Posetite stranicu Medija centra na Facebook-u i postanite član...
U petak predstavljena studija evropskih eksperata koja će biti osnov za izradu medijske strategije
TRAGOM
Beograd - Iako je medijska studija koju su uradili evropski eksperti na zahtev Ministarstva kulture predstavljena u petak, mnogi medijski stručnjaci još ne žele da iznose svoje stavove u vezi sa tim dok ne vide verziju na srpskom jeziku, koja bi od danas trebalo da bude dostupna.
Među predloženim rešenjima koja će poslužiti za donošenje sveobuhvatne medijske strategije u Srbiji najavljene za jesen, eksperti su istakli da bi u Srbiji trebalo zadržati jedan javni servis (RTS) na nacionalnom nivou, ali i oformiti još 15 regionalnih, koji bi se ravnopravno finansirali iz pretplate i prihoda od oglašavanja. Takođe, predloženo je i da bi trebalo da postoje najviše dve komercijalne televizije na nacionalnom nivou. Kada je reč o pretplati, trećina bi ostajala RTS-u, a ostalo bi se po dogovorenom ključu delilo regionalnim, manjinskim i emiterima civilnog sektora.
U medijskog studiji preporučuje se i da novinska agencija Tanjug bude transformisana u nevladinu i neprofitnu javnu instituciju, u kojoj bi država finansirala samo onaj deo proizvodnje koji je nekomercijalne prirode. Za razliku od elektronskih medija, gde preporučuju regionalni nivo, eksperti predlažu razvoj štampanih lokalnih medija uz državnu potporu.
Jelka Jovanović, potpredsednica NUNS-a, kaže za Danas da su preporuke iz ove studije opsežne i predviđa da će za predložene promene u Srbiji biti potrebno više vremena.
- Pozitivna sugestija je da sva pitanja treba da budu rešena setom medijskih zakona i da drugi zakoni ne bi trebalo da regulišu ovu oblast. Najslabija tačka, za koju smatram da kod nas ne može da funkcioniše, jeste predlog regionalnih javnih servisa, jer i dalje traje proces privatizacije medija. Mnoge stanice koje su mogle da postanu regionalni servisi više ne postoje, jer su ugašene nakon privatizacije - napominje Jovanovićeva.
Petar Jeremić, predsednik Izvršnog odbora UNS-a, ističe za Danas da u studiji ima i „dobrih i loših rešenja“ što će biti razmatrano na javnoj raspravi, kada će se videti da li će biti prihvaćena od domaće stručne javnosti.
- Problem je što će javna rasprava biti tokom letnjih meseci, u julu i avgustu, što podseća na priču od prošle godine u vezi sa Zakonom o javnom informisanju - kaže Jeremić.
Antrfile:
Karadžić: Korist za reformu medijskog sektora
Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA), navodi za naš list da je „izuzetno dobro što je neko sa strane skenirao medijsku scenu Srbije, jer je domaća javnost na neki način pristrasna“. On dodaje da je generalno zadovoljan što je medijska studija urađena, kao i da će sigurno koristiti u reformi medijskog sektora u zemlji.
Autor: B. Cvejić
Izvor: Danas, 29.06.2010; Strana: 4
MC Newsletter 2. jul 2010.
Pogledajte sve komentare (2) Ostavite komentar
Objavljeni komentari sadrže stavove koji nisu stavovi Medija centra. Odgovornost za sadržinu poruke i tačnost podataka snose korisnici sajta koji su komentare poslali.
Ovaj tekst može da sadrži stav koji nije stav Medija centra. Odgovornost za sadržinu, kao i tačnost podataka, snosi autor teksta. |
koje prestaju da važe u rokovima utvrdjenim aktom o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa.
Povodom prethodno navedene aktuelne zakonske promene, smatram da je potrebno dati odgovore na pitanja šta su i čije su radio-frekvencije, odnosno da li su radio-frekvencije ograničeni prirodni resurs - po članu 44. stav 2. ratifikovanog Ustava Međunarodne unije za telekomunikacije ( ITU), ograničeno prirodno bogastvo - po članu 3. tacka 2. Zakona o radiodifuziji, dobro od opšteg interesa i dobro u opštoj upotrebi - po članu 87. Ustava RS, javno dobro - po članu 9. stav 2. direktive 2002/21/EC i 2009/140/EC ili, samo, ograničeno dobro - po članu 81. stav 1. ZEK-a.
U suštini, kao što su to i ostale 23 osnovne i izvedene veličine medjunarodnog sistema SI (dužina, masa, vreme… sila, pritisak, rad, snaga…), tako je i radio-frekvencija količnik iz broja ciklusa radio-talasa (fizičke pojave)i vremena u kom su ti ciklusi izvršeni. Pod “radio-talasima ili Hercovim talasima”, u smislu priloga Konvenciji ITU, podrazumevaju se elektromagnetni talasi sa frekvencijama proizvoljno nižim od 3 000 GHz, koji se prostiru u prostoru bez veštačkog vođanja. Svaki takav talas, koji nosi informaciju, jeste oscilacija na nekoj radio-frekvenciji koja može da iznosi, na primer, sto miliona ciklusa u sekundi (100 MHz). Stoga kažemo da radiodifuzna ili druga radio stanica (telesna stvar) radi na određenoj radio-frekvenciji (bestelesna stvar).
Ceo komentar