Aktuelne ocene medijske situacije u Srbiji

Agonija niza medija potvrđuje odsustvo koncepta i odgovorne javne politike u medijskom sektoru. Nastavak upliva države i njene kontrole kroz vlasništvo u medijima, predstavlja se kao jedini održiv model opstanka posebno za lokalne i regionalne radio i TV stanice, ali sve češće i za štampu. Sa druge strane, niko ne predlože održive modele povlačenja države iz medijskog vlasništva, niti ukazuje na činjenicu da u uslovima nerazvijenog tržišta oglašavanja, upravo netransparentna budžetska davanja, po pravilu vlastima bliskim medijima, dodatno narušavaju konkurenciju i guraju u propast i zdrav deo medijske scene.
(ANEM, Pravni monitoring medijske scene u Srbiji - Maj 2011.)

Konflikt Predsednik Tadić/list ALO!

Povodom intervjua Predsednika Tadića nemačkom dnevnom listu „Frankfurter algemajne cajtung“ urednik lista Alo! objavio je veoma oštru kritiku Tadićevih stavova o pisanju ovog lista. „Svoju ambiciju da bude glavni i odgovorni urednik svih medija u zemlji koji će pisati po njegovom diktatu i diktatu njegovog kabineta, Tadić je otvoreno pokazao u intervjuu za nemačke novine, u kojem je „Alo!“ optužio da širi antievropski duh u zemlji, a njegove vlasnike iz Nemačke i Švajcarske da ih interesuje profit, a ne „evropeizacija Srbije“ i „političke i socijalne posledice njihovih aktivnosti“.
(Alo!, 06/06/2011)

Predsednicu Udruženja novinara Srbije (UNS), Ljiljanu Smailović, iznenadilo je to što je Tadić odlučio da srpske medije kritikuje u nemačkoj pre nego u srpskoj javnosti. „Ne mogu da se složim sa njegovom ocenom da je list „Alo!“ „nosilac antievropskog duha“ u Srbiji. Ne sme se svako drugačije mišljenje, svaka kritika, proglašavati antievropskom. Pogotovo to ne bi smeo da čini predsednik, koji je pre dve godine potpisao izrazito antievropski zakon o medijima. Autocenzura u srpskim medijima još traje, iako je Ustavni sud lane oborio taj drakonski akt“. Predsednica UNS-a ističe da zadatak štampe nije da propagira zvaničnu politiku, pa makar ta politika bila po volji Evropske unije.
(Alo!, 06/06/2011)

„Redakcija „Alo!“ odbacuje optužbe i kvalifikacije iz intervjua predsednika Tadića. Ako se, ipak, „ekstremizmom“ i „antievropejstvom“ može nazvati savesna kritika vlasti i ukazivanje na laž, kriminal, korupciju, tajkunizaciju, siromaštvo, glad i neispunjena obećanja, onda će ove novine ostati „ekstremističke“, navodi se u saopštenju uredništva ovog lista.
(Alo!, 06/06/2011)

Demokratska stranka Srbije (DSS) ocenila je juče da predsednik Srbije Boris Tadić sprovodi nedemokratsku politiku prema medijima i da je nezapamćeno da vlast ima tako veliki uticaj na medije.
(Pregled, 07/06/2011)

„Grub napad predsednika Borisa Tadića na naš list, prema dobro obaveštenim izvorima „Alo! “, deo je plana skovanog u njegovom kabinetu da se zbog katastrofalnog rejtinga Demokratske stranke među biračima svi preostali slobodni mediji pre izbora pretvore u bespogovorni servis vlasti, koji će objavljivati samo informacije pogodne da se sakrije stvarno stanje u zemlji“, smatra urednik lista Alo!. Predsednik Nezavisnog udruženja novinara (NUNS) Vukašin Obradović i izjavi za list Alo! kaže da nije uobičajeno da šefovi država kritikuju uređivačku politiku pojedinih privatnih medija. „To se može protumačiti kao pokušaj pritiska“, smatra Obradović.
(Alo!, 07/06/2011)

Ministar kulture i informisanja Predrag Marković, ograđujući se da nije stigao da vidi novine, pa zbog toga ne može direktno govoriti o Tadićevoj izjavi, rekao nam je da će se odnosi političara i medija definisati kada bude usvojena „medijska strategija“, koju priprema njegovo ministarstvo. „Ni u čijoj nadležnosti nije da se meša u uređivačku politiku medija“, poručio je Marković.
(Alo!, 07/06/2011)

Oštrim kritikovanjem stranog investitora, vlasnika lista Alo!, predsednik Srbije, Boris Tadić, šalje jasnu poruku ulagačima iz Evrope da ovde nisu dobrodošli ukoliko on ne može da ih kontroliše, ocenili su ekonomski analitičari u izjavama za ovaj list. Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, smatra da Tadićev stav neće dobro primiti evropsko stanovništvo, jer građani u EU dobro znaju da mediji treba da se dopadnu čitaocima, a ne vlasti. Savetnik za strana ulaganja Mahmut Bušatlija ocenjuje da je Tadić pokazao „ozbiljno nerazumevanje demokratije i slobodnog tržišta“. Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja pri Institutu društvenih nauka, smatra da Tadić ne treba da se meša u rad medija, već da brine o stvaranju jakih institucija koje bi garantovale sigurnost ulaganja i slobodu mišljenja.
(Alo!, 07/06/2011)

