Aktuelne ocene medijske situacije u Srbiji

Miroljub Radojković, profesor Fakulteta političkih nauka, očekuje da će Savet za štampu početi da radi na uređivanju medijske sfere u Srbiji, jer ima kvalifikovane ljude u svojim redovima. Savet za štampu će malo popraviti medijsku sferu u Srbiji, ali će teško iskoreniti političke afere koje se provlače kroz štampu, smatra Radojković. Jovanka Matić iz Instituta društvenih nauka smatra da je Savet za štampu trenutno jedini delotvoran, brz i efikasan način da se urede sadržaji u štampanim medijima u našoj zemlji.
(Danas, 31.10.2011)

Premijer Srbije, Mirko Cvetković, izjavio je na otvaranju Foruma medija jugoistočne Evrope (SEEMF) u Beogradu, da Srbija u svojoj istoriji nikada nije imala ovako visok stepen slobode i demokratičnosti kao sada. On je rekao da se cenzura i pritisci na medije više ne tolerišu, napominjući da veća otvorenost medija pokazuje da se Srbija menja na bolje. U tom smislu, Vlada je usvojila Strategiju razvoja sistema javnog informisanja do 2016. godine, zasnovanu na standardima i regulativi demokratskog sveta, smatra Cvetković.
(RTS, NUNS, 03.11.2011)

Učesnici Petog foruma „Medijski pluralizam i medijski biznis u južnoj, istočnoj i centralnoj Evropi“ razmenili su stavove i iskustva o mogućim načinima opstanka medija i unapređenja medijske scene u eri digitalizacije i sve jače konkurencije Interneta. Rasprava je vođena i o odnosu privatnih medija i javnih servisa, koji se finansiraju iz državnog budžeta, kao i o novinarstvu, kojim, prema oceni većine, prevladavaju tabloidi.
(Pravda, NUNS, 04.11.2011)

Medijski prostor u Srbiji, po pitanju monopolizacije, jedino ugrožava država, koja ima stopostotno vlasništvo u skoro 100 medija, kao i udeo u određenom broju uticajnih glasila, rekao je Goran Cetinić, nezavisni medijski konsultant govoreći na Medijskom forumu jugoistočne Evrope. Od zvanično registrovanih 1.052 javna glasila u privatnom vlasništvu su 862 medija, državnom 90, u vlasništvu nevladinih organizacija 50, manjina 38, institucija devet, dok su vlasnici dva medija političke partije. „Specifično za Srbiju je otpor prema inostranom kapitalu u medijima“, smatra Cetinić. Predsednik Evropske federacije novinara, Arne Kenig, istakao je da su medijske kuće danas uglavnom delovi velikih konglomerata, kojima je u poslovanju najvažniji profit, pa „mnogi novinari pate zbog takvih odluka vlasnika medija“.
(Danas, NUNS, 04.11.2011)

„Vrlo sam skeptičan da li će se Javni servis u narednih 10 godina održati“, upozorio je generalni direktor Radio-televizije Srbije, Aleksandar Tijanić, koji smatra da Srbija, kada bi se primenio test inteligencije, znanja i novca, ima dovoljno novinara za jedan javni servis, jedan nedeljnik, dva izdanja dnevnih novina i nekoliko radio-stanica. On je ocenio da ne bi trebalo očekivati da Javni servis funkcioniše u zemljama u kojima ne funkcionišu ekonomija, zdravstvo, školstvo, napominjući da „kuknjave i žalbe svih medijskih servisa, od centralne do južne Evrope, postaju pomalo umarajuće“.
(Kurir, NUNS, 04.11.2011)

Ograničavajući faktor za medije je ekonomska situacija, koja se najeksplicitnije ogleda u siromaštvu programskih sadržaja koji menjaju i suštinu novinarstva, ocena je učesnika panela „Medijska bitka protiv ekonomske krize”. „Treba da postoji visok nivo investicija u cilju profesionalnog obavljanja posla. Država treba da daje dozvole za rad prema jasnim kriterijumima, s obzirom na to da je uloga medija od posebne važnosti za razvoj biznisa u zemlji“, tvrdi medijski ekspert iz Sofije Petar Punčev. Predstavnik TV B-92, Veran Matić, podsetio je da je lavovska borba za oglašivače i proboj na tržište deo svakodnevice novih medija koji često nisu u ravnopravnom položaju. Oglašivačko tržište još je veoma ograničeno, smatra Matić.
(Dnevnik, NUNS, 04.11.2011)

Učesnici Foruma medija jugoistočne Evrope (SEEMF), koji je bio organizovan u Beogradu, poručili su da se mediji suočavaju sa finansijskom krizom, političkim pritiscima i tehnološkim izazovima i da njihov uspeh zavisi od mogućnosti da se tome prilagode.
(RTV, NUNS, 03.11.2011)

Tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević, najavio je da će uskoro biti predstavljeno istraživanje o odgovornosti medija za ratne zločine, na kome su radili i mladi uključeni u projekat pod nazivom „Pravda i ratni zločini“. „Prezentacija predmeta o odgovornosti medija za ratne zločine biće predstavljena u narednih mesec dana“, izjavio je Vukčević.
(NUNS, 31.10.2011, Pravda, Alo!, 01.11.2011)

„Zabrinuti smo za medijsku situaciju u Srbiji, posebno u predizbornoj godini, kad politički pritisci na medije postaju jači i izraženiji“, kaže Paolo Mananjoti, predsednik Evropske asocijacije novinara. On dodaje da na medijskom polju Srbija prolazi kroz slične situacije i suočava se sa izazovima koji su manje, više zajednički za sve balkanske zemlje.
(Danas, 5.11.2011)

Kako mediji nezvanično saznaju, poznata novinarka, urednik i voditelj informativnog programa, Branka Nevistić, napustila je Prvu televiziju jer je „bila onemogućena da na profesionalan način izveštava javnost o aktuelnim događajima“. „To je kada ne pristajete da budete produžena ruka političkih partija. Kod nas je novinarstvo u teškoj krizi, a dignitet novinara suočen je sa sve većim izazovima. Dužni smo, kao novinari da odolevamo pritiscima i radimo u interesu javnosti i istine“, rekla je ona.
(www.pulsonline.rs, UNS, 09.11.2011)

Država i mediji

NUNS i NDNV saopštili su da će sa velikom pažnjom pratiti šta se dešava sa lokalnim medijima uoči početka izborne kampanje, jer postoje jasne indicije da pojedine političke stranke vrše dodatni pritisak na njih i njihovu uređivačku politiku. Oni su zatražili da se u svim medijima kojima upravlja država, posredno ili neposredno, na rukovodeća mesta biraju ljudi isključivo uz konsultacije sa članovima redakcije i da država pod hitno počne proces povlačenja iz medijske sfere, kako je to predviđeno Medijskom strategijom.
(Fonet, 31.10.2011, Pravda, NUNS, 01.11.2011)

Država ne bi trebalo da, kao do sada, finansira medijska preduzeća, već javni interes, a on je da svi građani na vreme i profesionalno budu informisani, zaključili su učesnici okruglog stola „Medijska strategija-šta dalje“.
(Politika, Danas, UNS, 07.11.2011)

Iz javnih servisa

Generalni direktor RTSa, Aleksandar Tijanić, rekao je da je javnom servisu godišnje potrebno oko 100 miliona evra za funkcionisanje, dok RTS trenutno raspolaže sa 75 miliona. Tijanić je napomenuo da se država ne odriče nijednog dela svojih prihoda od RTSa, jer svake godine uzme od javnog servisa od 23 do 25 miliona evra za dažbine, PDV i brojne poreze. Tijanić smatra da je u zemlji gde se teško živi teško očekivati da naplata pretplate bude veća od 37%, koliko je iznosila u ovoj godini.
(Blic, 04.11.2011 Dnevnik, Alo, Pravda, 05.11.2011)

Radiotelevizija Srbije saopštila je da je na javni poziv „Tražimo sto mladih stručnjaka“ stiglo oko 17.000 prijava i da će više od 9.000 kandidata polagati testove opšte kulture i informisanosti.
(Fonet, 07.11.2011)

Pretnje, napadi i procesi novinarima, medijska suđenja

Povodom neobaveštavanja niških medija o poseti funkcionera Fudbalskog saveza Srbije, Sekcija sportskih novinara Niša izdala je saopštenje u kom protestuje što o poseti rukovodstva Saveza niko od medijskih kuća iz ovog grada nije bio obavešten.
(Južne vesti 28.10.2011)

Operativci srpske policije uhapsili su trojicu čelnika požarevačke Televizije Raj, osumnjičene da su pokušali na prevaru od osiguravajuće kompanije „Delta Đenerali“ naplate tri miliona evra na ime odšete za navodnu ukradenu opremu, koja, kako je utvrđeno u istrazi, nije ni uneta u TV stanicu, niti je nabavljena.
(Blic, NUNS, 27.10.2011)

General Vlado Trifunović dobiće 500.000 dinara odštete od Politike, umesto ranije dosuđenih dva miliona, presudio je Apelacioni sud. List plaća odštetu zbog povrede časti i ugleda generala JNA tokom devedesetih. „Prilikom odlučivanja o visini štete, Apelacioni sud je vodio računa i o tome da dosuđena naknada ne predstavlja nedopušteno ograničenje slobode mas-medija, jer bi dosuđivanje većeg iznosa predstavljalo ograničenje slobode medija", navodi se u obrazloženju suda.
(RTS, NUNS, 27.10.2011)

