Medijska situacija u Srbiji

Najveći pritisak na medije vrše političke stranke vladajuće koalicije, smatra svaki četvrti novinar u Srbiji, potom vlasnici krupnog kapitala, predstavnici lokalne vlasti i vlasnici privatnih medija, pokazuje istraživanje „Profesija na raskršću - novinarstvo na pragu informacionog društva“ Centra za medije i medijska istraživanja Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Na pitanje da li ste član nekog sindikata, svaki treći ispitanik odgovorio je da nije, dok je dve trećine novinara dalo potvrdan odgovor. Većina od skoro 90 odsto ispitanika podržava potpisivanje granskog kolektivnog ugovora za medijske radnike.
(Danas, UNS, 24.06.2011)

Skoro 60% novinara u Srbiji strahuje od gubitka posla, dok bi više od 20% njih napustilo novinarstvo čim im se ukaže prilika za bolji posao, rekao je profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Radojković, na predstavljanju istraživanja „Profesija na raskršću - novinarstvo na pragu informacionog društva“.
(Danas, 25.06.2011)

Televizijski govor centralne informativne emisije „Dnevnik“ RTSa prvenstveno je govor vlasti, navodi Jovanka Matić sa Instituta za društvene nauke, koja je radila monitoring javnog servisa RTS i televizije Studio B tokom decembra 2010. godine. Predstavnici vlasti imaju povlašćen tretman u ovim medijima, navodi se u analizi informativnog programa javnih servisa u okviru istraživanja političkog pluralizma medijskog sadržaja u Srbiji. Među subjektima u sadržaju najčešće se pojavljuju državni funkcioneri, sa više od 20%. Na televiziji Studio B „najčešće i najduže je govorio gradonačelnik Beograda“, navodi Matić.
(Danas, UNS, 29.06.2011)

Sandra Bašić Hrvatin sa Primorska Univerziteta iz Slovenije navodi da se u analizi šest dnevnih novina u Srbiji „vidi neuobičajena praksa pozivanja na neformalne krugove, neidentifikovane izvore iz političkih partija, neimenovane dobro obaveštene izvore ili čak glasine“. Istraživanje o političkom plutalizmu medijskog sadržaja pokazuje i da tri uticajna nedeljnika u Srbiji - NIN, Pečat i Vreme - ne nude čitaocima dovoljnu raznovrsnost u prezentaciji političkih tema, kao ni u pogledu izvora informacija, niti u pogledu sadržaja. Većina iznetih vrednosnih stavova potiče od samih autora tekstova, pri čemu izostaju oslanjanje na sagovornike i druge izvore, i sučeljavanje različitih mišljenja, nalaz je ovog istraživanja.
(Danas, UNS, 29.06.2011)

Prema nalazu monitoringa medija pravnog tima ANEMa, za maj 2011:
• Napadi i različiti pritisci na novinare i medije su nastavljeni, a nastavljena je i praksa sudova da neadekvatno kažnjavaju napadače.
• Ponavlja se i problem u primeni propisa od strane nadležnih organa
• Najdrastičniji primeri ozbiljnog kašnjenja ili neispunjavanja obaveza vlasti jesu u oblasti digitalizacije i privatizacije. Državna pomoć za mnoge medije ostaje glavni izvor sredstava, što omogućava različite uticaje.
• Medijski pravni okvir, nije menjan u ovom periodu. Opširnije
(ANEM, 30.06.2011)

Istraživači sa Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu sprovode redovno istraživanje o oblicima ugrožavanja slobode medija i prava novinara u Srbiji. Više informacija o istraživanju
(UNS, 04.07. 2011)

Hrvatska i Srbija su ostvarile skroman napredak u demokratskom razvoju i dele istu ocenu u izveštaju “Nacije u tranziciji 2011″ organizacije “Fridom haus”. Reč je o komparativnom istraživanju demokratskog razvoja u 29 zemalja. Prema tom istraživanju, demokratske slobode u Srbiji još uvek su u povoju, a mediji su i dalje pod velikim pritiskom vlasti. Komentarišući rezultate, Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) rekla je da mediji trpe veliki pritisak kako ne bi u pravoj meri artikulisali gnev običnih građana.
(Nacionalni građanski list, 1. jul 2011)

