Medijska situacija u Srbiji

Savet za borbu protiv korupcije predstavio je Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji, u kojem je zaključeno da je nad medijima uspostavljena potpuna kontrola. „Dok je to tako, ne da je nemoguća borba protiv korupcije, nego je nemoguć bilo kakav demokratski postupak” istakla je Verica Barać, predsednica Saveta. Predsednik NUNS-a, Vukašin Obradović, istakao je da će biti „zanimljivo videti šta će koji medij preneti sa ovog događaja“.
(Kurir, 30.09.2011)

Aktuelne ocene medijske situacije u Srbiji

Zlatoje Martinov u autorskom tekstu MC Newsletter-a navodi: Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji Saveta za borbu protiv korupcije tvrdi da mediji odavno nisu nezavisni, da na njih vrše pritisak razni centri političke moći te da na taj način građani ne mogu da dobiju potpune i objektivne informacije. Nedovoljna transparentnost vlasništva i visok stepen sprege političke elite sa tajkunskim špekulatnskim kapitalom glavni su razlozi medijske kontrole i novinarske neslobode. Politička elita u Srbiji je itekako umela da budžetskim davanjima pridobije odredjene medije za sebe, a glavnim urednicima neretko je stavljano do znanja da ambasadorska mesta čekaju poslušne baš kao što kazne u vidu prestanka budžetskog finansiranja mogu da očekuju neposlušni. Takodje i marketinške agencije (čiji su vlasnici neretko političari!) koje kontrolišu tržište reklama otkupljuju reklamne poruke od medija sve dok su ovi poslušni određenoj politici (lokalnoj ili državnoj). Javni servis (RTS) je to samo nominalno, u praksi je servis vladajuće koalicije. Sala u Medija centru kada je izveštaj predstavljen bila je puna novinara, bilo je i više kamera raznih televizija. A u medijima odjek nakon prezentovanja ovog izveštaja je bio – minoran. Mnogi ga nisu ni registrovali. To je najbolja, premda užasavajuće tužna poruka.
(MC Newsletter, 07.10.2011)

Intervju Verice Barać, objavljen prošle sedmice na stranicama Danasa, jedan je od retkih pokušaja da se razbije zavera ćutanja o stanju u srpskim medijima i srpskom novinarstvu, piše Slobodan Jerković. U političkim krugovima, u javnosti i u medijima - to je i dalje tabu tema! Zašto je pitanje medijske strategije, danas, i pitanje profesionalnog digniteta i opstanka medija? Zato što su sve dosadašnje medijske sfere, umesto da budu iskorak ka demokratizaciji, bivale ogoljeni pokušaji kako da se njome ovlada.
(Danas, NUNS, 10.10.2011)

Na vestima na televiziji u Srbiji trebalo bi da bude manje aktivnosti političara, smatra više od 61 odsto građana, dok 63 odsto njih misli da u informativnim emisijama treba da bude više pozitivnih primera iz društva. Da su domaći mediji manipulativni i nerealni misli čak više od tri četvrtine ispitanika pokazuju rezultati istraživanja „Stari i novi mediji i medijska zavisnost publike“. Istraživanje je sproveo Centar za digitalne medije „Pozitiv“ na uzorku od 2.208 ispitanika. Oko 64 odsto ispitanika tvrdi da koristi medije u većoj meri nego pre deset godina Da je u medijima potrebno više obrazovnog programa misli 65,9 % ispitanika, dokumentarnog programa misli 34,3 %, informativnog programa 25,4 % i zabavnog misli 6,5 % ispitanika.
(Danas, NUNS, UNS, 10.10.2011, Tanjug, RTV, NUNS, 11.10.2011)

Država i mediji

Ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Milan Marković, izjavio je da očekuje da do kraja godine budu usvojene izmene zakona o Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Zaštitniku građana kako bi se ojačale te institucije.
(Tanjug, Politika, 29.09.2011)

Državne institucije su u protekle tri godine izdvojile najmanje 2,5 miliona evra za usluge agencija za odnose s javnošću i privatnih produkcija, navodi se u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije. U izveštaju se napominje i da agencije, čiji su vlasnici najčešće visoki stranački funkcioneri ili njima bliske osobe, već godinama kontrolišu tržište reklama. Agencije, naime, otkupljuju od medija reklamni prostor, koji potom prodaju klijentima, odnosno pojedinačnim kupcima po daleko višim cenama.
(Danas, 01.10.2011)

