Medijska situacija u Srbiji

Novinarstvo u Srbiji je u velikoj krizi i potrebna je pomoć i države Srbije i Brisela i međunarodnih profesionalnih udruženja kako bi se pronašao put iz dugotrajne krize, saglasili su se predsednik Evropske federacije novinara Arne Kenig i generalni direktor Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijanić. Tijanić je Keniga upoznao sa problemima i pritiscima kojima je izložen Javni servis Srbije.
(Fonet, Press, 15.06.2011)

U odnosu na veličinu zemlje i broj stanovnika, više od hiljadu registrovanih medija u Srbiji je preveliki broj, imajući u vidu tržište oglašavanja koje ne može da podrži toliko broj glasila, ističe za Danas Gregori Pits, šef Odeljenja za komunikacije američkog Univerziteta „Nort Alabama“. Za izlazak iz krize medijima nisu potrebni bolji novinari, „već sposobniji menadžeri“, tvrdi Pits.
(Danas, 20.06.2011)

Smena Antonija Kovačevića, glavnog i odgovornog urednika lista „Alo“, podstakla je novinare lista „Pravda” da istraže da li su mediji u Srbiji oslobođeni političkih pritisaka i koliko su novinari slobodni da izveštavaju. Predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS), Ljiljana Smajlović, kaže da je situacija sve gora i da su pritisci očigledni. Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović tvrdi da je novinarstvo dovedeno do ponižavajućeg nivoa, u kome su osnovne slobode ugrožene. Nekadašnji glavni urednik NINa i autor knjige „Odumiranje slobodnih medija“, Slobodan Reljić, kaže: Ne pamtim kad je Srbija imala vlast čiji je pogled na stanje u zemlji bio toliko daleko od stvarnosti u kojoj mi građani živimo. Ta vlast koristi sva sredstva da mediji svakodnevno stvaraju slike njihovih iluzija. Pitanje je samo, dokle će javnost to trpeti, ističe Reljić.
(Pravda, 12.06.2011)

Država i mediji

Lepo je kad svi ministri misle isto i kad štitiomo Vladu, ali cenzura ne priliči Srbiji u ovom veku i sa ovim stepenom evropskih integracija, izjavio je koordinator za odnose s javnošću Vlade Srbije, Slobodan Homen, dodavši da svi ministri mogu slobodno da govore za medije.
(FoNet, Politika, Danas, 10.06.2011)

Gradski odbor Srpske napredne stranke (SNS) osudio je kršenje slobode javnog informisanja putem učestalih pritisaka koje vrši lokalna vlasti Zrenjanina. Naprednjaci tvrde da gradska vlast finansira medije, ali ih i kontroliše uz skrivene pretnje i specijalne instrukcije kako da izveštavaju.
(Večernje Novosti, 16.06.2011)

Medijske organizacije i udruženja izrazila su, u zajedničkom saopštenju, zabrinutost zbog preporuka resornih ministarstava lokalnim samoupravama o usmeravanja i raspodele budžetskih sredstava sistemima javnog informisanja.
(Beta, Danas, Politika, 21.06.2011)

Preporuke jedinicama lokalne samouprave u vezi sa usmeravanjem i raspodelom budžetskih sredstava namenjenih sistemu javnog informisanja, mogu se pročitati na www.kultura.gov.rs/?jez=&p=6093
(Ministarstvo kulture 14.6.2011)

Godišnja skupština Evropske federacije novinara (EFJ) u Beogradu

Zajednička ocena učesnika trodnevne Skupštine Evropske federacije novinara, čiji su domaćini bili NUNS, UNS i Sindikat novinara Srbije, je da je novinarstvo jedna od najugroženijih profesija. Među novinarima iz regiona uglavnom je vladalo mišljenje da su u državama bivše Jugoslavije zaposleni u medijima manje-više u sličnoj lošoj situaciji.
(Danas - specijalni dodatak, 15.06.2011, Pravda, 16.06.2011)

Država ne može biti vlasnik medija, ali i u Evropskoj uniji postoje brojne dileme u vezi s tim i različiti modeli rešavanja ovog pitanja, istakao je predsednik Srbije Boris Tadić na otvaranju godišnje skupštine Evropske federacije novinara (EFJ) u Beogradu. Predsednik EFJ, Arne Kenig, rekao je da je u Srbiji puno novinara bez posla, da su izloženi političkim pritiscima i da kvalitet novinarstva u Srbiji opada.
(Tanjug, Pregled, Danas, Večernje Novosti, Kurir, Alo!, 16.06.2011.)