Država i mediji

Agencijа zа borbu protiv korupcije donelа je rešenje po kome Predrаg Mаrković, ministаr zа kulturu, informisаnje i informаciono društvo, ne može istovremeno dа bude i ministar i urednik u izdаvаčkoj kući „Stubovi kulture - Vreme knjige“ d.o.o.
(NUNS, UNS, 24.06.2011)

Dok stranke na vlasti najavljuju da će do kraja godine započeti dugoočekivanu depolitizaciju upravnih odbora javnih preduzeća, autori istraživanja u listu Blic nabrajaju javna preduzeća pod partijskom kontrolom, a među njima i dva medija “Nišku televiziju”(koju kontroliše G17) i Radio-televiziju Kragujevac (Zajedno za Šumadiju).
(Blic, 30.06.2011)

Ministar za kulturu i informisanje Predrag Marković najavio je da će to ministarstvo imenovati državnog sekretara koji će se posvetiti problematici u medijima, kako bi se sagledala i razrešila vrlo komplikovana medijska situacija u Srbiji. On je rekao da je dosadašnja javna rasprava o medijskoj strategiji, organizovana u više gradova Srbije, pokazala veliki broj istih interesa i različitih motiva.
(Tanjug, Pravda, Kurir, UNS, 04.07.2011)

Tadić na „Danima istraživačkog novinarstva za južnu, centralnu i istočnu Evropu“

Srbija nikada u istoriji nije imala nivo slobode koji ima danas, istakao je predsednik Srbije Boris Tadić, gostujući na konferenciji Organizacije medija jugoistočne Evrope (SEEMO) o istraživačkom novinarstvu. Tadić je dodao i da je posao novinara da kontrolišu predstavnike države i vlasti, ali i da mediji treba da imaju i ulogu partnera vlasti.
(Danas, NUNS, UNS, 30.06.2011)

Mediji i novinari, kao i političari, imaju važnu ulogu u razvoju društva, izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić na SEEMO konferenciji. „Novinari su postali svojevrsna društvena institucija. Bez institucije nije moguće izgraditi demokratiju“. Tadić je gostovanje završio porukom: "Kritikujte predsednika Srbije, ako smatrate da je to potrebno".
(Alo, NUNS, Blic, Večernje Novosti, 30.06.2011)

Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da postoje mediji nad kojima se zgražava. Ali, ima ljudi koji se zgražavaju nad onim što ja činim i govorim, ali to je demokratija, izjavio je Tadić gostujući na konferenciji o istraživačkom novinarstvu organizacije SEEMO.
(Kurir NUNS, 30.06.2011)

Srbija nije izgradila nezavisno novinarstvo, izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić, i ocenio da je transparentno vlasništvo nad medijima pretpostavka izgradnje demokratskog i institucionalizovanog društva. Tadić je, gostujući na konferenciji SEEMO o istraživačkom novinarstvu, istakao da i među samim novinarima ima onih koji nisu zagovornici transparentnog vlasništva nad medijima.
(Pravda, 30.06.2011)

Da bismo izgradili takozvano nezavisno novinarstvo, mora se krenuti iz početka i otkriti ko su ubice novinara, izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić gostujući na konferenciji o istraživačkom novinarstvu organizacije SEEMO. Po Tadićevim rečima, u društvima koja su u procesu promena, ako nema partnerstva novinara i političkih stranaka, ta društva nemaju šansu za uspeh. Odgovarajući na pitanje da li će biti pokrenuti postupci protiv novinara, takozvanih ratnih huškača, Tadić je naglasio da se radi o veoma delikatnom i ozbiljnom pitanju, pri kojem se mora napraviti jasna linija razdela onih koji su mislili i govorili i onih koji su govorili i činili krivična dela.
(Dnevnik, 30.06.2011)