„Reakcije javnosti nakon predstavljanja Izveštaja o pritiscima i kontroli medija u Srbiji potpuno potvrđuju navode iz tog teksta. Postoji saglasnost da se podaci iz izveštaja uopšte ne komentarišu. Izveštaj smo dostavili Vladi i Ministarstvu kulture, na njegovo predstavljanje pozvali smo predstavnike skupštinskog Odbora za informisanje, ministra kulture i državnu sekretarku za medije, ali niko nije došao, niko ništa nije napisao, niti je ko nešto komentarisao“, ističe Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
(Danas, 06.10.2011)

Iz javnih servisa

Poseban uticaj vlast ostvaruje preko Radio-televizije Srbije koja, umesto da bude javni servis građana, i dalje predstavlja servis za političke strukture, ali i produkcije koje su blisko vezane za vrhove vladajućih stranaka i članove Upravnog odbora RTS-a. Preko RTS-a se ne ostvaruje opšti interes, jer ovaj medij kao nosilac javnog radiodifuznog servisa, ne izvršava obaveze i krši Zakon o radiodifuziji, navodi se u izveštaju o pritiscima i kontroli medija u Srbiji Saveta za borbu protiv korupcije.
(Danas, 30.09.2011)

Od početka ove godine merama za naplatu potraživanja obuhvaćeno je 140.000 građana Srbije koji ne plaćaju RTV pretplatu, od kojih je većini upućena opomena ili poslednja opomena pred utuženje.
(Danas, 08.10.2011)

Pretnje, napadi i procesi novinarima, medijska suđenja

Marko Jakovljević (25) uhapšen je u Šapcu nakon što je u zgradi Uprave za javna plaćanja fizički napao novinara Hanibala Kovača. Osumnjičeni napadač je Kovača napao uz psovke i pretnje smrću. Osumnjičeni radi kao obezbeđenje osobe, koju je Kovač nekoliko puta spominjao u svojim tekstovima.
(Beta, Blic, Alo!, Press, Politika, Kurir, Večernje Novosti, Pravda, Dnevnik, 06.10.2011)

Branioci Luke Bojovića, optuženog za organizovanje neuspele likvidacije Andrije Draškovića, rekli su novinarima „da je podneta krivična prijava protiv više medija“. Advokati su kritikovali medije „koji su uz pomoć neimenovanih policijskih izvora zakopali pretpostavku nevinosti Luke Bojovića“.
(Press, 06.10.2011)

Ročište po tužbi koju je novinar Vladimir Ješić podneo 2003. godine protiv predsednika Nove Srbije, Velimira Ilića, ponovo je odloženo pred Osnovnim sudom u Novom Sadu. Velimir Ilić se ni juče, kao i na svim prethodnim ročištima, nije pojavio u sudnici. Ješić je Ilića tužio jer ga je ovaj političar na snimanju intervjua za novosadsku televiziju Apolo 2003. godine šutnuo nogom i pokušao fizički da na njega nasrne.
(Dnevnik, 06.10.2011)

Novinari i dopisnici beogradskih i novosadskih medija najavili su da će se obratiti Ministarstvu pravde i Republičkom javnom tužilaštvu, u znak protesta na loš odnos koji prema njima mesecima unazad ima Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu.
(Večernje Novosti, Dnevnik, 05.10.2011)

Kompanija SBB obavestila je novosadsku TV Kanal 9 da je postupila po privremenoj meri Privrednog suda u Novom Sadu od 26. septembra i ponovo počela da emituje njihov program. Kablovski operator SBB isključio je TV Kanal 9 iz svoje ponude 5. jula ove godine.
(UNS, 30.09.2011)

U četvrtak popodne vranjskog novinara Vojkana Ristića, pozvao je jedan od funkcionera Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije (DSS) iz Vranja i upozorio ga „da on nije nadležan da se bavi ’slučajem Kolubare", navodi agencija Vranje Press.
(Južne vesti, Vranje press, 07.10.2011, Pravda, 08.10.2011)