UNS traži da policija hitno otkrije ko je zapalio automobil direktora i glavnog i odgovornog urednika nedeljnika Akter, Tihomira Trišića. UNS takođe traži da policija preduzme sve neophodne mere kako bi osigurala Trišićevu bezbednost.
(UNS, 27.10.2011)

U saopštenju redakcije lista Akter napominje se da su dežurna uviđajna ekipa novosadske policije i dežurni tužilac u Novom Sadu odbili da odmah izađu na lice mesta. Trišić smatra da „ovaj atak na nedeljnik Akter i njega lično, najbolje govore u prilog tezi da su novinari danas u Srbiji vrsta nalik na glinene golubove“. Načelnik Uprave za vanredne poslove, Boško Pilipović, demantovao je rečeno, navodeći da je ekipa na teren stigla po hitnom postupku.
(Dnevnik, Pravda, NUNS, Večernje Novosti, 28.10.2011)

Desničarska organizacija SNP „Naši” zatražila je od Radija Slobodne Evrope (RSE) da sa svoje internet stranice ukloni „netačnu kartu Srbije, bez Kosova i Metohije“ i pozvala pristalice i građane da od Radija zahtevaju promenu mape, iako ona, zapravo, označava područje emitovanja programa RSE. Reagujući na saopštenje te desničarske organizacije, NUNS je ocenio da „ovakav javni poziv nije uperen samo protiv RSE, nego i protiv slobode medija“.
(Blic, NUNS, NDNV, 28.10.2011, Beta, Pravda, Danas, Dnevnik, 29.10.2011)

Dopisnik Danasa, Aleksandar Ivanišević, poslednji je novinar u Srbiji koji je osuđen za klevetu u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Osuđen je na 60.000 dinara, odnosno dva meseca zatvora, pošto je u septembru prošle godine objavio vest o ranjavanju jednog novosađanina u obračunu narko-dilera.
(Danas, NUNS, 02.11.2011)

Apelacioni sud u Beogradu povećao je za po 7 meseci kazne zatvora Milošu Mladenoviću i Danilu Žuži i pravosnažno ih osudio na po godinu dana zatvora zbog napada na novinara nedeljnika Vreme, Teofila Pančića, 24. jula 2010. u Beogradu. Apelacioni sud je uvažio žalbu javnog tužioca da nije bilo mesta ublažavanju kazne okrivljenima ispod zakonom propisanog minimuma.
(Tanjug, Dnevnik, NUNS, 04.11.2011)

„Ovo je, ipak, jedan bitan i veliki korak napred, ne kao satisfakciji za mene, jer mene to ne zanima, nego ka elementarnom uspostavljanju društvene pravde“, rekao je Pančić komentarišući odluku Apelacionog suda. On je istakao da je ključno kakvu poruku šalje sud, i dodao da se prethodnim prvostepenim odlukama slala „užasno negativna“ poruka da „svaki nasilnik ima pravo da radi šta hoće i da će za to dobiti neku vrstu zaštite“.
(BETA, Blic, Dnevnik, NUNS, 04.11.2011)

UNS je zatražio da policija hitno utvrdi ko je pretio novinarima lista Alo! dok su fotografisali automobil muftije Muamera Zukorlića. Novinari ovog lista naveli su da je Zukorlićevo obezbeđenje pokušalo da izgura njihov automobil sa puta i da je čovek iz Zukorlićevog obezbeđenja pretio da će pucati ako budu nastavili da fotografišu. Pretnje koje je dobila novinarska ekipa Alo! od obezbeđenja muftije Zukorlića prijavljene su policiji. O pretnjama je obavešten i dežurni istražni tužilac, koji je odmah naložio da se pronađe osoba koja je uputila pretnje i da se proveri da li poseduje oružje.
(UNS, 30.11.2011, Pravda, Alo!, Dnevnik, Politika, Blic, 31.10.2011)

Dosadašnji zastupnik društvenog kapitala Informativno – propagandnog centra „Kula“, Đorđo Bojanić, smenjen je sa te funkcije. Zaposleni u IPC „Kula“, u okviru kojeg radi Radio Kula i lokalni list Kulska komuna, iznenađeni su ovim rešenjem Agencije za privatizaciju i smatraju ga političkom odlukom. Zaposleni u IPC „Kula“ su se već obratili NUNSu, UNSu i NDNVu, kako bi novinari bili zaštićeni od političkih pritisaka.
(Fonet, 31.10.2011, Dnevnik, NUNS, 01.11.2011)