Jedini član demokratske stranke od kojeg je list Alo! uspeo da dobije izjavu u vezi sa izjavom Borisa Tadića je Srđan Milivojević. On je rekao da nikada nije ocenjivao medije, pa se neće ni sada izjasniti da li je Alo! antievropski orijentisan. „Neka presude čitaoci. Medijskim zakonom je regulisano šta je dozvoljeno, a šta nije i DS apsolutno poštuje principe slobode govora“, poručio je Milivojević.
(Alo!, 08/06/2011)

Medijska strategija

Do 1. juna predlog medijske strategije biće potpuno gotov, dok bi konačna verzija ovog dokumenta mogla da se nađe pred Vladom već sredinom jula, rekla je za Danas Dragana Milićević Milutinović, državna sekretarka u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva. Javna rasprava će trajati tokom juna, nakon čega će se uneti eventualne ispravke i onda predlog odlazi Vladi na usvajanje. Predlog zakona o radiodifuziji je završen, ali će sačekati dok se ne donese medijska strategija, najavila je državna sekretarka.
(Danas, 26/05/2011)

Radna grupa za izradu Nacrta medijske strategije predala je 1. juna, u predviđenom roku, predlog teksta ovog dokumenta Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva.
(Danas, Dnevnik, Politika, Večernje Novosti, 02/06/2011)

Nekoliko najznačajnijih pitanja obrađenih u medijskoj strategiji naznačio je direktor i glavni urednik novinske agencije Fonet Zoran Sekulić, jedan od članova radne grupe: nacrt medijske strategije polazi od načelnih pitanja, poput javnog interesa, definisanja uloge države u medijima, uloge medija u društvu, vlasništva nad javnim glasilima, javnih radiodifuznih servisa, medijske pismenosti i medijskog pluralizma. Posebno poglavlje detaljno se bavi povlačenjem države iz vlasništva u medijima, imajući u vidu nepodeljeni stav radne grupe da, osim u sferi javnih radiodifuznih servisa, država ne može više biti ni vlasnik, ni osnivač medija, niti ubuduće sme da bude direktnog budžetskog finansiranja medija, već samo projektnog i to u javnom interesu, na osnovu konkursa dostupnih svim medijima pod ravnopravnim uslovim. Sedmočlana stručna radna grupa usvojila je nacrt jednoglasno, uključujući i dvoje predstavnika Ministarstva kulture i informisanja, bez izdvojenih mišljenja i alternativa.
(Politika, 03/06/2011)

Integralni tekst nacrt strategije razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji do 2016. godine može se pročitati na sajtu www.kultura.gov.rs. Strategija predviđa da postojeća glasila na manjinskim jezicima, koja funkcionišu kao javna preduzeća, budu privatizovana i da im bude obezbeđen kontinuitet rada. Kada je reč o statusu bivših saveznih javnih ustanova, nakon utvrđivanja postojanja javnog interesa, razmotriće se ukidanje ili pripajanje Radio Jugoslavije javnom servisu, a Jugoslovenskog pregleda „Službenom glasniku“.
(Dnevnik, 04/06/2011)

Skupština grada Kragujevca kritikovala je juče Nacrt strategije razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji, jer se u tom predlogu ne pominju regionalni javni servisi. „Privatizacija medija i odbacivanje ideje o lokalnim i regionalnim javnim servisima nije ništa drugo nego znak gubljenja interesa za reformske zahvate i unapređivanje društva i poslova u medijskoj sferi“, ocenjuje se u saopštenju.
(Beta, Danas, 07/06/2011)

Nacrt medijske strategije treba da ubrza privatizaciju medija.
(Večernje novosti, 08/06/ 2011)

Medijska suđenja

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) su začuđeni zbog činjenice da je bečejska policija, u saradnji sa nadležnim tužilaštvom, fizički napad na novinara „Kepeš ifjušaga“ Čabu Segija, okarakterisala kao prekršaj. NUNS i NDNV će od nadležnih u ovom slučaju tražiti informaciju na osnovu kojih argumenata je doneta ovakva odluka.
(FoNet, Dnevnik, 07/06/2011)

Viši sud u Beogradu kaznio je list Press zbog komentara čitalaca na njihovom sajtu, koje su gej udruženja prepoznala kao govor mržnje, iako su sporni komentari uklonjeni čim ih je administrator sajta primetio. Ovo je prva presuda u istoriji srpskog novinarstva kojom se mediji u Srbiji kažnjavaju zbog stava čitalaca. Presuda protiv Pressa iznenadila je i predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašina Obradovića, jer u Srbiji ne postoji usaglašena sudska praksa kada su u pitanju blogovi i komentari čitalaca. Sociolog Neven Cvetićanin smatra da je loše da se cenzurišu mišljenja čitalaca jer ona predstavljaju realan presek naše stvarnosti, sviđala nam se ili ne.
(Press, 08/06/2011)

„Gej strejt alijansa“ je saopštila da je Viši sud u Beogradu usvojio njihovu tužbu protiv dnevnog lista Press zbog objavljivanja komentara čitalaca na tekst „Biću gej ikona“, koji sadrže govor mržnje prema LGBT populaciji. Press će morati da isplati sudske troškove, ali je sud odbacio zahtev za isplatu odštete.
(Pravda, 08/06/2011)

Prekršajni sud u Kruševcu kaznio je sa 5.000 dinara Miletu Džopalića iz Aleksandrovca zbog toga što je 26. septembra prošle godine na privredno-turističkoj manifestaciji „Župska berba“ u Aleksandrovcu fizički napao novinara Gvozdena Zdravića, dopisnika „Blica“. Ovaj napad ranije su oštro osudili UNS, NUNS i Međunarodna asocijacija novinara SEEMO.
(Blic, 08/06/2011)