UNS najoštrije osuđuje pretnje koje je novinaru Vojkanu Ristiću uputio član gradskog odbora Demokratske stranke Srbije u Vranju. Vojkana Ristića, na službeni telefon pozvao je njemu dobro poznat član gradskog odbora DSS-a i uputio mu niz pretnji zbog teksta koji je portal Vranje press objavio o hapšenjima u RK Kolubara.UNS zahteva od nadležnih državnih organa da novinarima omoguće normalne uslove za rad, sankcionisanjem onih koji prete novinarima i te svoje pretnje ostvaruju.
(UNS, 07.10.2011)

NUNS saopštilo je da očekuje da će policija Vranja preduzeti zakonom predviđene mere protiv člana Demokratske stranke Srbije iz Vranja koji je pretio uredniku portala www.vranjepres.info zbog teksta o „slučaju Kolubara“.
(Kurir, 08.10.2011, NUNS, 10.10.2011)

Živorada Jankovića, bivšeg direktora JIP Televize Valjevo, osudio je Osnovni sud u Valjevu za klevetu po tužbi bivšeg novinara te medijske kuće. On je prvostepenom presudom kažnjen sa 20.000 dinara, uz obavezu da plati troškove postupka, zbog tvrdnji da je Predrag Lučić, kao njegov prethodnik u TVA nenamenski trošio budžetska sredstva.
(BETA, Blic, 09.10.2011, UNS, 10.10.2011)

Zaposlenima u kragujevačkom nedeljniku Svetlost ovih dana stižu opomene iz suda. Ukoliko odmah ne plate visoke sudske takse na tužbe protiv vlasnika, koji im više od godinu dana nije isplaćivao zarade, biće im plenjena imovina. Zakonsko pravo da im za obavljeni rad bude isplaćena zarada, zaposleni štrajkom bezuspešno pokušavaju da ostvare više od sedam meseci. Prestali su da dolaze u redakciju novina, koje i dalje izlaze sa njihovim imenima u impresumu.
(Danas, UNS, NUNS, 12.10.2011)

Apelacioni sud u Beogradu presudio u korist Pirotskih novina koje su tužile Opštinu Pirot zbog nepoštovanja ugovorenih obaveza. Opština je obavezana da plati 500.000 dinara duga i kamatu. Problem je nastao 2009. godine kada je opština obustavila isplate po ranije sklopljenom ugovoru, jer je medij „kritički izveštavao o radu lokalne vlasti". „Pirotske novine su jedini lokalni list u Pirotskom okrugu koji je u privatnoj svojini od osnivanja i koji je odbio da služi lokalnoj vlasti“, kažu u Pirotskim novinama.
(Južne vesti 12.10.2011)

Internet portal Južne vesti, sa sedištem u Nišu, obavestio je Agenciju za borbu protiv korupcije i profesionalna novinarska udruženja o uvredama koje im je uputio Milan Ogrizović, zamenik direktora niške Gradske toplane i visoki funkcioner DS, zbog toga što su tražile informaciju kada će početi grejanje u Nišu.
(Danas, UNS, Južne vesti, 11.10.2011)

NUNS je uputilo javnu kritiku Upravi za komunalne delatnosti i poslovodstvu Javnog komunalnog preduzeća Toplana u Nišu, koji danima ignorišu pitanja novinara povodom početka grejne sezone.
(Fonet, Južne vesti, NUNS, 11.10.2011)

Iz centrale Demokratske stranke iz Beograda stiglo je izvinjenje zbog „nedopustivog ponašanja“ njihovog funkcionera i direktora niške Toplane.
(Južne vesti 12.10.2011)

Slučaj Dnevnik

Zbog nepoštovanja dogovora sa sastanka predstavnika štrajkača dela Štamparije Dnevnik Holdinga i pokrajinskih sekretara za rad, kulturu i informisanje, štrajkači su odlučili da ponovo organizuju protestne šetnje ispred sedišta Vlade Vojvodine. Štrajk je izbio sredinom leta i od tada se list Dnevnik ne štampa u Holdingu već u Forumu.
(Dnevnik, Danas, UNS, NUNS, 12.10.2011)

Medijska strategija

Vlada Srbije je na telefonskoj sednici usvojila medijsku strategiju do 2016.
(Tanjug, Danas, Politika, Blic, Press, Večernje Novosti, 29.09.2011 Pravda, 30.09.2011, ASMEDI Newsletter Oktobar 2011)