Predsednik Srbije, Boris Tadić, najavio je donošenje zakona koji će regulisati statusna pitanja novinara, ali i to koliko će mediji doprinositi menjanju društva u Srbiji. On je dodao da i država želi da učestvuju u javnoj debati o medijskoj strategiji.
(Blic, 16.06.2011)

Mediji u Srbiji suočavaju se sa političkim pritiscima, padom kvaliteta sadržaja, problemima u vezi s finansiranjem glasila, kao i teškoćama lokalnih i regionalnih medija - ističe za Danas Arne Kenig, predsednik Evropske federacije novinara (EFJ). Bitno je da se ljudi organizuju u sindikate kako bi zaštitili svoja prava, jer ako nema socijalnog dijaloga, uslovi za zaposlene i poslovanje su lošiji, ističe Kenig.
(Danas, 17.06.2011)

Evropska federacija novinara (EFJ) završila je godišnju skupštinu uz konstataciju da mediji u Evropi danas imaju mnogo problema, a da novinari trpe pretnje i ugrožavanja osnovnih prava. EFJ je podržao inicijativu španskih novinara da se bojkotuju konferencije za medije na kojima novinarima nije dozvoljeno da postavljaju pitanja, kao i da se zaštite izveštači koji odluče da ne prate takve događaje. EFJ je pružio podršku i inicijativi za izjednačavanje statusa honorarnih i stalno zaposlenih novinara.
(UNS,17.06.2011, Blic, Danas,18.06.2011)

Slučaj ALO

Antonije Kovačević koji je od 1. juna 2009. godine obavljao funkciju glavnog i odgovornog urednika „Alo!“ novina, smenjen je. Odluka stupa odmah na snagu, saopštila je Jelena Drakulić-Petrović, generalni direktor kompanije Ringier Aksel Springer d.o.o.
(Blic, Danas, 10.06.2011)

Udruženje novinara Srbije (UNS) podseća da je do smene Antonija Kovačevića došlo svega tri dana posle njegovog otvorenog suprotstavljanja pritisku Predsednika Srbije na uređivačku politiku tog lista.
(UNS, 10.06.2011)

Odluka da se smeni Antonije Kovačević nije posledica političkih pritisaka i Boris Tadić nema veze sa tim, rekao je valsnik kompanije „Ringier“, Mihael Ringier. On je dodao je da je Kovačević, pišući o Ratku Mladiću, prešao „crvenu liniju“, jer nije moralno, niti u skladu sa principima dobrog novinarstva, pisati o njemu na šest strana, a ni u jednom momentu ne pomenuti zločine za koje je optužen.
(UNS, 10.06.2011, Blic, 11.06.2011)

Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženj novinara Srbije (NUNS) u svom autorskom tekstu u listu Danas navodi: Generalno, nemam ništa protiv smene Kovačevića. Naprotiv. Alo! je, i pre hapšenja Mladića, daleko najzastupljeniji po tekstovima koji krše profesionalne standarde i Etički kodeks i nikako ne predstavlja egzemplar „slobodnog novinarstva“. Principijelno, duboko se protivim zbog povoda i načina na koji je Kovačevića glava, na tacni i uz servilan osmeh, servirana Tadiću na večeri sa vodećim ljudima kompanije Ringier Aksel Springer. Umesto obećavane temeljite medijske reforme i, pre svega, lustracije, raščišćavanja sa promoterima ratnohuškačkog novinarstva, nakon demokratskih promena 5. oktobra, nadvladao je politički pragmatizam, pa je danas ogromna većina srpskih medija pod strogom kontrolom vlasti. Posledice takvog stanja jesu katastrofalne i mnogostruke i sasvim sigurno zaslužuju mnogo više prostora od jednog pitanja i odgovora u Frankfurter Algemajne cajtungu.
(Danas, 13.06.2011)