O ubistvima novinara

Vozač kamiona Dragan Paravinja, uhapšen u Bosni i Hercegovini zbog sumnje da je povezan sa nestankom devojčice Antonije Bilić (17) iz Hrvatske, u „oproštajnom“ pismu između ostalog je naveo da zna ko je ubio Dadu Vujasinović, novinarku nekadašnjeg nedeljnika „Duga“ iz Beograda, poznatu po izveštajima sa ratišta u Hrvatskoj i BiH, istraživačkim temama i tekstovima o organizovanom kriminalu.
(Alo!, UNS, 27.06.2011)

Napadi, pretnje i procesi protiv medija i novinara

Dejan Milenković Bagzi, bivši pripadnik „zemunskog klana“, čiji su članovi osuđeni za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, tužio je prošle godine glavnog i odgovornog urednika „Pravde“ Slavicu Jovović i njenog zamenika Dejana Ljutića, jer su mu, navodno, povredili ugled i čast i ugrozili bezbednost njegove porodice.
(Pravda, 29.06.2011)

U beogradskom Višem sudu održano je prvo ročište u postupku po tužbi Dejana Milenkovića Bagzija, bivšeg pripadnika „zemunskog klana“.Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije (UNS) Nino Brajović smatra da je tužba sporna. Jelka Jovanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) rekla je da “Bagzi po zakonu ima pravo da tuži, ima sva građanska prava, ali činjenica da čovek sa takvom prošlošću može da podnese tužbu za povredu časti i ugleda je, najblaže rečeno, neobična”.
(Pravda, NUNS, UNS, Politika, 30.06.2011)

Novinarka, potpredsednica i portparol „Pink medija grupe“, Tanja Vojtehovski, ima policijsko obezbeđenje nakon što je dobila preteće pismo. Policija je raspisala potragu za izvesnim Zoranom Đ. zbog sumnje da je autor pisma, navodi list Alo!.
(Alo!, UNS, 01.07.2011, Alo!, 02.07.2011)

„Zbog drskog, bezobzirnog ponašanja i vređanja novinarke lokalne televizije Protokol K1 Ivane Veličković“, leskovačka policija podnela je krivičnu prijavu protiv Ivana Čogurića, saznaju Južne vesti. “Bila sam ugrožena, ali su veći incident sprečili prisutni policajci“, kazala je novinarima Ivana Veličković. (Južne vesti 05.07.2011)

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) osudilo je napad na novinarku leskovačke TV K1, Ivanu Veličković, i pozvalo policiju i pravosudne organe da preduzmu mere kako bi napadač Ivan Ćogurić bio odgovarajuće kažnjen.
(Beta, Danas, NUNS, NDNV, 05.07.2011)

Udruženje novinara Srbije (UNS) najoštrije osuđuje ponovne pretnje i uvrede koje su Vladimiru Mitriću, dopisniku Večerenjih novosti iz Loznice, uputili fudbaler Savo Milošević i njegovi rođaci, i traži od nadležnih državnih organa da hitno reaguju i primene odredbe Krivičnog zakonika. Tragedija porodice Milošević ne može biti opravdanje za pretnje novinaru čije je ubistvo već pokušano i koji od septembra 2005. godine živi pod stalnim policijskim obezbeđenjem, navodi se u saopštenju UNSa.
(UNS, 05.07 2011)

Izbor Uprave Javnog servisa

Novi generalni direktor Radio-televizije Vojvodine biće Siniša Isakov, odlučio je Upravni odbor ove medijske kuće. Isakov je diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva i zaposlen je na vojvođanskoj televiziji od 1980. gde je obavljao poslove od inženjera tehničkog vođstva do pomoćnika tehničkog direktora za proizvodnju i tehniku. Prava i obaveze iz radnog odnosa u RTV zamrzao je zbog imenovanja za pomoćnika sekretara za saobraćaj i telekomunikacije u Vladi Vojvodine. Isakov je ocenio da se pokrajinska televizija i Radio Novi Sad trenutno nalaze na najnižim granama od svog osnivanja i da stanje ovih kuća, između ostalog, trenutno karakterišu neoprostivo niski rejtinzi, pogotovo televizije, da postoji veoma loše stanje sa kadrovima, a da nedostatak finansijskih sredstava rezultira i niskom motivacijom zaposlenih.
(Danas, Kurir, 02.07.2011)

