Medijska situacija u Srbiji

Medijska organizacija jugoistočne Evrope (SEEMO) osudila je političke pritiske i pritiske biznismena na medije u Srbiji, naročito izražene u malim gradovima. Najnovija žrtva je regionalna TV stanica, Timočka televizija, iz Zaječara. Prema podacima dostupnim SEEMO, gosti koji su u studiju te televizije iznosili informacije ili komentare o poslovanju RTB Bor dobili su usmene ili pretnje telefonom i upozoreni da će dobiti batine ako kritikuju menadžment RTB Bor.
(FoNet, NUNS, Danas, 28.07.2011)

Medijsku scenu Srbije tokom juna obeležilo je više slučajeva povrede slobode izražavanja, navodi se u izveštaju ANEM-a. Zbog političkog pritiska došlo do smena glavnih i odgovornih urednika dnevnih novina Alo!, Antonija Kovačevića, i jedinog dnevnog lista na mađarskom jeziku Mađar so, Čabe Presburgera. Kovačević je smenjen tri dana nakon što se „otvoreno suprotstavio pritisku predsednika Srbije na uređivačku politiku lista koji je vodio”. Smenu Presburgera je organizovao predsednik Nacionalnog saveta Mađara, Tamaš Korhec, pravdajući to navodima da „list nije dovoljno izveštavao o radu predsednika Skupštine Vojvodine, Šandora Egerešija“.
(Vreme, Dnevnik, NUNS, 28.07.2011)

Neophodna je javna rasprava o predlogu Pravilnika kojim se reguliše kontrola elektronske komunikacije, saopštio je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić. Šabić je istakao da se predlogom tog Pravilnika ponovno aktuelizuju i čak dodatno zaoštravaju pitanja zbog kojih je zaštitnik građana, Saša Janković, još 30. septembra 2010. podneo Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama, Zakona o vojno bezbednosnoj agenciji i Zakona o vojnoj obaveštajnoj agenciji.
(Danas, 02.08.2011)

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) podržava zahtev poverenika za javne informacije, Rodoljuba Šabića, da Ministarstvo kulture produži rok trajanja javnih konsultacija o predlogu Pravilnika o kontroli elektronskih komunikacija. NUNS deli zabrinutost poverenika zbog mogućnosti da se ovim propisom omogući „da praktično neograničeno, po sopstvenoj proceni koja ne podleže oceni suda, službe bezbednosti pristupaju podacima o tome ko sa kim komunicira, kada, u kom vremenskom periodu, kojom vrstom veze, kao i podacima o tome sa koje lokacije komunicira”. Takva pravna rešenja predstavljaju ozbiljno odstupanje od ustavne garancije nepovredivosti pisama i drugih vidova komunikacije, saopštava NUNS.
(NUNS, Politika, Blic, 02.08.2011)

Udruženje novinara Srbije (UNS) zahteva od Ministarstva kulture da organizuje javnu raspravu pre usvajanja Pravilnika o kontroli elektronskih komunikacija. UNS podseća da je reč o aktu koji dodatno proširuje ovlašćenja bezbednosnih službi u kontroli komunikacija građana čak i u odnosu na neustavni Zakon o elektronskim komunikacijama usvojen prošlog leta. Pravo tajnih službi da kontrolišu komunikaciju građana bez sudske dozvole obesmišljava pravo novinara na zaštitu tajnosti izvora, saopštava UNS. UNS protestuje što Ustavni sud Srbije od avgusta prošle godine nije ocenio ustavnost spornog Zakona o elektronskim komunikacijama, iako su to zahtevala sva novinarska udruženja i službe Poverenika i Zaštitnika građana.
(UNS, 02.08.2011 Dnevnik, Danas, Blic, Politika, 03.08.2011)