Đoko Kesić, urednik lista Press piše u svom autorkom komentau: Predsednik Tadić, umesto da kaže da se ne slaže s pitanjem, „zašto dnevnik „Alo!“ ne podržava državnu politiku?“ saopšti da je nedopustivo da strani izdavač u Srbiji izdaje novine koje ne podržavaju srpske državne interese. Mediji su se danas upleli u spregu s bogatunima iz vlasti i oko vlasti, sačinjen je začarani krug, potpisan je zapravo ugovor s nečastivim radi uzajamnog opstanka zbog nedostatka pameti i zbog besparice. Tu je nestao osnovni smisao novinarstva.
(Press, 14.06.2011)

Slučaj Peščanik

Urednice „Peščanika“ Svetlana Lukić i Svetlana Vuković, zahtevale su od TV B92 da se izvini za gostovanje Ljiljane Bulatović i Koste Čavoškog koji su na toj televiziji otvoreno negirali genocid i osporavali žrtve ubijene u Srebrenici. B92 je odbio da se izvini gledaocima i porodicama žrtava, pa su dve urednice Peščanika, nakon 11 godina, završile saradnju sa tom medijskom kućom.
(e – Novine, 10.06.2011)

Novinar Miloš Vasić u svom autorskom komentaru u listu Danas navodi: Sloboda štampe nisu tabloidne gadosti nisu ni rasistički i šovinistički ispadi, benavljenja kojekakvih izveštačenih „humorista“ bez duha, niti gladijatorski cirkusi u televizijskim „debatama“. Sloboda štampe je kad novinari mogu i moraju da rade svoj posao kako treba i u javnom interesu; sve ostalo je estrada. To se već polako nazire i kod RTV B92: sve manje vesti i političkih priča, naročito onih nezgodnih; sve više sporta i Lady Gage. „Insajder“ je out; „Peščanik“ je out. „Debata“ u kojoj su viđeni Kosta Čavoški i Ljilja Bulatović je in.
(Danas, 13.06.2011)

U Višem sudu u Beogradu počelo je suđenje po tužbi režisera Emira Kusturice protiv urednika portala e-Novina, Petra Lukovića, kojom traži naknadu štete od dva miliona dinara zbog povrede časti i ugleda tekstom „Novogodišnja bajka za ubice“. Osim Lukovića, tuženi su i autori teksta, koji su e-Novine preuzele sa sajta „Peščanika“. Tužena je i medijska kuća B92, vlasnik internet domena
(Tanjug, Dnevnik, Blic, 09.06.2011)

Profesor medijske kulture i estetike u medijima, Željko Vučković, ocenio je da mediji u Srbiji nisu iskoristili šansu da kritički i celovito sagledaju dešavanja tokom ratova 90-ih godina i zločine koje su počinjeni, niti svoju ulogu u tom periodu. Prema njegovim rečima, da nema promene matrice koja je obeležila medijsku scenu 90-ih u celom regionu, potvrđuje se na brojnim primerima, od senzacionalizma koje je pratilo izveštavanje nakon hapšenja Ratka Mladića, do nedavnog slučaja „Peščanik“.
(Dnevnik, 19.06.2011)

O ubistvima novinara

Milan Pantić, pre nego što je ubijen na kućnom pragu, mesecima je objavljivao u „Večernjim novostima“ istraživačke tekstove o kriminalu u Jagodini i Pomoravskom okrugu. Hrabro i odvažno radio je svoj posao, što je očigledno zasmetalo kriminalnim grupama koje su u to vreme bile u sprezi sa političkim moćnicima, podsećaju na desetu godišnjicu njegovog ubistva kolege novinari „Večernjih novosti“.
(Večernje Novosti, 10.06.2011)

Izveštaji MUP-a, u koje je „Blic“ imao uvid pokazuju da je policijska istraga ubistva novinara Milana Pantića obuhvatila više istaknutih političara i privrednika Jagodine. Policija je, proveravala i tri osobe iz Beograda. Do sada je policijskim merama obuhvaćeno preko 1.500 lica.
(Pravda, 11.06.2011, Blic, 16.06.2011)

U Jagodini je otkrivena spomen-bista novinara Milana Pantića. Tim povodom, Nezavisno urduženje novinara Srbije (NUNS) ukazuje da se u Srbiji tako nastavlja praksa da umesto istine o ubistvima, naše kolege dobijaju spomenike, ulice i trgove.
(Danas, 13.06.2011)

