Medijska situacija u Srbiji

Petnaest radio stanica iz centralne Srbije i sa Kosova, pokrenulo je zajedničku informativnu emisiju, koja se jednom nedeljno emituje na programima radio stanica iz Prištine, Prizrena, Podujeva, Kosovske Mitrovice, Gračanice, Kragujevca, Čačka, Kraljeva, Niša, Preševa i drugih gradova. Emisija se realizuje u okviru projekta ICN mreža, koji se bavi razvojem civilnog dijaloga o temama koje su direktno ili indirektno vezane za život građana. Urednica informativnog programa regionalnog Radio Kragujevca, Ljiljana Savić, kaže da zajednička emisija predstavlja prvi korak uspostavljanja medijske komunikacije između Srba i Albanaca, koja je bila potpuno prekinuta nakon tragičnih događaja 1999. godine. U pripremi emisije učestvuju sve radio stanice koje iz svojih sredina šalju priloge na zajednički planirane teme.
(Fonet, NUNS, 28.11.2011, Danas, NUNS, 01.12.2011)

Radio stanice iz Novog Pazara i Bijelog Polja, Sto plus i opštinski Radio Bijelo Polje, pokrenuli su zajedničku emisiju „Pogledi“. „Nedeljna polučasovna emisija ovakve vrste je jedini takav projekat u Sandžaku. Slušaoci u dva grada pograničnog područja srpsko-crnogorske granice biće u prilici da čuju zanimljive priloge iz svakodnevice žitelja Novog Pazara i Bijelog Polja“, rekao je direktor i odgovorni urednik Radija Sto plus, Ishak Slezović.
(Pravda,UNS, NUNS, 29.11.2011)

U vreme kada se u medijima nudi pregršt različitih informacija, publika bi trebalo da nauči da razlikuje istinite od manipulativnih sadržaja, tako da država mora više da učini na medijskom opismenjavanju građana Srbije. U nedavno usvojenoj Medijskoj strategiji konstatuje se nizak nivo medijske pismenosti, pa se u akcionom planu ovog dokumenta navodi rok od deset meseci za preispitivanje uvođenja medijske pismenosti u proces obrazovanja. Sagovornici Danasa smatraju da bi medijsku pismenost trebalo uvesti u osnovne i srednje škole kao izborni predmet, dok u Ministarstvu prosvete tvrde da je to već u procesu.
(Danas, 25.11.2011)

Novine Vranjske otkazale su u petak u beogradskom Medija centru promociju knjige „Afera Pahomije" iz naizgled prozaičnog razloga - nijedan novinar nije došao da izvesti o najnovijem poduhvatu kolega iz Vranja. Knjiga je pokazna vežba šta i kako uporno, angažovano i profesionalno novinarstvo može postići kada se posveti društveno važnoj temi kakva je seksualno zlostavljanje dece. Druga tema koja je otvorena „Aferom Pahomije" jeste moć i uloga Srpske pravoslavne crkve koja se svih godina moralnog posrnuća svog velikodostojnika štitila rečutim ćutanjem. Napokon, zastarevanje slučaja otvorilo je pitanje funkcionisanja pravosuđa i uloge sudija koje ne postupaju po slovu zakona, već prema dnevno-političkim potrebama. Sve to, međutim, nije dovelo novinare u Medija centar, pa je „Afera Pahomije" prerasla u zaveru ćutanja, tvrde kolege iz Vranjskih.
(Novi magazin, NUNS, 01.12.2011)

Država nije voljna da se odrekne uticaja na medijsku sferu, ne postoji zdrava tržišna medijska konkurencija, kao ni dovoljno političke volje da se sprovedu medijski zakoni, ocenjeno je na okruglom stolu Asocijacije nezavisnih elektronskih medija.
(Beta, Pravda, NUNS, 29.11.2011)

Mnoge važne presude Evropskog suda za ljudska prava kroz koje je taj sud gradio praksu u primeni člana 10. Evropske konvencije, koji garantuje slobodu izražavanja, ne mogu se naći ili se ne mogu lako naći u srpskim prevodima. „Ovo nas dovodi u situaciju u kojoj naši sudovi jesu obavezni da norme koje se tiču slobode izražavanja primenjuju i tumače saglasno međunarodnim standardima i praksi Evropskog suda, ali su u praksi prepušteni sami sebi, ličnoj inicijativi ili ličnom poznavanju stranih jezika, kada se postavi pitanje upoznavanja sa standardima i praksom koju su obavezni da primene“, ističe Slobodan Kremenjak, advokat, u poslednjem medija monitoringu ANEMa.
(ANEM, Danas, UNS, NUNS, 29.11.2011)

