Medijska situacija u Srbiji

Obeležen je Svetski dan televizije. U Srbiji je registrovano stotinak televizijskih stanica, a TV prijemnike ima, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za prošlu godinu, 98,7 % građana. Istraživanja su pokazala da građani Srbije televiziju dnevno gledaju u proseku sat vremena više nego oni u Evropi.
(Pravda, UNS, NUNS, 21.11.2011)

Aktuelne ocene medijske situacije u Srbiji

Istinomer: Premijer Mirko Cvetković tvrdi da država ne utiče na medije i da su „daleko mračna vremena kada je partija upravljala medijima“. On, izgleda, nije uzeo u obzir nedavni izveštaj o pritiscima i kontroli medija koji je sačinio Savet za borbu protiv korucije. Sudeći po izveštaju, medije više ne kontroliše jedna partija, već više partija i vlasnici krupnog kapitala. I poslednji slučaj koji je uzdrmao medije, kada je podignuta optužnica protiv novinara Nacionalnog građanskog, Jelene Spasić i urednika Milorada Bojovića, i najavljeno tajno suđenje, negira tvrdnju premijera.
(Blic, 12.11.2011)

Štampani mediji u Srbiji nisu mrtvi, a šanse za njihov razvoj su moderne tehnologije, ocenjeno je na drugom Pres medija samitu u Beogradu. Urednik lista Vreme, Dragoljub Žarković, rekao je da onaj ko predviđa „smrt“ štampanih medija nije u pravu i da će uloga novina biti da „objašnjavaju događaje, a ne da o njima izveštavaju". Urednik lista Blic, Veselin Simonović, rekao je da se ništa nije promenilo u štampanim medijima u odnosu na prošlu godinu, osim što je napravljeno još veće bezakonje. On je ocenio da je tržište urušeno i potpuno haotično, ali da su svi štampani mediji u Srbiji preživeli.
(Tanjug, B92, NUNS, 16.11.2011, Beta , Politika, Blic, Pregled, 24 sata, Dnevnik, UNS, NUNS, Pravda, Alo!, Večernje Novosti, 17.11.2011, ASMEDIA, Novembar 2011)

Događaji u vezi s blokadom nastave na Filozofskom fakultetu od 21. oktobra do 10. novembra bili su propraćeni u mnogim medijima komentarima, zasnovanim na neistinama ili manipulacijama činjenicama, smatra prof. dr Vesna Dimitrijević , dekan Filozofskog fakulteta BU. „Smatram da bi bio osnovni građanski red da novinske kuće i TV stanice koje su spremne da provere dokumentaciju demantuju svoje priloge. Time bi bila umanjena nepravda prema Filozofskom fakultetu“, kaže Dimitrijević.
(Politika, NUNS, 17.11.2011)

Medijska strategija koju je usvojila Vlada jeste neka vrsta političko-ekspertsko-interesnog minimuma saglasnosti, istakao je urednik Radio Beograda, Đorđe Vlajić. On misli „da medijske zakone i ukupan ambijent neće popravljati ova vlada“ i da „ona ima samo alibi da je nešto započela“. O Izveštaju o kontroli medija Saveta za borbu protiv korupcije, novinarka nedeljnika Vreme, Tamara Skroza, rekla je da se nameće zaključak da nikakvog izveštaja nije ni bilo, prema onom što se pojavilo u medijima. Profesor Miroljub Radojković je konstatovao da „je uspostavljena prećutna saglasnost da se podaci iz Izveštaja Saveta uopšte ne komentarišu“.
(Danas, 10.11.2011)

Orhan Dragaš, direktor Međunarodnog instituta za bezbednost, kaže da su „zakoni protiv korupcije u našoj zemlji odlični, ali se ne primenjuju. Postoji korupcija i u medijima, gde su često neformalni urednici privatnih medija zapravo partijski činovnici vladajućih partija, koji ucenama reklamiranja javnih preduzeća u tim medijima drže potpunu kontrolu šta će se objaviti, a šta neće“.
(Danas, 22.11.2011)

