Medijska situacija u Srbiji

Zaštitnik građana, Saša Janković, u saopštenju izražava zabrinutost zbog pritiska koji se vrši na predstavnice pojedinih organizacija civilnog društva u Novom Pazaru preko lokalnih medija za koje se smatra da su pod uticajem jedne verske zajednice i njenog lidera. Republički ombudsman takođe ukazuje, kako prenosi Tanjug, i na neprihvatljivost medijskih napisa koji polaze sa stanovišta nacionalne ili verske isključivosti, kao što je nedavni tekst u reviji „Sandžak“ u kome se mešoviti brakovi proglašavaju za „grešku“.
(Politika, NUNS, UNS, 14.09.2011)

Država i mediji

Prošle godine državna pomoć medijskom sektoru u Srbiji iznosila je oko 21 milion evra, a ove godine je opredeljeno oko 25 miliona evra, navodi se u analizi stanja medija u Predlogu medijske strategije, saznaje list Danas. Na nivou Republike izdvojeno je približno 5 miliona evra u 2011, Autonomne pokrajine Vojvodine približno 3,5 miliona evra, dok je na nivou lokalnih samouprava izdvojeno približno 16,5 miliona evra.
(Danas, NUNS, UNS, 12.09.2011)

U odgovoru na pitanje Monitora, prof. Rade Veljanovski kaže: „Ideja o izradi medijske strategije u Srbiji raspršena je kao dimna zavesa kada je vlast pre dve godine napravila debakl sa Zakonom o izmenama zakona o javnom informisanju. Ovaj dokument, koji je sadržao nekoliko odredaba suprotnih standardima i iskustvu demokratskog sveta, a i samom Ustavu Srbije, Ustavni sud proglasio je neustavnim godinu dana kasnije. Pošto se tim pokušajem menjanja regulative vlast pokazala u veoma lošem svetlu, pokrenuta je priča o strategiji, koja još jednom dokazuje da vlast u Srbiji nema pravi odnos prema razvoju medijskog sistema. Manevri vlasti povodom nacrta strategije govore o nameri da se ništa ne promeni“.
(NUNS 06.09.2011)

Odbornici vladajuće većine u Skupštini opštine Ljig doneli su na poslednjoj sednici odluku o ukidanju direktnih TV prenosa iz lokalne skupštine. Miodrag Starčević Mikela, predsednik SO Ljig je ovaj predlog pravdao približavanjem lokalnih izbora i mogućnošću da se govornica upotrebi za kampanju.
(Pravda, UNS, NUNS, ANEM 08.09. 2011)

Iz javnih servisa

Od sredine jula, od kada je Radio-televizija Srbije, objavila javni poziv za zapošljavanje stotinu mladih stručnjaka do sada se prijavilo 8.000 kandidata, što je u proseku 80 zainteresovanih na jedno radno mesto, iako se konkurs završava tek za dve nedelje.
(Danas, 01.09.2011)

Upravni sud uvažio je žalbu direktora Radio-televizije Srbije, Aleksandra Tijanića, povodom upozorenja koje je dobio od Agencije za borbu protiv korupcije jer nije podneo izveštaj o imovini.
(Beta, NUNS, 07.09.2011, Politika, UNS, 08.09.2011)

Pretnje, napadi i procesi novinarima, medijska suđenja

Nije tačno da sam išla uplašena u policiju, ja uopšte nisam išla u policiju! Nisam se uplašila za svoju bezbednost, niti sam strahovala da će me žena koja mi je slala poruke povrediti! Ovo je, između ostalog, napisala Tatjana Vojtehovski, poznata voditeljka i PR Pink medija grupe, u svom obraćanju Kuriru povodom objavljenog teksta „Tanju progoni lezbijka“.
(Kurir, 03.09.2011)

Novinari leskovačkih lokalnih medija demonstrativno su napustili konferenciju za novinare u prostorijama opozicione Srpske radikalne stranke (SRS) u lokalnoj skupštini kada je odbornik Miodrag Jovanović počeo da kritikuje uređivačku politiku JP Radio Leskovac. Leskovački novinari su rekli „Blicu“ da su u poslednje vreme često na meti neargumentovanih kritika skoro svih političkih stranaka u Leskovcu, što dovodi u pitanje medijski profesionalizam i objektivnost u radu i oglašavanju.
(Blic, NUNS, 02.09.2011)