Vukašin Obradović, predsednik NUNSa, u autorskom tekstu za MC piše: Samo su B92 i RTS, 29. septembra ove godine,objavili kratke, bezlične informacije o javnom predstavljanju „Izveštaja o pritiscima i kontroli medija u Srbiji“. Sutradan, od pisanih medija, Kurir i Danas. A, onda, potpuni muk. Izvešaj, sa svim svojim manama, do bola je ogolio srpsku medijsku scenu. Kako je vlast u tome uspela? Sa tržišta je, naime, sklonjen gotovo sav novac, ostavljena je mrvica tek radi ispunjavanja forme, a ostatak je vešto zakamufliran u ministarstva, agencije, lokalne, regionalne i lokalne organe vlasti, i dve, tri marketinske kuće koje su, ne kako se eufemistički često kaže, bliske vlasti, već su po svojoj materijalnoj, medijskoj i političkoj moći sama vlast. Tu se otvaraju najmanje dva pitanja: Ko je omogućio da u omalenom srpskom etru, prema podacima iz avgusta 2011, sa urednom dozvolom, program emituje 321 radio stanica i 134 televizija. Štampanih medija je, po podacima, iz 2010. bilo 517! Kako je moguće da se u Srbiji od marketinškog kolača, procenjenog na 165 miliona dolara, država i paradržavne agencije kontrolišu skoro dve trećine para koje se okreću u oglašavanju? Mediji su umesto kontrolora vlasti postali deo vladajućeg mehanizma, umesto boraca protiv korupcije, pretvorili su se u kariku koruptivnog lanca, umesto četvrtog stuba demokratije postali su četvri stub vlasti, a da, iskreno, velikog izbora nisu imali.
(Vreme, NUNS, 01.12.2011)

Komentari izveštaja Verice Barać

Dragan Bujošević (glavni urednik Politike): U prvoj rečenici izveštaja Saveta piše „da se nad medijima u Srbiji vrši snažan politički pritisak, zbog čega je nad njima uspostavljena potpuna kontrola. Više ne postoji medij iz kojeg građani mogu da dobiju potpune i objektivne informacije." Ta tvrdnja je koliko velika laž toliko i veliki bezobrazluk. Ljiljana Smajlović (predsednica UNS-a): Neka nikoga ne buni što tvrdnju „strogo kontrolisani mediji“ kaže gospođa Barać, umesto da to sa beogradskih krovova viču uticajni urednici i ugledni novinari. U Srbiji su za tri godine iz političkih razloga smenjena tri glavna urednika tri prestonička štampana medija. Zakon o medijima je menjan kako bi se slomio Kurir, tabloid koji je posle hapšenja vlasnika izgubio svaku oštrinu prema vlasti. Aleksandar Tijanić (generalni direktor RTS-a): U poslednjem Izveštaju Saveta, gospođa Barać u potpunosti citira zbirku kleveta, neistina, komičnih anegdota, šarlatanskih tvrdnji koje, skrivajući se iza opštih interesa, sakuplja, distribuira i deli grupa nesrećnika koja sebe naziva „ekspertima". Savet je njihove humoroidne tvrdnje o korupciji primio kao „ozbiljne indicije" i kompletno ih uvrstio u svoj tekst Izveštaja. Vukašin Obradović (predsednik NUNS-a): Mediji su umesto kontrolora vlasti postali deo vladajućeg mehanizma, sem onih malobrojnih koji su odbili da učestvuju u ovoj ne baš visoko moralnoj igri, poput Peščanika ili E-novina. Veselin Simonović (glavni urednik Blica): Kao glavni urednik Blica ne osećam se prozvan, ma šta oni pričali, jer da nije bilo naših i još nekih novina i magazina, rad Saveta za borbu protiv korupcije bio bi uzaludan posao. Kao predsednik UO Asocijacije medija (poslovnog udruženja izdavača), moram da javno kažem DOSTA, jer ovom hajkom nanose štetu svim izdavačima, koji teško preživljavaju (jedini bez ikakve pomoći države) godine krize. Sam izveštaj Saveta o medijima je loš pokušaj istraživačkog novinarstva, u kome ima tačnih, polutačnih ali i netačnih i proizvoljnih zaključaka.
(Vreme, NUNS, 02.12.2011)