UNS podržava zaposlene u Informativnom centru Kula i traži da Agencija za privatizaciju poništi rešenje kojim se umesto novinara te kuće za privremenog zastupnika kapitala dovodi osoba sa strane, mimo volje redakcije, što će dodatno opteretiti mali budžet medija u kojem je privatizacija već raskinuta. UNS traži da direktor Agencije za privatizaciju, Vladislav Cvetković, primi novinare iz Kule i predstavnike UNSa kako bi se u hitnom roku ova odluka promenila.
(UNS, NUNS, 05.11.2011)

Fotoreporter vojvođanske redakcije Pressa, Branko Stojanović, napadnut je prilikom pokušaja da fotografiše sahranu Jove Martića u Starim Ledincima. Martić je stradao od bombe koju je na njega i policajca Sinišu Hrnjeza bacio njegov sin Srećko. Fotoreportera je prilikom pokušaja da snimi sahranu osujetio čovek koji se predstavio kao rođak porodice Martić i zatražio od njega da obriše sve fotografije koje je do tada napravio.
(Press, NUNS, 03.11.2011)

Privatno obezbeđenje, koje je uprava Filozofskog fakulteta u Beogradu angažovala da spreči blokadu studenata, vređalo je i uputilo pretnje novinara Pravde pri obavljanju profesionalnog zadatka.
(UNS, 03.11.2011, Pravda, NUNS, 04.11.2011)

UNS osuđuje fizički napad na dopisnicu Radio televizije Vojvodine iz Subotice, Radu Stajić, i snimatelja Slobodana Gabrića, u Bajmoku. Njih je fizički napao Nikola Uzelac, od kog su pokušali da uzmu izjavu. Ekipa RTVa pravila je prilog o nerešenim ubistvima u Bajmoku i nestanku Uzelčeve ćerke i njenog dečka. UNS zahteva da policija istraži ovaj incident i da napadač bude procesuiran.
(UNS, Dnevnik, 05.11.2011, Večernje novosti, Press, Kurir, 06.11.2011)

Saopštenje redakcije e-novine: Dan koji je započeo otkrićem da glavnog urednika e-novina tuži Jelenko Mićović Filaret, nastavio se dolaskom poštara koji je direktoru e-novina uručio poziv za suđenje u Prvom osnovnom sudu u Beogradu 6. decembra. Povodom čega: ne znamo! Ko tuži: ne znamo! Šta piše: ne piše ništa, nego da u sud dođemo 6. decembra! The show must go on!
(e-Novine, 07.11.2011)

Kako je prošle sedmice na konferenciji za novinare rekao zamenik gradonačelnika Saša Obradović (DSS), vladajuća grupacija u gradu Čačku donela je odluku da tuži novinare medija Blic, Press i B92, jer su preneli informaciju da je broj stanovnika u ovom gradu smanjen za preko 12.000. Međutim, kako saznaju Čačanske, prve (pogrešne) procene o kretanju broja stanovnika objavila je upravo Popisna komisija grada Čačka, na osnovu obrađenih 80 odsto materijala.
(Čačanske novine, UNS, 07.11.2011)

Snimanje emisije „Magazin IN“, na televiziji Pink, proteklo je u senci verbalnog obračuna lidera Jedinstvene Srbije, Dragana Markovića Palme, i gej aktiviste, Predraga Azdejkovića. Kako kaže Azdejković, Marković je počeo da ga vređa pre emisije, a epilog sukoba je Azdejkovićevo napuštanje televizije Pink. Palma kaže da je on žrtva.
(Pravda, 08.11.2011)

Glavni i odgovorni urednik gej magazina „Optimist“, Predrag Azdejković, priprema tužbu protiv Televizije Pink zbog klevete i obmanjivanja javnosti, jer nije objavila fizicki napad Dragana Markovića Palme na njega prilikom snimanja emisije „Magazin IN“.
(Pravda, NUNS, UNS, 09.11.2011)

Nakon što je 05. jula 20011. godine, SBB uskratio distribuciju javnom glasilu TV Kanal 9, Privredni sud u Novom Sadu doneo je Rešenje o privremenoj meri kojim je obavezao SBB, da nastavi sa distribucijom glasila Kanal 9, u paketu koji primaju svi registrovani korisnici. SBB je nastavio distribuciju, ali na kanalu S1, koji ne primaju svi korisnici pa je Privredni sud u Novom Sadu pokušao prinudno izvršenje naložene privremene mere, ali nije uspeo u tome.
(www.kanal9ns.com, UNS, 09.11.2011)

Medijska strategija

Politička volja za promene u medijskom sektoru u Srbiji bila je ograničena samo na donošenje Medijske strategije, ako ne u više od dve godine, koliko je trajao proces donošenja strategije, ono svakako u poslednjih nekoliko meseci tokom kojih je ovaj akt postao i uslov da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, navodi se u septembarskom monitoringu medijske scene ANEMa. Kako se dodaje, ovo je dovelo do zanemarivanja problema u primeni propisa koji su već na snazi.
(Danas, NUNS, 28.10.2011)