Protiv novinarke Maje Uzelac, autorke popularne emisije „Kulturni nokaut" na TV B92, podneta je krivična prijava jer je na društvenoj mreži Twitter pozivala na nasilje rečenicom: „ljude koji drže Apartman (beogradski klub) treba tući jako i dugo". Nju policija tereti za krivično delo ugrožavanja sigurnosti. Stručnjak za poslovnu primenu interneta Dragan Varagić kaže da je internet javno mesto, da je tamo sve jako vidljivo i proverljivo i da ljudi još ne shvataju da je sve što pišu na društvenim mrežama, Fejsbuku ili Tviteru dostupno svima.
(Press Online, Press, NUNS, 09.09.2011)

NUNS je u saopštenju naveo da je postupak policije koja je privela na informativni razgovor novinarku Maju Uzelac nepromišljen, pogrešan i preteran. U saopštenju se navodi da je policija „pogrešno protumačila jedan lucidan komentar. S druge strane, javnosti je nepoznato da li je i koliko puta policija reagovala na direktne, nedvosmislene pretnje koje su sa raznih blogova i putem internet mreža poslednjih godina upućivane gej populaciji, Romima i drugim manjinskim zajednicama“, istakao je NUNS.
(Beta, Politika, NUNS, Pravda, 09.09.2011)

Sedam novinara, urednika i medijskih radnika, protiv kojih je pokrenut sudski postupak, dobilo je besplatnu pravnu pomoć u okviru projekta koji je pokrenulo Nezavisno udruženje novinara Srbije
(NUNS, Politika, UNS, 07.09. 2011)

Uduženje novinara Srbije (UNS) je najoštrije osudio pretnje koje je predsednik Fudbalskog kluba Vojvodina, Ratko Butorović, uputio glavnom uredniku veb sajta „Napred Voša”, Miroslavu Gajinovu.
(Politika, UNS, 10.09.2011)

Prošlo je šest godina otkako je u zgradi u kojoj je stanovao, brutalno pretučen Vladimir Mitrić, dopisnik „Novosti“ iz Loznice, a sudski postupak protiv Lj. T., bivšeg policajca iz Beograda, još nije okončan. U međuvremenu, svih šest godina ovaj novinar živi i radi pod stalnim policijskim obezbeđenjem. Ni nalogodavci brutalnog napada do sada nisu otkriveni. Prema oceni stručnjaka za sudsku medicinu, napad na Mitrića je bio pokušaj ubistva, ali je kvalifikovan kao nanošenje teških telesnih povreda.
(Tanjug, Politika, Večernje Novosti, NUNS, 13.09.2011)

Istrage o ubistvima novinara

General Ratko Mladić, koji je u zatvoru u Sheveningenu, mogao bi dosta da pomogne u rasvetljavanju ubistva i otkrivanju ubice i nalogodavaca novinarke Dade Vujasinović, koje se dogodilo 1994. godine, tvrde za „Novosti“ bivši obaveštajci iz Republike Srpske. General Mladić je tada Dadi Vujasinović dao dokumentaciju o kriminalu čiji su akteri bili neki od najviših predstavnika vlasti Republike Srpske.
(Večernje Novosti, NUNS, UNS, 13.09.2011)

Medijska strategija

Ministar kulture, medija i informacionog društva Srbije, Predrag Marković, najavljuje da će već kroz nedelju dana biti pokazana verzija medijske strategije u kojoj su otklonjene sve eventualne nesuglasice i primedbe, ističući da u njenoj izradi nije učestvovala nijedna stranka.
(Dnevnik, NUNS, 02.09.2011)

Olivija Rusovac, autor lista Republika piše: Vlast u Srbiji medije ne vidi kao javno dobro nego kao privatno i partijsko, pa udružene političke i finansijske pritiske na njih smatra delom logike vladanja. Dovoljan je jedan telefonski poziv iz kabineta političara da novinar ostane bez posla. A kada se neki medij proglasi za „izdajnički“, može da se oprosti od oglašivača, ali i od opstanka na tržištu. Žalostan položaj medija i novinara trebalo bi da donekle poboljša najavljena medijska strategija. Prvobitni optimizam je, međutim, ubrzo je splasnuo. Jedan od ključnih zahteva bio je da se država povuče iz vlasništva nad medijima. Za to vlast nema volje. Domaći tajkuni i biznismeni haraju medijskim prostorom, a njihovi politički i ekonomski interesi postaju najvažniji kriterijumi u novinarstvu. Najavljena medijska strategija i promene u zakonodavstvu pokazaće da li će zakoni važiti za sve ili će se sadašnja situacija samo perpetuirati pod drugim imenom.
(Republika, NUNS 06.09.2011)