Država i mediji

UNS organizuje okrugli sto „Državna tajna i pravo javnosti da zna (Slučaj Jelene Spasić)", koji će biti održan 12. decembra. Povod za raspravu o tome kako država Srbija rešava protivrečnost između prava da štiti državne tajne i obaveze da poštuje pravo javnosti da zna, kao i pravo novinara da štite svoje izvore, predstavlja krivični progon Jelene Spasić, novinarke Građanskog nacionalnog lista iz Novog Sada, i njenog urednika Milorada Bojovića. UNS će pozvati članove Odbora za bezbednost Skupštine Srbije da učestvuju u raspravi na Okruglom stolu, kao i veći broj javnih ličnosti i političkih predstavnika građana.
(UNS, 07.12.2011)

Iz javnih servisa

Savet RRA objavio je listu od 5 kandidata za upražnjeno mesto člana Upravnog odbora Radiodifuzne ustanove Vojvodine. Kandidati za člana UO RUV su dr Mladen Dražetin, Janoš Čala, Vladimir Beljanski, mr Nenad Đuretić i Svetlana Đedović. Konkurs je objavljen 25. oktobra zbog ostavke Borisa Labudovića na mesto predsednika Upravnog odbora RTV, jer je smatrao da je predstojeća izmena Statuta RTVa radi usklađivanja ovog akta sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina za njega neprihvatljiva. „Isti zakonodavac Zakonom o radiodifuziji propisuje nezavisnost i samostalnost u radu RUV, a Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina - to praktično poništava. Ukoliko bi se potonji Zakon striktno poštovao, UO i menadžment RUV ne bi birao čak 16 od 21 odgovornog urednika", obrazložio je Labudović svoju odluku.
(RRA, UNS, 28. 11. 2011)

Direktor Radija Novi Sad, Jožef Klem, izjavio je da će sa Radio-televizije Vojvodine (RTV) biti otpušteno između 300 i 400 zaposlenih u predstojećoj racionalizaciji poslovanja pokrajinskog javnog servisa. „Iako se dokument o strukturi zaposlenih još priprema, može se naslutiti da će biti otpušteno 300-400 radnika“, rekao je Klem za novosadski list Mađar so.
(Beta, UNS, Pravda, 06.12.2011)

U specijalnom dodatku lista Dnevnik navodi se: Novinarska udruženja dobila su pismo direktora Radio televizije Srbije, Aleksandra Tijanića, upućeno zaposlenima, u kojima se žali na uslove u kojima posluje javni servis. Kada se odbaci samohvala, sadržaj se može podeliti na nekoliko teza. Evo samo nekih od njih: „Rupa" u RTSovim finansijama iznosi između 22 i 25 miliona evra godišnje; Godina ima 316 dana (RTS je najgledaniji tokom 272 dana, a sve ostale televizije zajedno tokom 44 dana); Za normalno funkcionisanje Javnog servisa neophodna je naplata pretplate od 75 odsto, odnosno oko 80 miliona evra; Prozivke u Skupštini odgovorne su za pad pretplate na 41 posto. Ipak, umesto da čitamo o teorijama zavere, teškoj sudbini zaposlenih koji žive od budžetskih i komercijalnih para i borbi s „fantomima" i „mudracima" koji ne žele dobro ovoj medijskoj kući, zadovoljili bismo se jednim običnim ispunjavanjem članova Zakona koji podrazumeva objavljivanje godišnjeg izveštaja o poslovanju ove kuće ili makar sklapanjem ugovora o pretplati sa domaćinstvima, kako bi sistem TV pretplate postao zakonit, a time i naplativ. A u međuvremenu, napisati domaći zadatak na temu „Gde su pare od izdavanja državne emisione strukgure komercijalnim stanicama" koje su, umesto u budžetu, završile na računu RTSa.
(Dnevnik - specijalni dodatak, 03.12.2011)

Pretnje, napadi i procesi novinarima, medijska suđenja

Upravni odbor i urednički kolegijum Timočke televizije i radija podneli su krivičnu prijavu protiv načelnika Policijske uprave u Boru, Boška Radičevića, zbog neprimerenog ponašanja prema radnicima Timočke televizije i radija, kojima je pretio telefonom. Načelnik PU Bor, tvrdi da nije upoznat sa ovom tužbom.
(Blic, 24.11.2011)