Novinari iz Srbije, Pomoravlja i Jagodine, okupljeni na obeležavanju desete godišnjice od ubistva novinara Milana Pantić, zatražili su od vlasti u Srbiji, policiji i pravosudni organi, završe istragu i uhapse izvršioce i nalogodavce ubistava novinara u Srbiji. Spomen-bistu Milanu Pantiću otkrili su zamenik gradonačelnika Jagodine, predsednica Udruženja novinara Srbije i urednik „Večernjih novosti“, Miloš Antić.
(Tanjug, Politika, Blic, Alo!, Press, 12.06.2011)

Obraćajući se učesnicima Skupštine Evropske federacije novinara, predsednik Boris Tadić, izjavio je da je uveren da će ubice novinara u Srbiji biti otkrivene i naglasio da je rešavanje tog pitanja njegova misija.
(Tanjug, Politika, 16.06.2011)

Napadi, pretnje i procesi protiv medija i novinara

Poslovodstvo RTV Smederevo nije dozvolilo glavnom i odgovornom uredniku Radio Smedereva, Dejanu Đoriću, da prisustvuje godišnjoj skupštini Evropske federacije novinara u Beogradu, za koju je bio uredno akreditovan. Đorić je i koordinator Sindikata novinara Srbije za Podunavski i Braničevski okrug.
(Blic - Srbija, 15.06.2011)

Mediji u regionu iznenađeni su kažnjavanjem Pressa zbog komentara čitalaca na internet portalu koji su vređali LGBT populaciju. Hrvatski „Jutarnji list“ pod naslovom: „Presedan u Srbiji: Portal Press kažnjen zbog uvredljivih komentara čitalaca“ navodi da je ovo prva presuda kojom se neki medij kažnjava zbog komentara čitalaca.
(Press, 09.06.2011)

Povodom NATO bombardovanja RTSa

Porodice žrtava bombardovanja Radio-televizije Srbije zatražile su juče od NATO-a da omogući nezavisnu istragu o okolnostima koje su dovele do bombardovanja zgrade RTS-a. „Takva istraga podrazumeva da NATO pruži sve dokaze i dokumente vezane za taj slučaj“, piše u poruci porodica žrtava upućenoj organizatorima Strateške vojne konferencije NATOa i partnerskih zemalja.
(Beta, Politika, Pravda, 14.06.2011)

Izbor članova Upravnog odbora Javnog servisa

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) je u svoje ime i u ime 40 nevladinih organizacija i sedam pojedinaca uputilo Savetu RRA inicijativu da se sa mesta člana UO Radiotelevizije Vojvodine smeni Dalibor Bubnjević, koji je bio šef marketinga za promociju knjige „Slučaj Nacionalni stroj“, autora Gorana Davidovića Firera.
(Tanjug, Dnevnik, NUNS, Blic, 09.06.2011)

Strukovni sindikat RTV Vojvodine pridružio se inicijativi 40 nevladinih organizaciji za smenu Dalibora Bubnjevića iz Upravnog odbora te medijske kuće.
(Danas, 14.06.2011)

Za generalnog direktora RTV Vojvodine prijavilo se pet kandidata koji ispunjavaju uslove - Mladen Dražetin, Predrag Perišić, Siniša Isakov, Dragan Guzijan i Jovan M. Jovanović. Izabrani kandidat zameniće Blažu Popovića koji je, zajedno sa menadžmentom RTV Vojvodina, smenjen u aprilu ove godine.
(Danas, 15.06.2011, Dnevnik, 17.06.2011)

Medijska strategija

Pet javnih rasprava o nacrtu medijske strategije održaće se u Srbiji u toku juna 2011. godine. Prva će se održati13. juna u Kragujevcu, zatim 20. juna u Novom Pazaru, 23. juna u Novom Sadu, 24. juna u Nišu i 27. juna u Beogradu. Po završetku javne rasprave, početkom jula, nadležno Ministarstvo će Vladi Srbije predložiti usvajanje teksta usaglašenog sa svim zainteresovanim stranama.
(Dnevnik, Blic, 11.06.2011)

U Nacrtu strategije predviđeno je i da se Zakonom o oglašavanju propišu mere pozitivne diskriminacije u korist štampanih javnih glasila, odnosno da se omoguće određene povlastice oglašivačima. Kao jedna od mera za rešavanje pada prihoda od oglašavanja u štampi, u predlogu strategije se poziva na doslednu primenu postojećih propisa za oglašavanje u elektronskim medijima, navodi se u analizi lista Danas.
(Danas, 13.06.2011)