„Sada predstoji donošenje niza zakona u veoma kratkim rokovima: o javnom informisanju, o radiodifuziji, o Tanjugu, o javnim servisima... Rok za donošenje zakona je dve godine, koliki je i rok da se država povuče iz medija čiji je trenutno vlasnik“, rekla je Državni sekretar za medije, Dragana Milićević Milutinović.
(Dnevnik, 30.09.2011)

Iz kabineta evropskog komesara za proširenje, Štefana Filea, Evropska komisija je saopštila da „strategija postavlja dobru polaznu osnovu za rešavanje brojnih nedostataka u medijskom sektoru“. „Pažljivo ćemo pratiti njenu primenu i zakonsku regulativu, koje moraju biti u skladu sa standardima EU“, navodi se u saopštenju EK.
(Tanjug, Pravda, 30.09.2011, Beta Press, 02.10.2011)

U Medijskoj strategiji je ostala odredba o formiranju šest regionalnih javnih servisa, ali su pred samo usvajanje dokumenta izbrisana imena gradova u kojima bi oni bili osnovani. Formiranje regionalnih javnih servisa prihvaćeno je, uprkos protivljenju medijskih udruženja i primedbama Evropske komisije, koja navodi da je „osnivanje još šest regionalnih javnih servisa, na ionako konkurentnom tržištu, ozbiljan razlog za zabrinutost“.
(Danas, 30.09.2011)

Država je, sudeći po novoj Medijskoj strategiji, odlučila da pomogne medijima, posebno štampanim. „Biće razmotrena mogućnost carinskih olakšica za uvoz novinama potrebne robe, kao i značajnog smanjivanja PDV na prodaju štampane i servisa novinskih agencija, kao i mogućnost uvođenja mere pozitivne diskriminacije u korist štampanih glasila“, navodi se u strategiji. Državni organi moraće ubuduće oglasni prostor da kupuju direktno od javnih glasila, bez posrednika. Zakonom će se onemogućiti istovremeno vlasništvo nad štampanim glasilom i distributivnom i prodajnom mrežom.
(Večernje Novosti, 30.09.2011)

Predsednik NUNS-a, Vukašin Obradović, izjavio je da je medijska strategija važna, ali da je potrebno da se u predviđenim rokovima usvoje zakoni koji će uspostaviti ravnopravne uslove i nezavisnost medija. On očekuje velike otpore u procesu donošenja medijskih zakona zbog mešanja i uticaja politike na medije.
(Blic, 30.09.2011)

ANEM je u Medija centru Beograd organizovao konferencija za štampu „Medijska strategija – šta dalje?“. Predstavnici novinarskih udruženja i Asocijacije medija upozorili su i kako država već od 1. januara 2012. godine mora da prestane da finansira medije, jer se na to obavezala potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Naime, tada počinje da se primenjuje Zakon o kontroli državne pomoći prema kome država neće moći da finansira medijske kuće, već samo medijske sadržaje. To znači da, prema tumačenju predsednika NUNS-a, Vukašina Obradovića, u budžetu za narednu godinu neće smeti da se nađe stavka finansiranje Tanjuga. Za predstavnike medijskih udruženja sporno je i finansiranje budućih regionalnih javnih servisa, kao i njihov broj.
(Medija centar, 06.10.2011, Večernje Novosti, 07.10.2011)

„Strategija daje samo deklarativna zalaganja da će se nešto uraditi. Kod nas se, inače, donose strategije kada ne želi ništa da se reši. Trebalo bi da se donesu novi zakoni i poprave rešenja u postojećim, ali i da se obezbedi da institucije to što pre sprovedu, što je nemoguće bez analize dosadašnjeg stanja. Strategije su ono što uglavnom nikoga ne obavezuje“, izjavila je Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
(Danas, 06.10.2011)

Manjinski mediji

Na konferencija za štampu „Medijska strategija – šta dalje?“ predstavnici novinarskih udruženja i Asocijacije medija su upozorili da je najspornija je tačka nedavno usvojene Medijske strategije pored šest predloženih javnih servisa i to što će medijima na jezicima manjina „upravljati” nacionalni saveti.
(Večernje Novosti, 07.10.2011)