Broj prijavljenih slučajeva korupcije smanjuje se od 2004. godine, rekao je profesor krivičnog prava Univerziteta u Tilburgu, Petrus van Dajn, na okruglom stolu „Kako mediji u Srbiji vide i predstavljaju korupciju“. Oko 40 odsto građana se odlučuje da prijavi slučaj korupcije, jer postoji nedostatak interesovanja za korupciju, pogotovo medija, rekao je Van Dajn, i istakao da u Srbiji novinare u izveštavanju o korupciji često ometaju urednici, koji zbog gubitka oglašivača ne žele da se bave nekom temom. Profesor Van Dajn je sa timom analizirao izveštaje u dnevnim novinama koji su se bavili problemima korupcije u poslednjih 14 meseci, a podaci će biti saopšteni najkasnije u januaru 2012. godine.
(Pravda, 23.11.2011)

Iz javnih servisa

Od sedamnaest hiljada prijavljenih, deset hiljada kandidata ispunjavaju opšte uslove Javnog poziva RTS-a (stručna sprema, godište i državljanstvo) za konkurs „Tražimo sto mladih stručnjaka za 21. vek“ i svih 10.000 je testirano. Nakon provere, biće objavljen spisak kandidata sa najboljim rezultatima, koji će započeti tromesečnu praksu. Najboljima od najboljih biće ponuđen stalni posao.
(Politika, 12.11.2011, Politika, NUNS, 14.11.2011, RTS, Politika, NUNS, Blic - Srbija, UNS, 16.11.2011)

Program RTS digital ušao je u oko 35 odsto domaćinstava u Srbiji, ne računajući ona koja programe primaju direktno antenom sa predajnika na Avali ili Crnom Čotu, prema podacima AGB Nilsena. Podaci pokazuju da RTS digital najviše gleda publika između 30 i 39 godina i u tome prednjači muška populacija. RTS najavljuje da je povodom ulaska u godinu u kojoj je trebalo da se ugase analogni predajnici, pripremljen Vodič kroz digitalizaciju, koji će biti emitovan 26. novembra na RTS.
(Danas, NUNS, 23.11.2011)

Pretnje, napadi i procesi novinarima, medijska suđenja

RTV EM zahvaljuje NUNSu, ministru policije Ivici Dačiću, direktoru policije Miloradu Veljoviću „na pokazanom razumevanju i interesovanju kao i policijskoj stanici u Knjaževcu, koja je uložila maksimalne napore i bila na visini zadatka, u službi zaštite novinarstva i medija“. Pljačkaši su iz RTV EM odneli vrednu novinarsku opremu sa dragocenom novinarskom arhivom podataka. Organizovanom akcijom, policia je utvrdila identitet počinioca i vratila deo ukradene imovine.
(NUNS,11.11.2011)

Miloš Vasić, u autorskom komentaru piše: Pre neki dan novinar Petar Luković dobije dva sudska poziva. Jedan za istražnog sudiju po krivičnoj tužbi za uvredu i klevetu; drugi za glavnu raspravu u parnici po istom delu. Kao prvo, Pera Luković nije dobio svoj primerak privatnih tužbi - što bi morao po oba postupka. U parnici, naime, tuženi ima rok od mesec dana da na tužbu odgovori; to pravo ima svako osim Pere, očigledno. Otvori Pera tužbu i ima šta da vidi: tuži ga pop Filaret i hoće milion i po za duševnu bolest, plus krivičnu sankciju za klevetu i uvredu za tekst u splitskom Feral Tribuneu, što je preneo As u Srbiji. To se desilo 2007. godine. Tada je Folaret tužio As za klevetu i uvredu, ali je nadležni sud 2007 tužbu odbacio. Ako su pravnici s kojima sam razgovarao u pravu, to je onda stvar presuđena (res iudicata) i gotovo. Obratite sada pažnju: em je presuđeno, em su preosvećenome istekli svi rokovi, objektivni i subjektivni, za podizanje privatnih tužbi za uvredu i klevetu. Ne može se podneti tužba za uvredu i klevetu u petoj godini posle počinjenog dela. Kako vidimo, Crkva u ovoj laičkoj državi od koje je, kao, odvojena, ima važniju političku ulogu nego ikada u državi Srbiji. Tu je novinar Pera Luković tek kolateralna šteta u grešnom odnosu Crkve i Države; siroče ostavljeno na sudskom pragu.
(Danas, NUNS, 14.11.2011)