Nepoznati lopov oštetio je predajnik TV Kragujevac na planini Žeželj, odakle je odneo akumulator iz agregata za napajanje predajnika. Krađu su snimile kamere. Kradljivac je odneo akumulator vredan oko 10.000 dinara.
(Večernje Novosti, UNS, NUNS, 25.11.2011)

ANEM, UNS, NUNS, NDNV i Lokal pres traže zaštitu za članicu ANEMa, Radio Emu iz Bujanovca i njenog vlasnika i direktora, Olivera Trajkovića, kojem je prethodne nedelje uručena opomena za plaćanje kazne u ukupnom iznosu od 250.000 dinara. Do kažnjavanja je došlo u postupku za privredni prestup, kog je tužilaštvo pokrenulo po zahtevu OFPSa, a zbog navodnog nedostavljanja uredno popunjenih muzičkih košuljica - spiskova emitovanih muzičkih dela na ovoj radio stanici. Udruženja navode da je sud propustio da ceni činjenicu da je u vreme za koje se Radio Ema tereti da nije dostavljala spiskove emitovanih muzičkih dela OFPSu, sam OFPS u dva svoja akta, Pravilniku i Tarifi, na dva različita načina, koji se međusobno isključuju, regulisao materiju dostavljanja košuljica. Privredni sud u Leskovcu nije našao da je ovo dovoljno za ponavljanje postupka. Medijska i novinarska udruženja apeluju na nadležne organe da se nađe rešenje, kako bi se ova, očigledno nezakonita presuda, stavila van pravne snage, Radio Ema spasio zatvaranja, a Oliver Trajković odlaska u zatvor.
(UNS, NUNS,29. 11. 2011)

Na informativnom sajtu „srbobran.net“ osvanule su otvorene pretnje glavnom i odgovornom uredniku Aleksandru Šijačiću. Preteće poruke tipa „dobićeš po p... uskoro, čuvaj se u mraku, pogotovo iza ćoškova, pajseri su spremni!“ pojavile su se u vidu komentara na jednu vest. Šijačić je slučaj prijavio policiji. On tvrdi da ovo nije prva neprijatnost sa kojom se suočava njegova redakcija, ali da je prvi put odlučio da traži zaštitu strukovnih udruženja i lokalne javnosti.
(Alo!, UNS, NUNS, 04.12.2011)

UNS očekuje da policija u najkraćem roku pronađe osobu koja je najavila fizički napad na urednika sajta srbobran.net Aleksandra Šijačića.
(UNS, 04. 12.2011)

Nezavisno društvo novinara Vojvodine upozorilo je da se u jeku priprema za predstojeću predizbornu kampanju intenziviraju pritisci na lokalne medije i novinare u Vojvodini. Udruženje navodi primere u Srbobranu i Apatinu i poziva nadležne organe da preduzmu odgovarajuće mere.
(NDNV, Blic, Kurir, NUNS, 04.12.2011)

Tužilac za ratne zločine Srbije, Vladimir Vukčević, izjavio je da je važno da se odgovornost medija za počinjene ratne zločine ispita do kraja i poručio da se govor mržnje ne sme skrivati iza slobode izražavanja. Vukčević je, na skupu „Reči i nedela", posvećenom studiji o ulozi medija u „pozivanju i podsticanju na ratne zločine u Srbiji 1991-1992.", rekao da „ubojita snaga koju mediji imaju" ukazuje na potrebu kažnjavanja, kako se nikada više zločini ne bi ponovili. Nedozvoljena propaganda u medijima ugrožavala je često i pravo na život i bila je uvod u rat, kazao je Vukčević. Zamenik tužioca za ratne zločine, Bruno Vekarić, objasnio je da je studija obradila govor mržnje i pravnu prirodu propagande koja je bila uvod u rat.
(RTV, NUNS, 02.12.2011, Danas, NUNS, Alo!, Politika, Dnevnik, UNS, 03.12.2011)

Tužilaštvo za ratne zločine je u Sava centru organizovalo skup na kom je predstavilo svoju publikaciju „Reči i nedela: pozivanje ili podsticanje na ratne zločine u medijima u Srbiji 1991-1992“. UNS prenosi tekst publikacije, koju u celosti možete se preuzeti na web sajtu ove organizacije.
(UNS, 05. 12. 2011)

