­ra UNS-a, ko­je tvr­di da je je­di­ni vla­snik objek­ta, i NUNS-a, ko­ji sma­tra da ima pra­vo vla­sni­štva nad tom imo­vi­nom, bu­du­ći da su nje­go­vi čla­no­vi ne­ka­da bi­li čla­no­vi UNS-a. Predstavnik UNS-a, Nino Bra­jo­vić, smatra da je pre­su­da Apelacionog suda, kojom se vlasništvo nad zgradom deli između oba udruženja, ne­za­ko­ni­ta za­to što ne po­sto­ji ni­je­dan za­kon ko­ji mo­že da utvr­di da ne­ko mo­že da stek­ne za­jed­nič­ku imo­vi­nu na taj na­čin. „Ova pre­su­da je iz­u­ze­tak i Ape­la­ci­o­ni sud je do­neo ko­ri­ste­ći se mo­ral­no-po­li­tič­kim, a ne prav­nim kri­te­ri­ju­mi­ma, pa je jed­nom ve­ćin­skom udru­že­nju no­vi­na­ra od­u­ze­to mo­ral­no pra­vo da u pot­pu­no­sti ras­po­la­že svo­jom imo­vi­nom“. Jelka Jo­va­no­vić iz NUNSa kaže: „Mi ni­smo ni do sa­da ko­men­ta­ri­sa­li pre­su­de, pa ne­će­mo ni ovu, iako je iz­vr­šena u na­šu ko­rist. U iz­ve­snom smi­slu po­stu­pak još tra­je zbog zah­te­va za re­vi­zi­ju i ustav­ne žal­be ko­je je pod­neo UNS, pa je­di­no što mo­gu da ka­žem je­ste da mo­je ko­le­ge i ja sma­tra­mo da su se prav­da i pra­vo ovog pu­ta su­sre­li. Ape­la­ci­o­ni sud je pri­hva­tio sve­do­če­nja niza sve­do­ka, koji su po­tvr­di­li su da je ve­li­ka gru­pa no­vi­na­ra u vre­me de­ve­de­se­tih bi­la pri­nu­đe­na da osnu­je no­vo udru­že­nje, jer ni­su mo­gli u okvi­ru ta­da je­di­nog udru­že­nja UNS-a, ne­ko­li­ko go­di­na da na­met­nu pro­fe­si­o­nal­nost. Po­ka­za­li smo i da se ru­ko­vod­stvo UNS-a ni­je dr­ža­lo sop­stve­nog sta­tu­ta. Je­di­ni raz­log za osni­va­nje NUNS-a ta­da i za nje­gov op­sta­nak do da­nas bi­lo je in­si­sti­ra­nje na pro­fe­si­o­na­li­zmu“.
(Politika, NUNS, 20.02.2012)

U komentaru izjave Ljiljane Smajlović, predsednice UNS-a, Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a, zaključuje da uprkos svemu, NUNS ne želi da se jedno važno pitanje, kakvo je zajednička imovina novinara Srbije, utopi u politikanskim prepucavanjima. „I danas, kao i minulih godina, mislimo da je sporove najbolje rešavati dogovorima. I danas nudimo isti princip podele imovine kakav smo nudili pre nego što smo bili prinuđeni da se obratimo sudu. I danas mislimo da je to najbolje rešenje za članstvo oba udruženja“.
(Danas, UNS, NUNS, NDNV, 20.02.2012)

Nekoliko sati pošto što je SBB 24.02.2012. godine nakon Rešenja suda vratio program TV Kanal 9 u svoj osnovni analogni paket, kvalitet signala ovog programa je postao toliko loš da gledaoci ne mogu da ga prate. Uslov koji je postavio sud je da nivo i kvalitet distribuiranog programa TV Kanala 9 ne sme biti ispod nivoa i kvaliteta signala ostalih glasila koje distribuira tuženi, odnosno njegove povezane osobe.
(UNS, NUNS, 23.02.2012)