Medijska strategija

Predstavnici medijskih udruženja u Srbiji predstavili su inostranim diplomatama i predstavnicima OEBSa nacrt medijske strategije o kojoj je u toku javna rasprava.
(Beta, Politika, Blic, UNS, Dnevnik, 23. jun 2011)

Zahtevaćemo da se akcionim planom obaveže osnivanje reprezentativne organizacije poslodavaca, da se uspostavi socijalni dijalog, kao i da se oroči potpisivanje granskog kolektivnog ugovora, rekla je Dragana Čabarkapa, predsednica Sindikata novinara Srbije na javnoj raspravi o Nacrtu medijske strategije u Beogradu.
(Danas, 24.06.2011)

Nacrt medijske strategije za nas je ključan dokument i nadamo se da će Ministarstvo kulture nakon javne rasprave predložiti Vladi dokument koji se neće bitno razlikovati od našeg nacrta. Nadamo da će nakon javne rasprave ministarstvo shvatiti da ovaj nacrt medijske strategije predstavlja stav koji ne treba zanemariti ili suštinski menjati. NUNS traži da se nakon što ministarstvo izradi predlog, o njemu izjasne medijska udruženja, asocijacije i medijska industrija, izjavio je Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
(Blic, 26.06.2011, Danas, Pravda, 27.06.2011)

Na javnoj raspravi o medijskoj strategiji u Nišu, predstavnici medija iz Niša, Aleksinca, Vranja, Pirota i ovog dela Srbije uglavnom su isticali da strategija mora da ostavi prostor za formiranje regionalnih servisa, uz objašnjenje da samo dva javna servisa ne mogu da adekvatno proprate zbivanja u svim regionima u Srbiji. Ideju o postojanju regionalnih javnih servisa podržali su i predstavnici lokalne vlasti u Nišu.
(Pregled, 27.06.2011)

Javna rasprava o Nacrtu medijske strategije biće produžena do 15. jula, nakon čega će se pristupiti pisanju konačnog teksta koji će u proceduri biti tokom avgusta. Očekuje se da Vlada Srbije zatim usvoji strategiju početkom septembra, najavila je državna sekretarka u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva Dragana Milićević Milutinović. Na okruglom stolu u Beogradu ona je rekla da je tokom dosadašnje javne rasprave 90 odsto neslaganja bilo u vezi sa apsolutnim povlačenjem države iz medijskog vlasništva.
(Danas, Dnevnik, Večernje Novosti, UNS, 28.06.2011, ABC Srbija Newsletter, 29.06.20)

Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, u autorskom tekstu u listu Danas navodi: Ministri Nebojša Bradić i Milan Marković su, na konferenciji za novinare, održanoj 15. juna prošle godine u Medija centru, pružili javnu podršku naporima da se unesu promene u način finansiranja lokalnih. Posle skoro godinu dana, Ministarstvo kulture objavilo je na svom sajtu Preporuku za finansiranje lokalnih medija u kojoj stoji da lokalna samouprava opredeljuje samo deo ukupnih sredstava predviđenih za informisanje, a u „nezavisne“ komisije ministarstvo je ubacilo i predstavnike lokalne samouprave! Ministarstvo kulture predlaže konačan tekst Medijske strategije. Ne bih da budem maliciozan i da tvrdim da nas opet očekuju razna iznenađenja.
(Danas, 29.06.2011)

Resor za kulturu i informisanje Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) traži od Ministarstva kulture i informisanja da redefiniše radio-difuzne oblasti u Srbiji i obezbediti potpunije i sveobuhvatnije mehanizme zaštite prava nacionalnih manjina i da šest sandžačkih opština - Novi Pazar, Sjenicu, Tutin, Priboj, Prijepolje i Novu Varoš - u kojima u pretežnom ili najvećem broju žive Bošnjaci, treba svrstati u jednu radio-difuznu oblast.
(Blic - Srbija, UNS, 29.06.2011, Danas, NUNS, 30.06.2011, Večernje Novosti, 04.07.2011)