Aktuelna rasprava između epidemiologa profesora dr Zorana Radovanovića, člana UO organizacije „Doktori protiv korupcije“, s jedne, i autora emisije „Insajder“ Televizije B92 „Kupoprodaja zdravlja“, s druge strane, o tome da li su mediji iskrivili ulogu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u proglašenju pandemije gripa, još jednom pokazuje koliko je teško proniknuti u tajne farmaceutske industrije, piše list Politika.
(Politika, 12.11.2011)

Novinari RTV B92 reagovali su saopštenjem na pisanje lista Politika. „Epidemiolog Zoran Radovanović, još od prve epizode serijala o korupciji, preti novinarima „Insajdera“ da činjenice koje smo saznali o njemu nikako ne objavljujemo. O tome postoje i dokazi. Kada smo pretnje dr Radovanovića objavili u vestima B92, usledio je nastavak pretnji, sada preko organizacije čiji je on član, „Doktori protiv korupcije“, tvrde u B92.
(Politika, NUNS, 13.11.2011)

Novosadska televizija Kanal 9 danas je uputila inicijativu Komisiji za zaštitu konkurencije kako bi SBB konačno omogućio pristup emitera programskim paketima koje će jednako primenjivati za sve legalne elektronske medije u Srbiji. Kako pokazuju podaci UNSa, mnogi domaći emiteri imali su i imaju problema sa pristupom kablovskom sistemu SBB - Novi Sad, Kikinda, Beograd, Užice, Leskovac, Kruševac, Pirot...
(UNS, 16.11.2011)

Apelacioni sud u Beogradu je udvostručio prvostepenu kaznu Osnovnog suda u Loznici napadaču na lozničkog novinara Vladimira Mitrića, zbog krivičnog dela teške telesne povrede. Napadača Ljubinka Todorovića osudio na godinu dana zatvora.
(Dnevnik, Blic, NUNS, UNS, 18.11.2011)

UNS pozdravilo je oštrije kažnjavanje Todorovića, jer i dalje smatra da je napad na Mitrića bio pokušaj ubistva i podseća da je tehnika napada bila ista kao u slučaju ubistva novinara Milana Pantića. Petar Jeremić, predsednik Izvršnog odbora UNSa, istakao je da će Mitriću biti i dalje neophodno policijsko obezbeđenje dok ne bude otkriveno ko stoji iza napada.
(UNS, 17.11.2011, Press, 18.11.2011)

Pop Blaža Ivković (49) iz sela Saraorci kod Smedereva, koji je privođen u akciji „Armagedon“ zbog sumnje da je iz Beograda naručivao video kasete i DVD s pedofilskim sadržajem, napao je ekipu Kurira koja je došla u selo da čuje i njegovu stranu priče. „Hoćete vi da ja zovem narod da vas linčuje! Vi ste sektaši! Vi ste protiv pravoslavne vere! Vaš list je sektaški i zapretio tužbom zbog ranije objavljenih tekstova. Marš iz sela, marš...“, vikao je pop.
(Kurir, UNS, NUNS, 20.11.2011)

Istrage o ubistvima novinara

Međunаrodnа federаcijа novinаrа (IFJ) proglasila je 23. novembar za Međunаrodni dаn borbe protiv nekаžnjivosti zločinа nad novinаrimа. Ovaj dаtum izаbrаn je povodom mаsаkrа u Mаguindаnu na Filipinimа, u novembru 2009, kada su ubijena 32 novinаrа. NUNS ovim povodom podseća da ni posle 17 i po godina nije rasvetljeno ubistvo novinarke Dade Vujasinović, kao što ni 12 i po godina nije bilo dovoljno za identifikovanje i kažnjavanje ubica novinara Slavka Ćuruvije. Nepoznato je i ko je i zašto ubio novinara Milana Pantića 2001. godine.
(NUNS, 22.11.2011)

Nedim Sejdinović iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine, povodom 23. novembra kaže da su nerazrešena ubistva novinara zapravo posledica ukupne društvene atmosfere. „Srbija se uopšte nije suočila s prošlošću, sa zločinima koji su činjeni u njeno ime. U tom kontekstu možemo posmatrati smrt novinara i neotkrivanje onih koji su ubistva izvršili i onih koji su davali nalog“, kaže Sejdinović. Sve u svemu, kaže Nedim Sejdinović, država šalje lošu poruku novinarima. Dragan Janjić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije, kaže da se novinari u Srbiji osećaju nesigurno, jer se u najmanje dva slučaja opravdano sumnja u umešanost države u ubistva novinara. Svi sagovornici saglasni su u oceni da bi bilo manje pretnji i ugrožavanja novinarskih života da su odgovarali oni koji su ubili troje naših kolega.
(Deutsche Welle, NDNV, 23.11.2011)