U Nacrtu medijske strategije ističe se da je osnovni oblik finansiranja javnog servisa pretplata, kao i da su mogući i komercijalni prihodi. Razmotriće se i mogućnost dodatnih ograničenja za oglašavanje na javnom servisu, kad prihodi od pretplate dostignu nivo dovoljan za ostvarivanje njegovih osnovnih funkcija.
(Danas, 13.06.2011)

Suština nacrta strategija je da se država kao vlasnik povlači iz javnih medija, najkasnije u roku od 18 meseci od dana usvajanja strategije u Skupštini Srbije. Dragana Milićević-Milutinović, državni sekretar u Ministarstvu kulture, rekla je da povlačenje države iz vlasništva nad javnim glasilima podrazumeva ili privatizaciju ili konverziju državnog vlasništva u akcije.
(Večernje Novosti, 14.06.2011)

Novi Nacrt strategije razvoja medija u Srbiji ponovo je pokrenuo polemike oko pitanja vlasništva manjinskih medija. Strategija predviđa da vlasnik medija ne bi mogla da bude ni država, niti lokalna samouprava, te bi shodno tome trebalo privatizovati i manjinske medije. Tamaš Korhec, predsednik Mađarskog nacionalnog saveta, međutim, smatra da je ova strategija neprihvatljiva jer „dokument ne daje odgovor na to kako bi država trebalo da obezbedi posebne budžetske potrebe manjinskih medija“, budući da manjinski mediji ne bi mogli opstati u tržišnim uslovima. Da strategija nije dorečena tvrdi i Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), podsećajući na specifičan položaj manjinskih medija. Gruhonjić tvrdi da “mnogi saradnici lokalnih medija više uopšte i ne poznaju osnove novinarstva i čoveku se nameće utisak da rade kao službenici propagandnih kancelarija lokalnih vlasti“, ističući da bi se zbog svega toga moralo pronaći rešenje da se manjinskim medijima obezbedi sigurna i stalna podrška koja bi im omogućila nezavisnost.
(Danas, 14.06.2011)

Lider Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), Ištvan Pastor, i predsednik Nacionalnog saveta Mađara, Tamaš Korhec, usprotivili su se predlogu da i mediji na jezicima nacionalnih manjina u Srbiji budu privatizovani. Tamaš Korhec je za Mađar so (Magyar Szo) rekao da će, ukoliko primedbe Nacionalnog saveta ne budu usvojene, posredno pokušati da sruše strategiju uz pomoć republičkih poslanika SVM-a i drugih manjina.
(Beta, Danas, 11.06.2011)

Jedan broj lokalnih mediji pobunio se protiv obavezne privatizacije, kako je to predviđeno nacrtom strategije razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji do 2016. godine. U gradskim radio i televizijskim stanicama koje se finansiraju iz opštinskih budžeta kažu da će ih privatizacija odvesti u propast, kao što je to bio slučaj u najvećem broju medija koji su do sada privatizovani. Dragana Čabarkapa, predsednica Sindikata novinara Srbije, tvrdi da je zatražila da se objavi analiza u dosad privatizovanim medijima, jer je „od 50 privatizacija poništena polovina zato što novinari nisu dobijali plate, nisu im uplaćivani doprinosi, radili su bez honorara i kolektivnih ugovora“.
(Blic - Srbija, 14.06.2011)

Ministar kulture, informisanja i informacionog društva, Predrag Marković, izjavio je da će „tekst medijske strategije i ponašanje političkih elita tokom donošenje seta zakona koji iz nje proizlaze” odlučiti o tome da li će se država povući iz vlasništva u medijima. Nacrt Strategije predviđa niz rešenja u različitim oblastima tako da država novcem iz budžeta štiti samo onu vrstu informativne delatnosti koja je značajna za građane, a da se u sve ostalo ne meša. Ministar Marković je zaključio da je takva odredba postojala još u Ustavu Srbije iz 1903. godine, „u kome se navodi da je štampa u Srbiji slobodnaV. Vlada Srbije se, u odgovorima na Upitnik Evropske komisije, obavezala da će medijsku strategiju usvojiti u prvoj polovini ove godine.
(Politika, 13.06.2011)