Nacrt medijske strategije predstavlja skup rešenja koja treba da dovedu do ostvarenja javnog interesa i sređivanja medijskog prostora Srbije, rečeno je juče na predstavljanju monitoringa medija Fondacije Konrad Adenauer. Učesnici skupa ocenili su kao zabrinjavajuću i obeshrabrujuću najavu Ministarstva nadležnog za medije da posle javne rasprave o konačnom izgledu medijske strategije odluči samo, bez alternativnih rešenja i mišljenja novinarskih udruženja.
(Beta, Danas, NUNS, 30.06.2011)

U novom broju Newslettera Medija centra objavljene su tri analize medijske strategije nezavisnih komentatora. MC Newsletter
(MC, 01.07.2011)

Manjinski mediji

Slučaj Mađar Soa

Subotički odbor Demokratske stranke ocenio je da su „način i obrazloženje pokretanja postupka smene glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista Mađar so, Čabe Presburgera, jedan je od najtežih i najgrubljih napada na medije u Srbiji u 21. veku“. Za upravni odbor, „urednik je kriv jer nije poželjno lepo, a naročito ne dovoljno često, pisao o Savezu vojvođanskih Mađara i njegovim liderima“, navodi se u saopštenju subotičkog DS.
(Danas, 24.06.2011)

Smenjen je urednik Mađar soa, a na njegovo mesto je, u svojstvu vršioca dužnosti, postavljena dugogodišnja novinarka tog lista Marta Varju. Odluku je, nakon višečasovne rasprave, doneo Mađarski nacionalni savet (MNS), kome je Skupština Vojvodine svojevremeno prenela osnivačka prava nad jedinim dnevnim listom mađarske manjine u pokrajini. Rasprava o Mađar sou trajala je više od četiri sata. Za to vreme se ispred sedištu MNS, u znak podrške smenjenom Presburgeru, okupilo dvadeseak novinara Mađar soa, a tu je bio i poznati pisac Oto Tolnai i predsednica UNSa Ljiljana Smailović, kao i predstavnik OEBS-a.
(Tanjug, B92, 24.06.2011)

Smenjeni urednik Mađar Soa, Čaba Presburger, kao i četiri petine zaposlenih, koji su glasali protiv njegove smene, smatraju da čitava priča ima političku pozadinu. Podršku su mu dale su i pojedine javne ličnosti, kao i veliki broj nevladinih organizacija mađarske zajednice, koje navode da je sadašnja situacija opasnija od one pre 22 godine, kada je Mađar So hteo da kontroliše Miloševićev saradnik, Radoman Božović, i kada su novinari uspeli da obrane svoj list.
(Tanjug, Danas, Press, Pravda, 25.06.2011)

Jedini dnevni list na mađarskom jeziku Mađar so juče je preko cele naslovne strane imao fotografiju proglasa iz 1848. godine kojim se traži sloboda štampe. Redakciji i većini novinara najviše smeta stav Mađarskog nacionalnog saveta (MNS) da oni kao javni servis treba da prenose informacije, a ne da izražavaju stavove. S druge strane, na samoj sednici novinar i član Komisije za informisanje MNS Ištvan Bodžoni rekao je da je sloboda medija važna, ali da ona treba da se kreće u okvirima koje zadaje Mađarski nacionalni savet.
(Politika, 25.06.2011)

Počasni građanin Subotice, književnik Oto Tolnai izjavio je da su „pre kratkog vremena Mađarski nacionalni Savet i Savez Vojvođanskih Mađara digli glas protiv privatizacije medija na jezicima manjina, a sada smenom glavnog urednika Mađar Soa pokazuju da Nacionalni savet nije sposoban da sačuva slobodu štampe“. Potpredsednica NUNSa Jelka Jovanović, je rekla da je bitno obezbediti informisanje na jezicima manjina, ali se to ne može uraditi tako što ćete nacionalnim savetima dati osnivačko pravo, koje je možda i značajnije od vlasničkog.
(Dnevnik, 25.06.2011)