Prava novinara

TV Prva izdala je saopštenje u kome se navodi: Nakon krajnje neprofesionalnog i nekolegijalnog ponašanja u prethodnom periodu i ispada tokom jučerašnjeg dana, kada je demonstrativno napustila radno mesto i odbila da sasluša svoja dnevna zaduženja, Branka Nevistić je danas putem telegrama dala otkaz ugovora o radu sa TV Prvom na mesto voditelj-producent. Ovim potezom, kao i nizom drugih, Branka je prouzrokovala štetu Prvoj, koja će preduzeti dalje korake u cilju zaštite svojih interesa, poručili su sa Prve.
(Blic, Večernje Novosti, 10.11.2011)

Popularna voditeljka Branka Nevistić je već angažovala advokata i pokreće postupak protiv Prve, piše Blic. Voditeljka koja je dala otkaz tvrdi da je to uradila zbog velikog pritiska i nemogućnosti da radi profesionalno. Prema njenim rečima otvoreno društvo traži otvorene medije i razgovore o svim teškim pitanjima, od prodaje „Telekoma“ pa do Kosova. „Kao novinar-voditelj ja imam jedan jedini dug - a to je da se prema gledaocima ne odnosim kao prema budalama. Pritisak je ponašati se kao da su novinari šahovske figure, koje mogu pomerati kako hoće. Ja nisam vojnik nego novinar“, izjavila je Nevistić.
(Blic, UNS, 11.11.2011)

UNS snažno podržava Branku Nevistić, doskorašnju urednicu Prve televizije, u otporu poslodavcima koji su pokušali da joj nametnu autocenzuru posle političkih pritisaka kojim su izloženi zbog njenog uređivanja vesti. UNS saopštava da je Branka Nevistić još u avgustu obavestila Udruženje da je došla pod udar cenzure na Prvoj televiziji i da joj preti otkaz.
(UNS, 11. 11. 2011, Fonet, Politika, Kurir, Alo!, Večernje Novosti, 12.11.2011)

Medijska strategija

Na prezentaciji trećeg medija monitoring izveštaja, medijski stručnjaci kritikovali su medijsku strategiju Vlade Srbije, a pre svega sporno vlasništvo države u medijima. Zbirno mišljenje je da je strategija neka vrsta „političko-ekspertsko-interesnog minimuma saglasnosti“ i da neće bitno poboljšati položaj medija u državi. Profesor Miroljub Radojković je ocenio da je promašaj strategije to što predviđa da se krug medija koji se neće privatizovati proširi na medije nacionalnih manjina i regionalne servise. Drugi veliki promašaj strategije je formiranje šest regionalnih javnih servisa.
(Dnevnik, UNS, NUNS, 10.11.2011)

Zoran Sekulić, direktor agencije Fonet i predstavnik medijskog sektora u Radnoj grupi za izradu medijske strategije, izrazio je sumnju da će rokovi iz akcionog plana za sprovođenje strategije biti ispunjeni, pre svega kada je reč o prelasku sa budžetskog na projektno finansiranje, pošto će zavođenje reda na medijskoj sceni verovatno kasniti zbog izbora sledeće godine.
(Fonet, Danas, UNS, NUNS, 14.11.2011)

Očekuje se da dva glavna medijska zakona, Zakon o javnom informisanju i Zakon o radiodifuziji, budu gotova u rano proleće sledeće godine, nakon čega će uslediti dalja procedura njihovog usvajanja. Politička scena, međutim, diktiraće i kada će oni tačno biti usvojeni, istakla je državna sekretarka Ministarstva kulture, Dragana Milićević Milutinović. Ona je izjavila da je u toku formiranje radnih grupa koje će pisati nacrte ovih zakona.
(Danas, NUNS, 17.11.2011)

Dragan Janjić za MC Newsletter piše: Osnovni zahtev strategije je da se budžetskim novcem ne finansira tekuće poslovanje medija, nego da se finansira javni interes. To podrazumeva obavezu vlasti da raspisuje konkurse na koje bi se javljali mediji sa svojim projektima. Nezavisne komisije, koje ne bi činili predstavnici vlasti, odlučivale bi o tome koji projekti su u javnom interesu, odnosno koji treba da dobiju budžetski novac. Vlasti i u ovakvom modelu mogu da utiču na raspodelu novca, ali je prostor za favorizovanje „poslušnih“ medija znatno manji, nego kada se budžetom unapred odredi koliko će novca određeni opštinski medij (javno preduzeće) dobiti u toku jedne godine.
(MC Newsletter, 18.11.2011).