Niška agencija za istraživanje javnog mnjenja „Lubris edžtra“ ispitala je stavove političara o profesionalizmu medija. Istraživanje u kojem su učestvovala 24 niška političara sprovedeno je od 15. do 22. jula ove godine. Većina anketiranih „priznaje“ da politički lideri utiču na rad medija. Čak 70 odsto političara koji su učestvovali u anketi na pitanje kako ocenjujete slobodu medija u Srbiji i Nišu, odgovorilo je „nemam komentar“, dok se 30 odsto opredelilo za odgovor „loše“. Za odgovor „dobro“ nije se opredelio nijedan ispitanik. Čak 96 odsto ispitanika kaže da političke stranke i njihovi lideri „mnogo utiču“ na rad medija. Na pitanje koliko aktuelna uredništva niških medija zavise od volje političkih lidera, čak 83 odsto smatra da „mnogo zavise“, 17 odsto „nema komentar“, a za odgovor „malo zavise“ nije se opredelio nijedan ispitanik. Najvišu ocenu iz objektivnosti među pisanim medijima dobio je dnevni list Danas
(Danas, NUNS, 26.07.2011)

Napadi, pretnje i sudski procesi

Uvreda i kleveta bi uskoro mogle da budu izbrisane iz Krivičnog zakonika Srbije, najavljuje državni sekretar u Ministarstvu pravde, Slobodan Homen. Dekriminalizaciju uvrede i klevete on objašnjava potrebom da novinari i mediji budu rasterećeni strogih kazni koje im ugrožavaju opstanak. Nino Brajović, generalni sekretar UNS-a podseća, međutim, da novinari i mediji neće imati mnogo koristi od dekriminalizacije klevete ukoliko ih sudovi budu neopravdano kažnjavali u građanskim parnicama.
(Pravda, NUNS, 22.07.2011)

Oba novinarska udruženja, UNS i NUNS, pozdravili su najavljeno brisanje klevete iz krivičnog zakona Srbije.
(Dnevnik, NUNS, 25.07.2011)

Medijska organizacija jugoistočne Evrope (SEEMO) pozdravila je najavu državnog sekretara Ministarstva pravde Srbije, Slobodana Homena, da će uvreda i kleveta biti ukinute iz Krivičnog zakonika Srbije na jesen ove godine kada parlament odobri ove promene.
(FoNet, NUNS, 25.07.2011)

Ukoliko sve bude išlo po obećanom redosledu, već u oktobru ove godine poslanici Skupštine Srbije trebalo bi da usvoje izmene Krivično zakonika koje uključuju i brisanje klevete i uvreda iz tog zakona.
(Dnevnik, 01.08.2011)

Apelacioni sud u Kragujevcu poništio je presudu Osnovnog suda u Čačku kojom je direktor i glavni i odgovorni urednik Čačanskih novina, Stojan Marković, osuđen za klevetu po tužbi lidera Nove Srbije, Velimira Ilića, na novčanu kaznu od 100.000 dinara. Presuda Osnovnog suda u Čačku izazvala je svojevremeno žestoke reakcije NUNS-a i drugih novinarskih i medijskih udruženja, poverenika za informacije od javnog značaja, Rodoljuba Šabića, zaštitnika prava građana, Saše Jankovića, i drugih uglednih javnih ičnosti.
(NUNS, 25.07.2011)

UNS izražava zadovoljstvo odlukom Apelacionog suda u Kragujevcu kojom je poništena presuda Osnovnog suda u Čačku protiv Stojana Markovića, glavnog i odgovornog urednika Čačanskih novina.
(UNS, 25. 07.2011)

Timočka televizija saopštava: „Obaveštavamo javnost i sva novinarska udruženja da nismo u mogućnosti da kvalitetno i redovno informišemo o aktuelnim političkim i privrednim događanjima u opštini Bor, jer se naš zemaljski predajnik isključuje kada su na programu sagovornici iz Bora. Timočkoj televiziji je zabranjeno da prati sednice Skupštine opštine i Opštinskog veća“. Timočka televizija pokriva kompletnu Timočku krajinu, a preko kablovskog i IPTV sistema još sedamdesetak opština i gradova u Srbiji.
(RTV Bor, NUNS, 25.07.2011)

Srpska radikalna stranka (SRS) saopštila je da su predsedniku borskog odbora SRS-a, Branislavu Rankiću, upućene pretnje pošto je na lokalnoj televiziji govorio o lošem upravljanju lokalne vlasti i poslovanju Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) „Bor“.
(Alo!, NUNS, 26.07.2011)