Privredni sud u Novom Sadu u ponovljenom postupku ponovo je presudio u korist Kanala 9 u sporu sa SBB-om pa ovaj kablovski distributer ponovo ima obavezu da novosadsku televiziju vrati u osnovni paket analognih programa. Odluka je doneta jer je SBB jula prošle godine, suprotno Zakonu o javnom informisanju i bez ikakvog opravdanog komercijalnog razloga, prekinuo emitovanje Kanala 9. Preduzeće koje drži SBB nedavno je kupilo i KDS, tako da se odluka odnosi na sve korisnike sada jedinstvene mreže u Novom Sadu koja faktički ima monopolistički položaj. Kanal 9 je saopštio i da je, prema njihovim saznanjima, RRA naložio RATEL-u da obaveže SBB da emituje program te televizije radi ostvarivanja ciljeva od opšteg interesa. Televizija Kanal 9 je prva privatna TV stanica u Novom Sadu osnovana 1999. godine.
(Danas, 24.02.2012)

Dr Neda Todorović, profesorka Teorije i tehnike novinarstva na Fakultetu političkih nauka, podnela je u subotu ostavku na članstvo u Upravnom odboru i Izdavačkom savetu Politike, o čemu je pismom koje je ekskluzivno dostavljeno e-Novinama, obavestila UO, menadžment, akcionare i glavne i odgovorne urednike u ovoj kući. Vest o ostavci Politika nije objavila, a Neda Todorović u pismu, između ostalog, ističe da oseća „nemoć našeg (UO, prim. aut.) uticaja na menadžment Politike“. U neformalnom razgovoru nekolicina višegodišnjih novinara Politike rekla je novinaru e-Novina da su navedeni razlozi za ostavku Nede Todorović, iako potpuno tačni, odavno poznati, ali i minorni u odnosu na unutarredakcijsku strahovladu koju sprovodi glodur Dragan Bujošević, favorizujući kadrove iz najmračnijih vremena Politike.
(E-novine, UNS, 27.02.2012)

Posle teksta u Kuriru „Biljana se sprda sa invalidima", dramska spisateljica Biljana Srbljanović zaključala je svoj nalog na Tviteru, zbog kako je navela, „silovanja tabloida". „Pošto nemam mogućnost da isključim njih, isključiću sebe. Hvala svima. Еnјоу", napisala je Srbljanovićeva.
(Kurir, 26.02.2012)

Direktorka Niške televizije, Dragana Nikolić, odbila je da sprovede obavezujuće rešenje Poverenika za informacije od javnog značaja i objavi sve ugovore koje ova medijska kuća ima sa javnim institucijama. Nikolić, inače kadar URS, odobrila je objavljivanje samo 3 ugovora i to sva tri sa Gradom Nišom. Prema istraživanju Južnih vesti, Niška televizija imala je potpisane ugovore i sa svih 5 niških gradskih opština, dok su njen rad dodatno finansirala i brojna javna preduzeća, kao što su Aerodrom i Toplana. Prosečna vrednost pojedinačnih ugovora koje rukovodstvo NTV skriva od poreskih obveznika je pola miliona dinara godišnje, dok je njihova ukupna vrednost bezmalo 5 miliona dinara godišnje. Inače, postupanje po rešenju Poverenika je obavezujuće i protiv njega nije moguće podneti žalbu. Odbijanje da se Rešenje sprovede definisano je kao prekršaj, za šta je predviđena i novčana kazna za odgovorno lice.
(Južne vesti, 27.02.2012)

Aktuelne ocene medijske situacije u Srbiji

Predsednik NUNS-a, Vukašin Obradović, upozorio je da je srpsko novinarstvo u „nikad gorem" stanju i kritikovao Vladu Srbije što još nije počela primenu Medijske strategije. Prema njegovim rečima, ne postoji politička volja da se uvede red u medijski sektor niti da mediji, kao što je to slučaj u državama s razvijenom demokratijom, zauzmu značajan kontrolni položaj.
(Blic Online, ABC Newsletter, 21.02.2012)