Medijskom strategijom predviđa se osnivanje šest javnih regionalnih servisa u Srbiji. U dokumentu stoji da obaveze i funkcije javnog RTV servisa ostvaruju „javni RTV servisi na republičkom, pokrajinskom i regionalnom nivou“, kao i da će „u Republici Srbiji biti obezbeđeni potrebni uslovi za rad i stabilni izvori finansiranja javnih RTV servisa“, piše list Danas. Strategijom je predviđeno i da država ne može biti vlasnik javnih glasila. Akcionim planom predviđa se da se država povuče iz vlasništva medija „najkasnije u roku od 24 meseca po utvrđivanju zakonskog osnova“.
(Danas, NUNS,10.09.2011)

Srbija će 2013. godine dobiti šest regionalnih javnih servisa - u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Pazaru, Zaječaru i Užicu, saznaju Novosti. Rešavanje statusa agencije Tanjug bilo je jedna od najspornijih tačaka. U prvoj verziji teksta piše: JP Tanjug mora biti privatizovano. Tanjug i prema novoj verziji Strategije čeka vlasnička transformacija, ali se nigde eksplicitno ne navodi privatizacija, što znači da bi mogao da ostane javna ustanova. Formiranjem lokalnih javnih servisa u neravnopravan položaj stavljena su sva lokalna glasila koja su do sada privatizovana.
(Večernje Novosti, NUNS,UNS, 13.09.2011)

Ministar kulture, informisanja i informacionog društva, Predrag Marković, najavio je da će u utorak, 13. septembra, u Skupštini Srbije poslanicima predstaviti Nacrt medijske strategije.
(Press, 11.09.2011)

Novinarske organizacije, NUNS, UNS i NDNV i medijska udruženja ANEM, Lokal pres i Asocijacija medija, smatraju da je deo Predloga medijske strategije o regionalnim javnim servisima potpuno neprihvatljivim I praktično neodrživ. Medijski sektor traži da se taj deo Predloga strategije izbriše i zahteva sprovođenje celovite zakonske redefinicije oblasti javnih servisa. Medijski sektor traži da iz konačnog teksta Medijske strategije budu izbrisane sve neprecizne formulacije, koje ostavljaju prostor za naknadna različita tumačenja vlasti i zakonodavne postupke, pre svega u delovima o medijskom vlasništvu i povlačenju države iz vlasništva u medijima. Novinarska udruženja i medijske asocijacije nezadovoljni su i činjenicom da će Nacionalni saveti nacionalnih manjina, prema Predlogu strategije, imati mogućnost da budu osnivači medija, i to ne samo štampanih.
(Fonet, NUNS,14.09.2011)

Manjinski mediji

Nacionalni saveti nacionalnih manjina treba da ostanu osnivači štampanih medija na manjinskim jezicima, ali bi njihov uticaj na uređivačku politiku trebalo svesti na najmanju moguću meru, navodi se u otvorenom pismu koje je devet mađarskih intelektualaca uputilo ministru Predragu Markoviću. Nacionalni saveti mogu da donose odluke u vezi sa uređivačkom politikom medija, biraju glavnog urednika, a pri tom se ne poštuje ono na šta ih obavezuje Zakon o informisanju: da uređivačka politika bude slobodna i nezavisna smatra medijski stručnjak Žužana Serenčeš. „To je, dakle, novac poreskih obveznika, svi građani plaćaju rad medija na jezicima nacionalnih manjina, a političke elite u nacionalnim savetima se ponašaju kao da je to njihova prćija“, smatra Serenčeš. Pismo su potpisali Laslo Vegel, Žužana Serenčeš, Alpar Lošonc, Antal Bozoki, Laslo Gerold, Eva Karkai-Vaš, Bela Garai, Deže Ereg i Čaba Presburger.
(Beta, NDNV, 07.09. 2011, Dnevnik, NUNS, 08.09.2011, Politika, NUNS, 09.09.2011)

Izdanje broj 12
03-15. septembar 2011.