Izostavljanje mogućnosti osnivanja regionalnih javnih servisa u predlogu medijske strategije dokaz je primene dvostrukog aršina. S jedne strane omogućava se Beogradu da ima svoj javni servis - Studio B, Vojvodini takođe - RTV, a Kragujevcu, Nišu, Novom Pazaru, Užicu i ostalim gradovima u tzv. unutrašnjosti Srbije to pravo se uskraćuje, navodi se u saopštenju za javnost kragujevačke NVO Šumadijska regija.
(Danas, 09.06.2011)

Sindikat novinara Srbije protestuje jer nije bio uključen u izradu medijske strategije i što nije pozvan na debatu o tom dokumentu, koji se direktno tiče sudbine zaposlenih u medijima.
(Pravda, 09.06.2011)

U svom komentaru na nacrt medijske strategije, Jovanka Matić, naučna saradnica Instituta za društvene nauke navodi: Svi osnovni principi koje pominje Nacrt strategije su nesporni. Međutim, u njihovom nabrajanju izgubilo se raspoznavanje gorućih problema trenutne faze razvoja medija, prioritetnih ciljeva u narednih pet godina i konkretnih rešenja koja će ove principe pretvoriti u praksu, i to u potpuno novom tehnološkom okruženju – odvijanju procesa digitalizacije. Identifikovanje ovih problema - nekoherentna i prevaziđena zakonska regulativa, preveliki broj medija na siromašnom tržištu koji onemogućava njihovu ekonomsku održivost, nedovršena privatizacija, opstajanje nelegalnih emitera, neravnopravan položaj medija na tržištu, netransparentnost medijskog vlasništva, postojanje oligopola na oglasnom tržištu, približavanje monopolizaciji na tržištu štampe, neadekvatno funkcionisanje RRA, ugroženost opstanka velikog broja lokalnih medija, masovno narušavanje slobode medija, opšta komercijalizacija i tabloidizacija, neadekvatna ponuda javnih medijskih servisa, nedostatak pluralizma i raznovrsnosti medijskih sadržaja, zanemarivanje potreba dece i omladine, težak ekonomski položaj novinara, nizak ugled novinarske profesije, nizak obrazovni nivo novinara – suočilo bi donosioce odluka sa posledicama decenijskog zanemarivanja doslednih reformi u medijskom sistemu.
(MC Newsletter, 17.06.2011)

Jovanka Marović u autorkom tekstu objavljenom na sajtu Medija centra Beograd piše: Medijska scena nije demokratizovana, politički uticaj nije smanjen, nije povećano razvojno ulaganje u privatizovane medijske kuće, profesija nije profitirala, javni interes je zanemaren... Ministarstvo kulture je u saradnji sa ekspertima Evropske komisije predstavilo medijsku studiju, pa zaboravilo na nju. Sada imamo nov Nacrt strategije, koji insistira na nastavku privatizacije. Zbog svega ovoga medijske kuće okupljene oko Kragujevačke inicijative i dalje insistiraju na formiranju regionalnih javnih servisa. Kragujevačka inicijativa predlaže transformaciju neprivatizovanih preduzeća u regionalne javne servise.
(MC Newsletter, 17.06.2011)

Upravni odbor Asocijacije medija slaže se sa delovima strategije koji se odnose na: vlasništvo u medijima, ulogu države, isključivo projektno finansiranje iz budžeta svih, a posebno lokalnih medija, i stimulativne mere za štampane medije. UO Asocijacije će po pitanjima s kojima se ne slaže dostaviti konkretne predloge Ministarstvu kulture i javnog informisanja.
(Večernje Novosti, Blic, Politika,17.06.2011, Dnevnik, 18.06.20)

Na drugoj javnoj raspravi o nacrtu medijske strategije u Novom Pazaru, član Radne grupe za izradu medijske strategije Srbije, Zoran Sekulić, izjavio je da vlasništvo države u pojedinim medijima direktno omogućava političke zloupotrebe i da ovaj dokument predviđa povlačenje državnog vlasništva iz medija. (Dnevnik, 21.06.2011)