Stanko Crnobrnja u autorskom komentaru piše: Pre izvesnog vremena, naglo i bez pozdrava, sa srpskog medijskog tržišta sklonila se Televizija Foks. Srpska Foks mreža sa nacionalnom frekvencijom prodata je grčkim kupcima za jedan dolar. Prethodno, procenjuju stručnjaci za medijski biznis, Foks je u svoju srpsku ekspozituru uložio, i potrošio, preko 50 miliona evra, ali, dok je emitovao u Srbiji, nije sa tržišta mogao da povrati ni polovinu uloženog novca. Za njima su došli Grci, koji se, sada, zovu Prva srpska televizija. I koji, svojim trećim mestom po gledanosti, odmah iza televizija RTS i Pink, pretenduju da osvoje ozbiljan deo reklamnog kolača a, pri tome, da izvrše i značajan uticaj na javno mnjenje u Srbiji. Grci su kupili i istaknutu srpsku Radio-televiziju B92. Jedan od retkih, međunarodno poznatih srpskih brendova. Ima onih koji već vide veliki povratak nemačke televizije RTL na srpsko medijsko tržište, kroz preuzimanje Prve srpske televizije i Televizije B92. To bi, zaista, za Nemce, bio željeni sled događaja posle, za njih sramnog, načina na koji su bili isključeni iz prvog legalnog konkursa za nacionalne frekvencije u Srbiji. Nemcima je učinjena prilična nepravda. Umesto njih, mesto u poretku „nacionalnih” frekvencija tada je dobila TV Avala, projekat koji je smislila domaća konkurencija, uz podršku uticajnih političkih „faktora”, samo da bi sprečila ulazak Nemaca na srpsko TV tržište. Stvarna konkurencija koju bi predstavljali Nemci, što su prethodno pokazali u Hrvatskoj, ne bi prijala ni medijskim tajkunima, a ni političarima.
(Politika, 25.02.2012)

Država i mediji

Na sednici Vlade AP Vojvodine usvojena je informacija o konsolidaciji stanja u „Dnevnik holdingu AD“ za novinsko-izdavačku delatnost. Pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Miroslav Vasin, je obrazložio da je nakon četiri godine izuzetno teške situacije došlo je do prvih pozitivnih efekata u „Dnevnik” holdingu. Prvenstveno potezima Vlade Vojvodine i Vlade Republike Srbije završena je prva faza na stabilizaciji ovog preduzeća.
(Dnevnik, 15.02.2012)

Rasim Ljajić, ponovo i ubedljivo, a potom Ivica Dačić, Dragan Đilas, poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić, te bivši potpredsednik Vlade zadužen za evrointegracije, Božidar Đelić - bili su najkomunikativniji državni i politički funkcioneri u Srbiji tokom 2011. godine, pokazuju rezultati tradicionalnog istraživanja „Novinar - vaš prijatelj“ koje je, jedanaestu godinu zaredom, sprovela PR agencija „Pragma“. Među državnim i političkim institucijama najbolje odnose s medijima imali su Agencija za borbu protiv korupcije i Kancelarija poverenika za informacije od javnog značaja. U kategoriji profitnih (privrednih) organizacija najbolje su komunicirali s medijima Prva srpska televizija, Delta holding, TV Pink i VIP mobajl. Među neprofitnim organizacijama novinari su izdvojili Turističku organizaciju Srbije, te Odbojkaški, Rukometni i Teniski savez Srbije.
(Pregled, 28.02.2012)

Pretnje, napadi i procesi novinarima, medijska suđenja i sporovi

Bivši glavni i odgovorni urednik TV Avala, Robert Nemeček, podneo je tužbu protiv svoje bivše kuće „zbog povrede ugleda, časti i prava ličnosti”. U saopštenju koje je prosledio Nemečekov zastupnik navodi se da je tužba podneta pošto je „bez prethodnog obaveštenja razrešen dužnosti zbog navodnog lošeg poslovanja“. Željko Mitrović, jedan od suvlasnika Avale, odmah je uzvratio, najavljujući da će Nemečeka tužiti za klevetu.
(Blic, Politika, 15.02.2012)

Svih 65 zaposlenihu Regionalnoj radio televiziji Novi Pazar, izuzev direktora, tužili su grad i svoju firmu ovdašnjem Osnovnom sudu, da im solidarno plate dugovanja za topli obrok i regres za prošlu godinu. Zaposleni dele sudbinu ostalih u javnim preduzećima u gradu, jer plate primaju sa dva meseca zakašnjenja.
(Danas, 15.02.2012)

Ekipa TV Studio B, u kojoj su bili novinarka i dvojica snimatelja, napadnuta je u centru Beograda, a napadač Dejan Š. (35), osumnjičen za nasilničko ponašanje, priveden je i određeno mu je zadržavanje u policiji. Dejan Š. je priznao da je napao ekipu Studija B jer, kako je rekao „ljudi u Srbiji žive teško, a oni snimaju kojekakve reklame“.
(Beta, NDNV, 22. 02.2012, Blic, UNS, Alo!, Pravda, 23.02.2012)

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu zatražilo od suda da pokrene istragu i odredi pritvor Dejanu Žitiću koji je napao novinarsku ekipu Televizije Studio B.
(B92, 23.02.2012)