Manjinski mediji

NUNS oštro osuđuje politički pritisak koji se vrši na informativni portal presheva.com i izražava punu solidarnost sa novinarima i urednicima ovog internet medija. Ponašanje Galipa Bećirija, predsednika Nacionalnog saveta Albanaca, svakako ne doprinosi slobodi izražavanja, a još manje informisanju albanske nacionalne manjine i ostalih građana. NUNS ponovo upozorava na sve učestaliju praksu da se predstavnici manjinskih nacionalnih saveta sve češće ponašaju suprotno demokratskim uzusima i krše prava nezavisnih medija.
(Sekretarijat NUNS-a, 10.11.2011)

Redakcija portala Preševa.com, nakon optužbi koje je predsednik Nacionalnog saveta Albanaca izneo gostujući u programu RTV Aldi, obratila se NUNS i OEBS tražeći zaštitu novinara. „Ono što radi Preševa.com su sračunati, a i politički motivisani napadi na mene i Nacionalni savet Albanaca“, rekao je predsednik Saveta. Bećiri je demantovao i da je gostujući u emisiji RTV Aldi izneo optužbe da su novinar Salihu i njegovi saradnici pripadnici tajnih organizacija i BIA.
(Danas, NUNS, 15.11.2011, Danas, UNS, NUNS, 17.11.2011)

Tamara Skroza je ukazala na to da ima teškog kršenja etike u novinarstvu, na šta niko ne reaguje. Kao primer je navela gostovanje predsednika stranke Hrvata na TV Prva koji je, kako je istakla, bio istovremeno i „gost i meta“. „Jedna od voditeljki mu je objasnila da je razlika između Srba i njegovog naroda u tome što su Srbi duhoviti, a Hrvati nisu“. Skroza je kritikovala i izveštavanje medija o Kosovu i upotrebljavanje fraza kao što su „goloruki narod“, „srpska ognjišta“.
(Dnevnik, 10.11.2011)

U susret predstojećem usvajanju Medijske strategije vojvođanskih Mađara za period od 2011. do 2016. godine, predsednik Nacionalnog saveta Mađara, Tamaš Korhec, izjavio je da očekuje da će suštinski biti unapređeni kvalitet i profesionalnost medija na mađarskom jeziku. Korhec je ocenio da je najvažnija stvar stvaranje uslova za pokretanje kvalitetnog, nacionalno angažovanog celodnevnog televizijskog programa i za mogućnost njegovog prijema u svim domaćinstvima vojvođanskih Mađara.
(Mađar so, NUNS, 20.11.2011)

Demokratska stranka vojvođanskih Mađara, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, Građanski savez Mađara i Pokret mađarske nade ocenili su da je sadržaj pripremljenog predloga Medijske strategije vojvođanskih Mađara neprihvatljiv i da vodi ka cenzuri u medijima. Četiri stranke su pozvale intelektualce i predstavnike crkava da na sednici ne glasaju za usvajanje tog dokumenta. Stranke su ocenile da se strategijom neopravdano daje prednost medijima koje su osnovali visoki funkcioneri SVM-a, uključujući i aktuelnog predsednika Nacionalnog saveta Mađara, Tamaša Korheca. Predstavnici četiri stranke zajednički su ocenili i da je predviđeno uvođenje novinarskog „kodeksa ponašanja“ zapravo uvod u „potpunu partijsku cenzuru“ i kontrolu SVM-a nad medijima pod plaštom Nacionalnog saveta Mađara.
(Beta, NUNS, 21.11.2011, Dnevnik, UNS, 22.11.2011)

Nacionalni savet Mađara usvojio je medijsku strategiju koja bi „do 2016. godine trebalo da unapredi kvalitet i profesionalnost medija na mađarskom jeziku“.
(Tanjug, Mađar so, NUNS, B92, 23.11.2011)