Manjinski mediji

Vlada Vojvodine oštro se usprotivila ideji o privatizaciji višejezičnih medija i zatražila da oni ostanu u vlasništvu lokalnih samouprava, saopštio je pokrajinski Sekretarijat za informacije.
(Dnevnik, Pravda, Press, 17.06.2011)

Upravni odbor javnog preduzeća „Mađar so” (Magyar Szó) na sednici od 20-og juna predlžio je osnivaču lista, Nacionalnom savetu Mađara, da smeni glavnog urednika dnevnog lista „Mađar so” Čabu Presburgera i da za v.d. glavnog urednika imenuje saradnicu lista Martu Varju. Odbor smatra da je u proteklom periodu bilo mnogo propusta u uređivačkoj politici, a da je njihova odluka opravdana jer se dnevni list finansira iz budžeta Vojvodine i Mađarske, a prate ga konstantne uredničke greške i prećutkivanje određenih tema.
(NDNV, 20.06.2011)

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) smatraju da odluka upravnog odbora preduzeća „Mađar so“da pokrene proceduru smene glavnog i odgovornog urednika ovog lista Čabe Presburgera - predstavlja flagrantan i neprikriven političko-partijski pritisak na medije i slobodu izražavanja, kao i udarac celoj novinarskoj profesiji. NUNS i NDNV pozivaju redakciju "Mađar soa" da pruži otpor bahatom ponašanju osnivača, čija je namera da od lista ponovo napravi bezlično partijsko glasilo. I ovaj slučaj političke smene urednika potvrđuje da postojeći sistem informisanja na jezicima nacionalnih manjina omogućava kontrolu medija od strane političkih moćnika.
(NUNS, NDNV, Pešćanik, 21.06.2011, Pravda, 22.06.2011, Politika, 22.06.2011)

UO „Mađar so“ smenu glavnog i odgovornog urednika Čabe Presburgera obrazlaže „profesionalnom nebrigom, pristrasnim informisanjem i tendencioznim pisanjem o mađarskoj zajednici u Vojvodini“. Presburger je ocenio da pokrenuta procedura predstavlja „početak montiranog procesa” i „Mađar so“ ne želi da postane partijski bilten. “Verujemo da je suština manjinskog informisanja da u list unesemo događaje zajednice, izveštavamo i o aktivnostima političara, ali da u datom trenutku i kritikujemo”, kazao je Presburger.
(Beta, Danas, Dnevnik, 22.06.2011)

Medijska organizacija jugoistočne Evrope (SEEMO) pridružuje se dvema novinarskim organizacijama iz Srbije u osudi političkog pritiska na Mađar So, dnevni list na mađarskom jeziku. Nacionalni savet mađarske etničke manjine, kojim trenutno dominira jedna politička stranka, odlučio je da zameni sadašnjeg glavnog i odgovornog urednika lista, Čabu Presburgera. Njegova nezavisna uređivačka politika nije zadovoljila dominantnu stranku u Savetu. Kao što je SEEMO izvestio u martu 2010, to nije prvi put da je Savet pokušao da kontroliše ovaj list. Savet je tada formirao specijalni odbor za nadgledanje njegove uređivačke politike. „Iako je Mađar So jedini list koji izlazi na mađarskom jeziku u Srbiji, on ne bi trebalo da brani interese jedne političke stranke, već da služi interesu javnosti", kaže Oliver Vujović, generalni sekretar SEEMO.
(SEEMO, 22 June 2011)

Dok je trajala sednica Odbora za informisanje Nacionalnog saveta Mađara, redakcija Mađar soa je organizovala tajno glasanje o odluci Upravnog odbora da smeni Čabu Presburgera. Redakcija se sa 54 glasa izjasnila protiv smene Presburgera, dok je 14 pordžalo odluku Upravnog odbora.
(UNS, 22.06.2011)

Medijska strategija predviđa da bi trebalo privatizovati i manjinske medije. Rade Veljanovski, jedan od autora nacrta strategije, u obrazloženju kaže da „politička oligarhija ne zaobilazi ni manjinske zajednice, te stranke manjina mogu vršiti pritisak na medije pojedine zajednice“. Po njegovim rečima, evropska praksa ne poznaje medije u državnom vlasništvu, osim kada su u pitanju javni servisi.
(Dnevnik, 15.06.2011)

Izdanje broj 6
9–23. jun 2011.

Skraćenice