UNS osuđuje fizički napad i pretnje ekipi Studija B. UNS smatra da policijska kvalifikacija da se radi o „nasilničkom ponašanju“ i privođenje izgrednika po tom osnovu nije odgovarajuća. Ovaj napad treba tretirati kao ugrožavanje sigurnosti pretnjom licima koja obavljaju posao od javnog značaja informisanjem, saop[tava UNS.
(UNS, 23.02.2012 Danas, NUNS, 25.02.2012)

NUNS najoštrije osuđuje fizički napad na izveštačku ekipu Televizije Studio B i pozdravlja efikasnu reakciju policije koja je privela napadača kao i zahtev Prvog osnovnog jаvnog tužilаštva u Beogrаdu o pokretanju istrаge protiv napadača Dejаna Žitića.
(NUNS, 24.02.2012, Danas, NUNS, 25.02.2012)

Posle još jednog napada na novinare, mnogi su se zapitali da li je dovoljno učinjeno na zaštiti predstavnika medija, piše list Politika. Ideja koju je prošle godine ponudio ministar policije – da se novinarima omogući status službenog lica –nije izdržala test realnosti.
(Politika, 25.02.2012)

UNS protestuje zbog pretnji koje je dopisniku RTS-a u Prokuplju, Nebojši Đorđevću, uputio direktor KJP Vodovod, Radoslav Milenković, i podseća da je ovo javno preduzeće dužno da novinarima pruža informacije od intersa za javnost. Incident se dogodio u utorak 21. februara kada je Nebojša Đorđević pozvao direktora KJP Vodovod da proveri informaciju agencije Beta o mogućim restrikcijama.
(UNS, 23.02.2012)

Istrage o ubistvima novinara

Sudeći po podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, broj napada na novinare u zemlji smanjio se tokom protekle dve godine. U 2010. zabeleženo je sedam napada na novinare, dok su u 2011. registrovana tri slučaja pretnji bezbednosti novinara. Policija je rešila sve ove slučajeve, izjavio ministar unutrašnjih poslova Srbije, Ivica Dačić, tokom nedavnog sastanka sa delegacijom Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO) sa sedištem u Beču. Delegaciju je predvodila Olivera Vujović, generalni sekretar organizacije. SEEMO je podsetila Dačića da su još uvek nerešena ubistva tri novinara – Dade Vujasinović iz 1994, Slavka Ćuruvije iz 1999. i Milana Pantića iz 2001. Ni počinioci ni naručioci ovih zločina nisu uhapšeni. Dačić je saopštio delegaciji da će policija ponovo ispitati ove slučajeve i razmotriti da li postoje bilo kakve nove informacije koje je potrebno ispitati. On je izjavio da je sav materijal vezan za ove slučajeve predat tužilaštvu, ali da „to ne znači da je on dovoljan za podizanje optužnice“. Drugim rečima, možda nema dovoljno dokaza. U ovom trenutku, u skladu sa odlukom Ministarstva unutrašnjih poslova, pod 24-časovnom policijskom zaštitom nalazi se petoro novinara u Srbiji.
(SEEMO, 22.02.2012)

Medijska strategija

Predstavnici UNS-a zatražili su od vlasti da počne primenu medijske strategije i ukazali na težak položaj novinara u Srbiji i na pritiske kojima su izloženi. Predsednica udruženja, Ljiljana Smajlović, rekla je u Kraljevu da „nema sreće ni za društvo, ni za novinare kojima je stalo do profesionalizma i slobode izražavanja, dok se ne reše osnovne stvari kao što je transparentnost vlasništva medija”.
(Blic, 26.02.2012, B92, NUNS, UNS, 27.02.2012)