Novinar Vladimir Mitrić, dopisnik Večernjih novosti iz Loznice, koga je 2005. godine u centru Loznice pretukao policajac Ljubinko Todorović, zbog čega je osuđen na godinu dana zatvora, podneo je juče Osnovnom javnom tužilaštvu u Loznici predlog da se ispita pozadinu tog Todorovićevog krivičnog dela. Mitrić u predlogu navodi „da je kao oštećeni i svedok u predmetu, ukazao na niz okolnosti i činjenica utvrđenih pred Apelacionim sudom u septembru i u oktobru ove godine, na osnovu kojih bi, istragom po nalogu tužilaštva, mogla da se otkrije pozadina krivičnog dela".
(Večernje Novosti, NUNS, 03.12.2011)

Predstavnici OEBSa potvrdili su predstavniku Nezavisnog društva novinara Vojvodine spremnost za dolazak u Apatin zbog medijskih problema. Predstavnici opozicionih stranki u Apatinu traže od opštinskog rukovodstva nepristrasno izveštavanje lokalnih medija, pre svega TV Apatina i Novog glasa komune. Osim toga, predstavnici Lige socijaldemokrata Vojvodine, Pokreta za Apatin, Pokret socijalista, Socijaldemokratske partije i Srpskog pokreta obnove, od opštinskog rukovodstva traže da se zaustavi progon novinara koji pišu objektivno, a ne po uputstvima i stavovima koalicije na vlasti.
(Blic, UNS, 06. 12. 2011)

Bivši načelnik Uprave za bezbednost Vojske Srbije i Crne Gore, general Aco Tomić, tužio je za klevetu zamenika tužioca za ratne zločine Bruna Vekarića, zbog navoda u emisiji Studija B o skrivanju haškog optuženika Ratka Mladića i učešća u ubistvu Zorana Đinđića.
(Pravda, NUNS, 07.12.2011.)

Prava novinara

Otkada je Savet za štampu zvanično počeo da funkcioniše u Srbiji pre oko dva i po meseca, svega 66 štampanih medija priključilo se ovom samoregulatornom telu, od ukupno 610 koliko je registrovano u Agenciji za privredne registre. Pod „nadzorom“ ovog tela za sada se nalazi deset dnevnih novina, 22 magazina, kao i 34 lokalna štampana javna glasila.
(Danas, UNS, NUNS, 05.12.2011)

UNS skreće pažnju novinarima i urednicima medija da prilikom izveštavanja o nesrećama i tragedijama poštuju odredbe Kodeksa novinara Srbije, koje propisuju da se novinari moraju odnositi sa posebnom pažnjom i saosećanjem kada se izveštavanje odnosi na lični bol i šok. U izveštajima o saobraćajnoj nesreći na autoputu kod Malog Požarevca u današnjim izdanjima dnevnih listova Blic, Alo! i Kurir objavljene su eksplicitne fotografije žrtve nastradale u saobraćajnoj nesreći kojima se grubo krše odredbe Kodeksa novinara Srbije o poštovanju privatnosti. Suprotno od navedena tri lista, Večernje novosti su, izveštavajući o istoj nesreći, zaštitile dostojanstvo žrtve.
(UNS, 03.12. 2011)

Medijska strategija

Medijska strategija, dokument koji će biti okvir za donošenje zakona kojima će se regulisati sfera javnog informisanja nije idealna, ali je maksimim onoga što se u pregovorima sa njenim donosiocima, odnosno državom, u ovom trenutku moglo postići, ocenili su u Nišu predstavnici medijske koalicije, koju čine UNS, NUNS, ANEM i Lokal pres. Novinari su naglasili da i ovaj dokument svedoči da država ne želi da se odrekne kontrole nad medijima, te da je u postupku njenog donošenja vođena „rovovska" borba za mnoge njene segmente. Saša Mirković, predsednik ANEMa, očekuje da regionalni javni servisi praktično neće zaživeti jer za njih nema para.