Opštinski odbor stranke Liberalno demokratske partije (LDP) u Boru pokrenuo je inicijativu za prikupljanje potpisa za smenu Vladana Novovića, direktora JP „Štampa, radio i film“, u okviru kojeg posluju lokalni radio i televizija. Povod za smenu Novovića je to što je on sa repetitora isključio signal Timočke televizije i radija (TTR) u trenutku kada se emitovala emisija „Povodom“, u kojoj je kritikovan rad aktuelne vlasti u Boru.
(Večernje novosti, NUNS, 27.07.2011)

Lekar dr Slavko Tomić izvinio se Kuriru nakon što je, posle osude na 15 meseci zatvora zbog lekarske greške, pretio i vređao novinarku Kurira. Redakcija lista kaže da je izvinjenje prihvaćeno.
(Kurir, NUNS, 29.07.2011)

Policija u Novom Sadu, po nalogu Republičkog javnog tužilaštva, saslušavala je Milorada Bojovića, glavnog i odgovornog urednika novosadskog lista Nacionalni građanski, zbog teksta objavljenog 9. juna pod naslovom „Nespremna za rat“. Reč je o zaštićenom dokumentu, koji je u neizmenjenom obliku stigao na zatvorenu sednicu Odbora za bezbednost Skupštine Srbije, pet dana pošto ga je novosadski list objavio. „Inspektori koji su me saslušavali, a koji rade na suzbijanju privrednog kriminala, insistirali su da otkrijem izvor koji nam je prosledio zaštićeni vojni dokument. Nisam pristao, pa su zakazali novo saslušanje i suočenje sa autorkom teksta“, kaže Bojović.
(Politika, Pravda, 30.07.2011)

Radmila Briza, novinarka Kurira, i Đuro Bilbija, bivši odgovorni urednik Kurira i Glasa javnosti, oslobođeni su krivičnog dela klevete presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu. Njih je zbog teksta „Otrovno“, objavljenog 6. oktobra 2007. godine, tužio vlasnik kompanije „Proton sistem“, koja je u Srbiju uvozila kineski preparat protiv glavobolje „doloreksu“.
(Kurir, 30.07.2011)

Novinarska ekipa Televizije 5, novinar Pressa i Narodnih novina otišli u sedište preduzeća za puteve da bi izveštavali o najavljenom protestu radnika Nibens grupe. Pilikom pokušaja da snimi radnike, Gorana Jovanovića, snimatelja TV 5, napao je čovek koji je izašao iz sedišta firme. Povodom ovog događaja, Društvo novinara Niša izdalo je saopštenje u kom najoštrije osuđuje napad i poziva nadležne organe da identifikuju osobu koja je pokušala da spreči izveštavanje o najavljenom protestu. Kako se navodi u saopštenju, novinari su pokušali da kontaktiraju i snime učesnike protesta, ali im je to bilo onemogućeno, jer su kapije bile zaključane.
(Južne vesti, 03.08.2011)

Izbor Uprave Javnog servisa

Demokratska stranka (DS) saopštila je da je lider Srpske napredne stranke (SNS), Tomislav Nikolić, „još jednom“ pokazao neodgovornost tvrdnjom da bi po dolasku na vlast smenio aktuelnog direktora Radio-televizije Srbije, Aleksandra Tijanića. Prema oceni demokrata, ova najava predstavlja ozbiljnu pretnju slobodi medija.
(Fonet, Politika, NUNS 25.07.2011)

Zamenik predsednika Srpske napredne stranke (SNS), Aleksandar Vučić, izjavio je da je lider te stranke, Tomislav Nikolić, izneo politički stav prema uređivačkoj politici javnog servisa i da nije govorio o proceduri izbora direktora RTS-a. On je optužio Demokratsku stranku da kontroliše svaku televiziju u Srbiji i da „imaju sve sekunde do 2014. godine“.
(Dnevnik, 26.07.2011, Danas, NUNS, 27.07.2011)