Članovi Nacionalnog saveta Mađara koji su bili protiv odluke da se Čaba Presburger smeni s mesta glavnog i odgovornog urednika lista Mađar so okupili su se juče ispred zgrade u kojoj se nalazi novosadska redakcija lista. Iako je dan ranije ogromna većina redakcije jedinog dnevnog lista na mađarskom jeziku u Srbiji stala uz Presburgera, niko od novinara nije se pridružio okupljenima. Čila Poršoš, potpredsednica Nacionalnog saveta Mađara je uverena da je Presburger smenjen pomoću falsifikovanih glasova članova Saveta, jer je baš uoči glasanja naprasno prekinut prenos na TV Panonija. Zbog ovoga ćemo tražiti smenu glavnog urednika TV Panonija, poručuje Poršoševa. Njen kolega iz Saveta Janoš Hadži, u izjavi za Kurir, kaže da je Presburger smenjen uz prisustvo policije, koja je sprečavala da novinari uđu u zgradu u kojoj je održana sednica Saveta.
(Kurir, 25.06.2011)

Komentarišući smenu urednika Mađar Soa, Marta Palić, bivša novinarka ovog lista, kaže: „Na državnom nivou vlast ipak mora da se pomuči da bi uticala na velike listove. Na lokalnom je to mnogo jednostavnije, kao što vidimo. Uz sve to, sada je na javnoj debati nacrt strategije o javnom informisanju, koji nalaže privatizaciju manjinskih medija. Pa vi sad budite pametni, ko je bolji „gazda“: privatnik ili političar?“
(Dnevnik, 26.06.2011)

O slučaju Mađae Soa organizovana je tribina, u kojoj je učestvovalo dvadesetak mladih intelektualaca, književnika i novinara, a među njima su bili i istoričar književnosti Laslo Gerold, filozof Alpar Lošonc i književnik Laslo Vegel. Laslo Gerold je napomenuo da je diskutabilno objašnjenje da slobodu medija mogu da ograniče interesi zajednice, iza kojih često stoje u stvari stranački interesi. Alpar Lošonc tvrdi da su problemi na koje je ukazao Nacionalni savet sa novinarskog stanovišta drugorazredni. Laslo Vegel, pak, u ovome vidi krizu političke elite koja je oko nas nekih petnaest godina na vlasti i koja ne može da se snađe u novim izazovima, zbog čega i primenjuju ovakva prividna rešenja. Učesnici tribine su se složili da treba nastaviti sve vidove intelektualnog otpora protiv ovakve odluke Nacionalnog saveta.
(Mađar So, Danas, 06.07.2011)

Tribina o najnovijim dešavanjima u Mađar Sou organizovana, u kojoj je učestvovalo dvadesetak mladih intelektualaca, književnika i novinara, između ostalih i istoričar književnosti Laslo Gerold, filozof Alpar Lošonc i književnik Laslo Vegel. Laslo Gerold je napomenuo da je diskutabilno objašnjenje da slobodu medija mogu da ograniče interesi zajednice, iza kojih u stvari često stoje stranački interesi. Alpar Lošonc tvrdi da su problemi na koje je ukazao Nacionalni savet Mađara sa novinarskog stanovišta drugorazredni. Laslo Vegel, pak, u ovome vidi krizu političke elite koja je oko nas nekih petnaest godina na vlasti i koja ne može da se snađe u novim izazovima, zbog čega i primenjuju ovakva prividna rešenja. Učesnici tribine su se složili da treba nastaviti sve vidove intelektualnog otpora protiv ovakve odluke Nacionalnog saveta.
(Mađar So, Danas, 06.07.2011)

Etika u medijima

Demokratska zajednica Hrvata (DZH) je u otvorenom pismu predsedniku Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA), vladiki Porfiriju, zatražila da se TV Prva oduzme pravo na nacionalnu frekvenciju zbog uvreda na račun Katoličke crkve i govora mržnje prema hrvatskom narodu u emisiji „Veče sa Ivanom Ivanovićem“. Ivanović je, tvrde, mnogo puta izjavio da mrzi Hrvate, te je svojim stavovima podsticao međunacionalnu mržnju.
(Alo!, Blic, 27.06.2011, Danas, 29.06.2011)