Svi učesnici tribine o Medijskoj strategiji u Nišu, izrazili su rezervu i u pogledu njene primene. Praktična primena Medijske strategije zavisiće i od onih koji nakon izbora preuzmu vlast u Srbiji. Dragana Nikolić, direktorka Niške televizije, suprotstavila se učesnicima tribine zbog njihovog stava o regionalnim javnim servisima.
(Narodne novine – Niš, UNS, 29.11.2011)

Tribine na kojima će predstavnici novinarskih i medijskih udruženja govoriti o medijskoj strategiji biće organizovane u 32 grada u Srbiji.
(Beta, Blic, NUNS, 29.11.2011)

Manjinski mediji

Nacionalni savet Mađara usvojio je medijsku strategiju do 2016. godine. Predsednik Nacionalnog saveta, Tamaš Korhec, rekao je da strategija sadrži programe koji će „usavršiti slobodu štampe i kvalitet informisanja na maternjem jeziku", dok su mnogi članovi saveta izneli niz kritika na tekst strategije. Član Saveta i predsednik Građanskog saveza Mađara, Laslo Sabo Rac, ističe da „ako jedna grupa uzima u svoje ruke sve, onda tu nema slobode već je na delu diktatura". Član saveta iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, Tibor Vaš, smatra da je usvojena medijska strategija „jedan od najporažavajućih dokumenata koje je Nacionalni savet Mađara usvojio u svojih godinu i po postojanja".
(Tanjug, B92, NUNS, 23.11.2011)

Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine (NSM) usvojio je Medijsku strategiju vojvođanskih Mađara od 2011-2016. godine sa 21 glasom za, uz pet glasova protiv i jednim uzdržanim. Predsednik Nacionalnog saveta Mađara, Tamaš Korhec, podneo je ostavku na mesto čelnika uprave NSMa. Za novog čelnika uprave izabran je Žolt Varkonji.
(Mađar so, NUNS, 23.11.2011)

Izveštavanje ne samo na mađarskom jeziku, nego pre svega u duhu mađarskih interesa, kulture i tradicije, omogućavanje 24-časovnog televizijskog i radio programa mađarskih medija, podizanje nivoa čitanosti dnevnog lista Mađar so, kao i pokušaj da se stigne do svakog potencijalnog slušaoca, gledaoca ili čitaoca, u osnovi su Medijske strategije od 2011. do 2016. godine koju je nedavno usvojio Mađarski nacionalni savet. Glavna novina jeste ambicija da se stvori jedinstveni medijski centar vojvođanskih Mađara čiji nosilac bi, u domenu televizija, bila Televizija Panon sa sedištem u Subotici, a u umrežavanju radio stanica mađarska redakcija Radio Novog Sada. Cilj je emitovanje 24-časovnog radio i televizijskog programa na mađarskom jeziku. Umrežavanje bi koordinisala Upravna kancelarija Mađarskog nacionalnog saveta, koji bi u tu svrhu obezbedio i dodatan novac iz budžeta. U Medijskoj strategiji MNS uvodi i posebno stručno telo koje će brinuti o doslednoj primeni zacrtanih zadataka, ciljeva i vrednosti u medijima. Nacrt Medijske strategije izazvao je negativne komentare dela mađarskih novinara, a nakon njenog usvajanja oglasio se subotički odbor DS ocenjujući da je reč o uspostavljanju monopola nad glasilima na mađarskom jeziku koje će dovesti do gašenja svih onih medija koji ne rade po sugestiji Mađarskog nacionalnog saveta.
(Politika, UNS, NUNS, 01.12.2011)

U Preševu se još uvek ne smiruju strasti nakon nedavnog sukoba između Dritona Salihua, vlasnika i glodura Internet portala Presheva.com sa jedne, i Galipa Bećirija, predsednika Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) sa druge strane. Do ovog sukoba u najjužnijoj opštini u Srbiji, na tromeđi sa Makedonijom i Kosovom u kojoj Albanci čine preko 90 odsto stanovništva, došlo je pošto je urednik sajta, koji mesečno ima oko 100.000 posetilaca, zanimalo je i od kojih para je za potrebe Saveta kupljen automobil „folksvagen pasat“ vredan oko 15.000 evra. Međutim, usledio je žestok odgovor Bećirija. Gostujući u „živoj“ emisiji na lokalnoj TV Aldi, on je Salihua optužio da „radi za srpske službe bezbednosti“. Bećiri ovo demantuje. „Tražim od vas da preduzmete konkretne mere u zaštiti medija na čijem sam čelu i tako omogućite normalan rad jednom nezavisnom mediju koji već 14 godina u Preševu istrajava u borbi za slobodno i nezavisno novinarstvo”, napisao je Salihu u svom javnom obraćanju. Saopštenjem se oglasilo NUNS, čiji je Salihu član, pozivajući Bećirija da „umesto grubih kvalifikacija izrečenih na račun ovog portala, odgovori na postavljena pitanja i tako dokaže da Nacionalni savet Albanaca ne diskriminiše pojedine medije“.
(MC Newsletter, 02.11.2011)