Mediji o medijima: O napadu na Teofila Pančića

ličnost

Dokaz da je sloboda medija i izražavanja u Srbiji poslednjih godina ugrožena jeste i napad na novinara i kolumnistu nedeljnika Vreme Teofila Pančića, koji je u gradskom prevozu pretučen metalnom šipkom. Nakon napada morao je sam da pozove policiju, jer su u trenutku napada svi putnici, ali i vozač, pobegli iz autobusa. Pančiću je konstatovana kontuzija lobanje i povrede na desnoj ruci, koje nisu opasne po život, a motiv napada vidi u svom radu.
Teofil Pančić rođen je 6. jula 1965. u Skoplju. Do sedme godine živeo je u Pirotu, potom se preselio u Zagreb, a danas živi u Zemunu. Od 1999. godine radio je kao politički komentator radija Slobodna Evropa, a iste godine dobio je i novinarsku nagradu Jug Grizelj. Objavljivao je tekstove i kolumne u časopisima među kojima su Naša Borba, Republika, Feral Tribjun, Globus, Dani, Sarajevske sveske, Dnevnik, Nezavisne, Vojvodina, Pobjeda, Monitor, kao i u publikacijama iz SAD, Rusije i više evropskih zemalja.
U nedeljniku Vreme piše kolumnu Nuspojave, u kojoj analizira društveno-političke aktuelnosti. Interesantno je da Pančić svoje kolumne piše uveče u redakciji, kada nema nikoga. Kod kuće ima sopstvenu arhivu novinskih tekstova, časopisa, značajnih za njegov rad.
Zbog britkog jezika i kritike nacionalizma, ali i aktuelne politike, često je na meti kritika „desne Srbije“, i u epicentru polemike sa neistomišljenicima.
Objavio je dosad više zbirki eseja i kolumni, kao što su „Urbani Bušmani“, „Čuvari bengalske vatre“, „Na hartijskom zadatku“, „Osobeni znaci“, „Famoznih 400 kilometara“, „Karma koma“ i „Kamen traži prozor - Rende“. Nedavno je u štampariju poslata i zbirka tekstova koje je pisao za podgoričku Pobjedu, a koja će nositi naziv „Blesava pevačica“.
Kako je jednom objasnio, nastoji da svaka njegova knjiga ima „neku svoju unutrašnju logiku, da ne budu samo gomila prikupljenih i nabacanih tekstova koji se samo nalaze između istih korica“ i trudi se da svaka ima „svoju posebnu priču i zajedničku nit“. Za sebe voli da kaže da je novinski pisac, a da su novinski pisci Igor Mandić, Veselko Tenžera, Bogdan Tirnanić i Milan Vlajčić uticali na njega, svako na svoj način. Novinar Vremena Miloš Vasić u svojoj kolumni u našem listu naveo je da „Teofil PančIć piše kako piše: oštar je, duhovit i razložan - za razliku od nekih koji ne piju batine i bombe“.

Autor: Bojan Cvejić
Izvor: Danas, 27.07.2010; Strana: 7

UVODNIK

Ozren Milanović

Nasilje nad novinarima u Srbiji je postalo rutinska stvar, zanimanje... Nijedan takav napad do sada nije do kraja istražen, procesuiran, završen...
Počelo je sa Dušanom Reljićem, spoljnopolitičkim urednikom nedeljnika „Vreme”. Kidnapovan je 21. septembra 1993. godine. Ispred zgrade u kojoj je stanovao, prišla su mu tri muškarca, stavili kesu na glavu, odveli na nepoznatu lokaciju i tamo ga držali, ispitivali... Devet dana su ga mučili i onda ga pustili. Otmica je ostala do danas nerazjašnjena..
Novinarka „Duge”Dada Vujasinović pronađena je mrtva 8. aprila 1994. godine u svom stanu. Njenu smrt su nadležni organi dugo tretirali kao samoubistvo, da bi posle dugotrajne upornosti njene porodice ovaj slučaj počeo da se tretira kao ubistvo. Ubice nisu pronađene.
Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine u centru Beograda. Imena mogućih ubica često su pominjana, ali precizno nije utvrđeno ko su izvršioci, niti njihove eventualne veze sa političkim nalogodavcima.
Milan Pantić, novinar „Večernjih novosti” ubijen je 11. juna 2001. godine ispred svoje kuće u Jagodini. Ni za ovaj zločin niko nije odgovarao.
Na prozor stana novinara „Vremena” Dejana Anastasijevića 13. aprila 2007. godine bačena je bomba. Motiv i imena napadača do danas nisu istraženi.
Pretnje Brankici Stanković, autorki „Insajdera” na TV B92, „Opasna si kao zmija, proći ćeš kao Ćuruvija”, nadležni sudija je okarakterisao kao ličnu uvredu i uputio je na građansku parnicu kao način da dobije satisfakciju. Brankica je dobila policijsko obezbeđenje.
Trojici napadača na snimatelja B92 Boška Brankovića suđenje je počelo ponovo zbog promene sudskog veća. Branković je napadnut dok je snimao protest zbog hašenja Radovana Karadžića, 24. jula 2008. Tada mu je polomljena noga, a kamera uništena.
Napad na novinara nedeljnika Vreme Teofila Pančića u subotu veče se odigrao u punom gradskom autobusu, prema policijskom saopštenju. Svi prisutni su nemo posmatrali dvojicu mladića kako udaraju Pančića, niko mu nije pritekao u pomoć, ni pozvao policiju, pa je to uradio sam Teofil. On nije opljačkan nego samo pretučen. Doživeo je kontuziju glave i povrede desne ruke.
Po ustaljenom scenariju, sutradan su se odmah mnogi oglasili i verbalno, veoma osudili napad, tražeći da se hitno reši ovaj slučaj, pronađu napadači i nalogodavci. I primerno kazne. Teofil i svi prethodnici, i njihove porodice, nemaju nikakve vajde od verbalne podrške.
Jedini način je da država konačno reši sve slučaje, kao prioritetne. Time bi poslala jasan signal nasilnicima da brutalnost prema novinarima ne sme ostati nekažnjena. Jer, to je zapravo napad na temeljne vrednosti društva.
Nažalost, atmosfera nekažnjivog nasilja traje mnogo dugo. To nije i ne sme da bude samo policijski problem već posao svih državnih organa i političkih lidera koji imaju uticaja na društvo.
Deklarativno – novinare štitimo! Naročito kad ih napadnu. A sa druge strane, zakonima i drastičnim kaznama sputavamo ih i plašimo da pišu i rade svoj posao!

Autor: Ozren Milanović
Izvor: Politika, 27.07.2010; Strana: A23