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zatražilo je od Saveta RRA da postupi po prijavi Demokratska zajednica Hrvata (DZH) i ispita navode o uvredama na račun katoličke crkve i govora mržnje prema hrvatskom narodu. Ako se država na najvišem nivou oglasila u slučaju američke komičarke Čelsi Hendler, koja je vređala i ismevala srpski narod, nema razloga da postupi drugačije u pitanju zaštite drugog naroda u svojim medijima, izjavio je predsednik NUNSa, Vukašin Obradović.
(Pravda, Kurir, 24 sata, 28.06.2011)

Zbog uvreda na račun građana Srbije, nastup američke komičarke Čelsi Hendler osudili su i ambasador Srbije u Americi i ministar vojni Dragan Šutanovac. S druge strane, DZH tvrdi da je Ivanović i mnogo puta do tada izjavio da mrzi Hrvate, te svojim stavovima podsticao međunacionalnu mržnju. Po oceni DZHa, „Prva Srpska” televizija s „takvom koncepcijom nema šta da traži u medijskom prostoru Vojvodine i Srbije”. Potpredsednik Saveta RRA, Goran Karadžić, izjavio je za „Dnevnik” da je čuo da je pismo DZHa upućeno ovoj instituciji, ali da još nije stiglo. U međuvremenu se oglasio i Ivanović. On je izjavio da je saopštenje DZH, „puno laži” i da ta organizacija samo želi da skrene pažnju na sebe.
(Dnevnik, Blic, 28.06.2011)

U komentaru lista Blic, autorka navodi: Amerikanci nemaju RRA, imaju Čelsi Hendler. Mi imamo Ivana Ivanovića i RRA. Preko srpske ambasade u Americi televizija Hendlerove je pozvana da se javno izvini Srbima. Kad Ivan ispriča vic, onda se ne izvinjava. Kad uvrediš drugu naciju i veru, da li je logično da javno kažeš: „Neka me tuže” ili „Izvin’te nisam smešan. Neću više. Povlačim se.” Pa onda još objašnjavaš šta je humor. Spomeneš u udarnom terminu Al Kaidu, Hrvate i atomsku bombu u istoj rečenici i misliš „večeras sam uveo nove aršine u domaću TV tragikomiku”. RRA reaguje ali tek kada svi vozovi prođu. Do sledećeg šoua, sledećeg incidenta, seksa uživo, uvrede Jevreja, Hrvata, Bušmana ili zdrave pameti.
(Blic, 28.06.2011)

Savet Republičke radiodifuzne agencije (RRA) saopštio je da je pokrenuo postupak protiv televizije Prva zbog programskog sadržaja emisije „Veče s Ivanom Ivanovićem“. Na prvoj narednoj sednici Saveta RRA predstavnik Prve će biti pozvan da se službeno izjasni o spornim sadržajima.
(RRA, Politika, Danas, Press, Pravda, Kurir, Večernje Novosti, Dnevnik, UNS, 30.06.2011)

Profesor socijalne patologije, Aleksandar L. Jugović, u svom komemtaru u listu Politika navodi: Izveštaji medija o teškim zločinima često izgledaju kao slike iz policijske i sudsko-medicinske istrage. Ili još gore kao prizori iz horor filmova gde se vide krvavi tragovi po ulici, zidovima i podu kuće. Dodatno moralno gnušanje izazivaju neke medijske kuće koje lične i porodične tragedije prikazuju u paketu sa političkim tračevima, polupornografijom i „pričama“ sa estrade. Poruka je da je sve na prodaju pa i ljudska bol. Medijska etika treba da podrazumeva profesionalizam ali i odgovornost, a ne novinarski ekstremizam i neodgovornost.
(Politika, 01.07.2011)

Izdanje broj 7
24. jun - 6. jul 2011.

Skraćenice