Medijska strategija, koju je izradio Nacionalni savet Mađara, predviđa mere za oporavak medija na mađarskom jeziku, formiranje Mađarske medijske mreže i izveštavanje „u mađarskom duhu" s ciljem očuvanja identiteta Mađara u Vojvodini. „Strategija predstavlja vodič u formiranju racionalnog i funkcionalnog medijskog sistema vojvođanskih Mađara koji obuhvata celu Vojvodinu, a istovremeno je povezan i sa mađarskom medijskom mrežom Karpatskog basena", navodi se u tom dokumentu. Strategija predviđa i konkretne mere za povećanje gledanosti i čitanosti medija na mađarskom jeziku, među kojima je i jačanje masovnih komunikacija tipa javnog servisa, koje su „u mađarskom duhu" i koje izgrađuju, održavaju i razvijaju zajednicu. Očekivanja koja su formulisana strategijom su obaveznog karaktera za medije poput javnog servisa kojima je Nacionalni savet Mađara osnivač ili suosnivač, a za objavljene sadržaje i za pridržavanje i ostvarivanje predočenih smernica u Medijskog strategiji odgovoran je direktor i glavni urednik. Predviđeno je da poštovanje formulisanih smernica nadzire stručno telo čiji je osnivač Nacionalni savet Mađara. Prema tom dokumentu, zadatak medija na mađarskom jeziku u Vojvodini je da, između ostalog, efikasno doprinose jačanju samosvesti o identitetu vojvođanske mađarske zajednice, produbljivanju osećaja uzajamne pripadnosti, jačanju kohezije zajednice. Mediji treba da doprinesu i poštovanju i podržavanju porodičnih vrednosti, kao i podsticanju zasnivanja porodice i rađanja dece, piše u strategiji. Medijima se sugeriše da „dostojno obeleže, prezentuju vest i izveštavaju" o praznicima mađarske nacije i vojvođanske mađarske zajednice, kao i o značajnim datumima i događajima koji čuvaju tradiciju, ali i da „obavezno" objavljuju informacije o Mađarima u dijaspori i u „enklavama". Takođe, od medija se očekuje da neguju i jačaju verski identitet kao „organski deo identitetske svesti vojvođanske mađarske zajednice".
(RTV, NDNV, 28.02.2012)

Manjinski mediji

Dragan Jurakić, pokrajinski narodni poslanik, oštro je protestvovao zbog poništavanja legitimnosti volje hrvatske nacionalne manjine na regionalnom javnom servisu Radio televizije Vojvodine. Naime, prema njegovim rečima, pravno je ignorisan raspisan javni konkurs za odgovornog urednika televizijskog programa na hrvatskom jeziku, a procedura izbora urednika prebačena je u domen „diskrecionog prava generalnog direktora RTV, Siniše Isakova’’. Tako je za vršioca dužnosti odgovornog urednika postavljena osoba bez znanja i saglasnosti Hrvatskog nacionalnog vijeća.
(NUNS, Autonomija, 20.02.2012)

Novinsko-izdavačka kuća „Mađar so“ uskoro bi trebalo da dobije novi upravni odbor, o čemu bi Nacionalni savet Mađara kao osnivač trebalo da donese odluku na narednoj sednici.
(Mađar so, NUNS, 23.02.2012)

Ištvan Bodžoni, direktor RTV Panon na mađarskom jeziku najavio je početak izgradnje televizijske mreže vojvođanskih Mađara u okviru te kuće, a do sada je potpisan ugovor sa šest lokalnih samouprava i tri RTV-centra. U okviru nove šeme rada jedan od ciljeva je i što bogatiji program emisijama i prilozima sa televizija na srpskom jeziku, koje će biti prevedene na mađarski. Takođe, vode se pregovori i da se pojedini programi mađarskih TV stanica titluju na srpski jezik. U planu je formiranje jake ekipe dopisnika iz Beograda, kao i jačanje saradnje sa redakcijama drugih medija na mađarskom jeziku - Mađar so, Het nap i Radija Subotice. A kako bi program koji emituje Panon TV bio dostupan što širem auditorijumu u Vojvodini, jedan od planova je proširenje saradnje i sa kablovskim emiterima. Inače, programi RTV Panon već se mogu pratiti i preko IPTV mreže u Srbiji, kao i preko interneta.
(eKapija, ABC Newsletter, 21.02.2012)

Slučajno ili ne, u danima kada mediji ponovo potežu navodno nerešeno vlaško nacionalno pitanje zbog rumunskog zatezanja u Briselu u vezi s kandidaturom Srbije za EU, Regionalna televizija Bor prva će u Srbiji titlovati emisije na jezik Vlaha, i to na ćirilici. Inače, vlaško pismo usvojeno je krajem januara ove godine. I dok Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine pozdravlja ovu odluku, iz najjače vlaške političke stranke poručuju da je projekat borske televizije velika bruka i narugivanje vlaškom jeziku.
(Tanjug, Politika, Danas, UNS, Blic, NUNS, 29.02.2012)