Pre dve sedmice Fondacija Panon smenila je Rudolfa Mihoka sa mesta direktora ove RTV kuće. Smena je izvedena uz pomoć „zlatnog glasa“ člana UO Fondacije iz redova Mađarskog nacionalnog veća. Livija Tot, predsednica Udruženja mađarskih novinara Vojvodine, ocenila je da medijska strategija Mađarskog nacionalnog saveta, propisivanjem kako bi u nekim situacijama trebalo izveštavati, pokazuje njihovu želju da se mešaju u uređivačku politiku i u autonomiju redakcija. U isto vreme, Savet Evrope raspravljao je o Medijskoj strategiji Srbije i ocenio, između ostalog, da nije dobar model finansiranja manjinskih glasila posredstvom nacionalnih saveta, jer u njima presudan uticaj ostvaruju političke partije.
(Politika, 30.09.2011)

Manjinska javna glasila moći će da budu komercijalna, kao glasila civilnog društva i kao glasila Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, navodi se u strategiji. Predstavnici države nisu prihvatili apel pojedinih medijskih udruženja i intelektualaca iz redova manjinskih naroda da se upravljanje medijima ne prepušta Nacionalnim savetima.
(Dnevnik, 30.09.2011)

Dnevni list „Mađar so“ kritikovao je Nacionalni savet Mađara i pojedine političare i naveo da su urednici u ovom listu često izloženi njihovim pritiscima. Povodom nedavne smene direktora RTV Panon, Rudolfa Mihoka, navodi se da se na list „sručio pritisak“, kako ne bi objavio pismo smenjenog direktora i da je bilo pretnji tužbom i zvanja urednika telefonom iz Nacionalnog saveta Mađara. Bura u „Mađar sou” ne smiruje se još od kad je Nacionalni savet smenio urednika Čabu Presburgera.
(Dnevnik, 30.09.2011)

Predsednik UO RTV, Boris Labudović, podneo je ostavku na to mesto, a odbor je za novu predsednicu izabrao Vanju Barišić-Joković, zaposlenu u „Vodama Vojvodine” na mestu šefa službe za odnose sa javnošću. Labudović je u obrazloženju naveo da je predstojeća izmena Statuta RTV-a radi usklađivanja ovog akta sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina za njega neprihvatljiva. „Isti zakonodavac Zakonom o radiodifuziji propisuje nezavisnost i samostalnost u radu RUV, a Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina - to praktično poništava. Shodno tumačenju nadležnih, UO i menadžment RUV ne bi birao čak 16 od 21 odgovornog urednika. Kako da generalni direktor i glavni i odgovorni urednici Radio-televizije Vojvodine odgovaraju za uređivačku politiku, ako im tri četvrtine odgovornih urednika postavljaju nacionalni saveti?“, navodi Labudović.
(Dnevnik, Pravda, 06.10.2011)

UNS smatra da je ostavka predsednika UO RTV, Borisa Labudovića, profesionalno odgovoran čin, jer Labudović nije želeo da prihvati ugrožavanje nezavisnosti i samostalnosti ove medijske kuće do čega će doći najavljenom izmenom Statuta RTV. U praksi, Nacionalni saveti postaju tela kojima upravljaju političke stranke nacionalnih manjina čime se vrši neprihvatljiv politički uticaj na medije. Time se krši i Ustavom garantovana sloboda medija, pa je UNS Ustavnom sudu uputio inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o Nacionalnim savetima nacionalnih manjina. UNS je pozvao RRA da sačeka ocenu Ustavnog suda pre nego što da saglasnost na usklađivanje Statuta Radio-televizije Vojvodine.
(Dnevnik, 08.10.2011)

Nacionalni savet Mađara optužio je bivšeg predsednika Upravnog odbora Radio-televizije Vojvodine (RTV) Borisa Labudovića da je ponudio „skandalozno“ objašnjenje za ostavku koju je podneo. „I ova predstava deo je dobro poznate tradicionalne srbijanske pozorišne igre u kojoj manjinska prava ne smetaju nikom sve dok ih ne treba sprovesti, a čim želimo da ih koristimo, onda se već okreće sreća“, navodi se u saopštenju za javnost Nacionalnog saveta Mađara.
(Beta, NDNV, 09.10.2011, Dnevnik, 08.10.2011)