Medijska strategija

Najviše primedbi na Nacrt medijske strategije odnosi se na delove u kojima se ističe da je neophodna privatizacija svih medija, izuzev javnih radiodifuznih servisa Srbije i Vojvodine. Sedam nacionalnih saveta nacionalnih manjina, bunjevačke, mađarske, hrvatske, bošnjačke, albanske, ukrajinske i slovačke, podnelo je Ministarstvu kulture predloge za izmenu Nacrta strategije. Oni, kao i lokalne televizije iz Kragujevca, Niša, Novog Pazara, Pančeva i Subotice, okupljene oko „Kragujevačke inicijative“, osporavaju privatizaciju medija. Osporavanje potrebe privatizacije medija, odnosno povlačenja države iz vlasništva u medijima, Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka, vidi kao uticaje lokalnih političkih oligarhija, a ne kao borbu za javni interes: „Nacionalni saveti su neka vrsta paradržavne institucije. Oni se finansiraju iz budžeta, biraju na način na koji se biraju odbornici, poslanici, oni su neka vrsta političkih predstavnika manjinskih naroda. Predstavnici „Kragujevačke inicijative“, s druge strane, su oni mediji kojima apsolutno rukovode političke stranke sa lokalnog nivoa. I kod manjinskih naroda, kao i kod većinskog, postoji, dakle, potreba političkih krugova da imaju medije pod svojim uticajem, što se kosi sa osnovnim načelima demokratskog sveta“.
(Politika, NUNS, 28.07.2011)

Medijska udruženja u ovom trenutku brine mogućnost da Vlada, prema vrlo pouzdanim informacijama, ima nameru da usvoji potpuno novi tekst medijske strategije u odnosu na Nacrt koji su sastavili predstavnici profesionalnih udruženja, s težnjom da zadrži već postojeće mehanizme uticaja države, odnosno vlasti i nekih interesnih lobi grupa na medije, ističe Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
(Danas, NUNS, 29.07.2011)

Reagujući na izjavu Obradovića, Dragana Milićević Milutinović, državna sekretarka u Ministarstvu kulture, ističe: „Naše je pravo da napišemo tekst medijske strategije koji će biti ili identičan sa Nacrtom koji je izradila radna grupa ili ćemo iskoristiti samo određeni deo tog predloga. Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva je imalo ugovorni odnos sa novinarskim udruženjima čiji je predmet bio izrada Nacrta strategije za potrebe Ministarstva. Članovi radne grupe su ispunili obavezu, napisali tekst predloga, za to dobili odgovarajuću novčanu naknadu i time svaki angažman udruženja prestaje“. Prema njenim rečima, konačan tekst medijske strategije biće završen u septembru. Ona dodaje da ne vidi razlog da se pozivaju predstavnici udruženja na konsultacije u vezi sa konačnim tekstom jer su oni svoj deo posla uradili. Milićevićeva kaže i da je stigao veliki broj različitih stavova u odnosu na rešenja ponuđena u Nacrtu.
(Danas, Večernje Novosti, 30.07.2011, Politika, 02.08.2011)

U odgovoru sekretarki Ministarstva kulture, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Vukašin Obradović, između ostalog ukazuje da niko ne zna kakav je stav države prema ključnim pitanjima medijske strategije. „Ministarstvo kulture je obavezno, ukoliko suštinski promeni Nacrt medijske strategije, da sa novim predlogom ponovo ide u javnu raspravu. Ili to ili će prekršiti zakon“, smatra Obradović.
(Danas, 02.08.2011)

Primedbe Evropske komisije na Nacrt medijske strategije biće postavljene danas na sajtu Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva, kaže Dragana Milićević Milutinović, državna sekretarka u ovom ministarstvu. Kako dodaje, zbog tehničkih uslova nisu mogle biti objavljene u istom trenutku sve primedbe na tekst ovog dokumenta koje su upućene tokom javne rasprave, tako da, sem sugestija EK, javnosti biti dostupni i predlozi pristigli od Radio-televizije Srbije. Sagovornici Danasa, predstavnici medijske stručne javnosti, ocenjuju da je pozivanje državne sekretarke Milićević na primedbe EK na Nacrt strategije „samo spinovanje javnosti“.
(Danas, 03.08.2011)

Predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, Jelena Trivan, kaže za Danas da je podnela zahtev da se konačan tekst medijske strategije, kada bude završen, predstavi pred ovim odborom kako bi se razgovaralo o ponuđenim rešenjima. Prema njenim rečima, strategijom se predviđa promena oko 17 zakona, tako da bi bilo korisno da se Parlament o tome informiše.
(Danas, 30.07.2011)

Izdanje broj 9
21. jul - 03. avgust 2011.

Skraćenice