Posetite stranicu Medija centra na Facebook-u i postanite član...
Medija centar - 2007. Sva prava zadržana.
Državu držati izvan medija
Medijska udruženja usaglasila zajedničke stavove
Novinarska udruženja usaglasila su zajedničke stavove sa kojim će nastupati u javnoj raspravi o medijskoj strategiji, a tiču se javnosti vlasništva i zabrane koncentracije, povlačenja države iz vlasništva u medijima i ravnopravnog tretmana medija na tržištu, navedeno je u zajedničkom saopštenju tih udruženja.
Javna rasprava o Nacrtu medijske strategije Srbije počela je juče, prvim od šest najavljenih okruglih stolova, na kojima će biti reči o Savetu za štampu, štampanim medijima i novinskim agencijama.
Kada je reč o javnosti vlasništva, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Lokal pres smatraju da se izmenama zakonske regulative mora obezbediti transparentnost vlasništva i mogućnost da podaci budu dostupni javnosti.
Javnosti moraju biti dostupni naziv kompanije, imena vlasnika i procenat udela, a mora biti ukinuta zakonska odredba koja onemogućava većinsko vlasništvo stranaca u medijima u Srbiji, kao i praćenje promene vlasništva nad medijima.
Novinarska udruženja smatraju da svi mediji treba da budu privatni, osim ustanova javnog servisa kada su, u skladu sa zakonom, u javnom vlasništvu, čime se onemogućava politička kontrola nad medijima. Država treba da podstiče privatno vlasništvo i stvara povoljne ekonomske i zakonske uslove kako bi se mediji razvijali, navedeno je u saopštenju, i ocenjeno da je do sada, uprkos činjenici da joj Zakon o javnom informisanju ne dozvoljava da bude vlasnik medija, država zadržala akcije u velikom broju medija. Zakon o informisanju predviđa da država „može biti osnivač“ novinske agencije, a tu odredbu treba izbrisati, piše u zajedničkom stavu. Ukoliko država proceni da joj je potreban ured za štampu, dobar deo poslova koji su obavljali državni mediji treba da pređe u taj ured.
Strategija treba da predvidi potpuno povlačenje države iz vlasništva u medijima, što podrazumeva prodaju akcija i redefinisanje pozicije javnih medijskih kuća, kao i stvaranje nezavisnih tela, koja bi ograničavala nastojanja države i kompanija da kontrolišu medije. Kada je reč o ravnopravnom tretmanu medija na tržištu, ta udruženja smatraju da je neophodno jasno definisanje javnog interesa u medijskim zakonima, utvrđivanje obaveza organa vlasti da izdvajaju sredstva iz budžeta za medijske projekte i formiranje nezavisnih tela i posebnih fondova.
Antrfile:
Zakonom protiv monopolista
U saopštenju ANEM-a, NUNS-a, UNS-a, NDNV-a i Lokal presa navodi se i da su nužni zakonski mehanizmi koji bi sprečili stvaranje monopola na medijskom tržištu kroz donošenje posebnog zakona koji bi regulisao tu oblast ili jasno definisanje pravila u okviru ključnog medijskog zakona.
„Zakon treba da onemogući vlasnike da kroz kupovinu drugih medija na tržištu uspostave monopol. Zakonska regulativa ne sme da ograničava razvoj medijskih kompanija, ukoliko se medij nameće kvalitetom i na osnovu toga osvaja tržište“, navode novinarska udruženja.
Autor: NN
Izvor: Pravda, 03.09.2010; Strana: 8
MC Newsletter, 10. septembar 2010.
Pogledajte sve komentare (3) Ostavite komentar
Objavljeni komentari sadrže stavove koji nisu stavovi Medija centra. Odgovornost za sadržinu poruke i tačnost podataka snose korisnici sajta koji su komentare poslali.
Komentari (3)
Smatram da u Srbiji ne mora biti ukinuta zakonska odredba koja onemogucava vecinsko vlasnistvo stranaca u radiodifuziji, jer to nije ucinjeno ni u mnogim drugim zemljama.
Tako, na primer, prema sekciji 310. Zakona o komunikacijama u SAD, dozvolu za radiodifuznu stanicu ne treba da dobije ili ima; (1) stranac ili predstavnik stranca; (2) korporacija koja je organizovana po zakonima strane vlade; (3) korporacija cija je jedna petina (20%) osnivackog kapitala u vlasnistvu stranaca ili njihovih predstavnika, ili strane vlade ili njenog predstavnika, ili korporacije koja je organizovana po zakonima strane zemlje; (4) korporacija koju direktno ili indirektno kontrolise druga korporacija cija je jedna cetvrtina (25%) osnivavackog kapitala u vlasnistvu stranaca, njihovih predstavnika, ili strane vlade ili njenog predstavnika, ili korporacije koja je organizovana po zakonima strane zemlje, ako Federalna komisija za komunikacije utvrdi da je u javnom interesu odbijanje ili ponistavanje takve dozvole.
U Srbiji, po clanu 41. Zakonu o radiodifuziji, stranac moze ucestvovati u osnivackom kapitalu imaoca dozvole za emitovanje programa najvise do 49% ukupnog kapitala, sto je znatno veci procenat nego u SAD.
Zasto bi Srbija u tom pogledu bila mnogo gora od SAD?
Ocenite pozitivno (3)
Ocenite negativno (0)"Organizatori pompeznih okruglih stolova sa ministrom i ambasadorima resili su da posao privedu kraju i bez najvecih izdavaca u Srbiji", napisao je Veselin Simonovic, predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija, na pocetku "zatvorenog" clanka "Oni bi da popuju" ("Vreme", 16.9.2010). A ja dodajem: ljudi iz vlasti retko se sastaju, cak i da nesto popiju, a da se "zatvoreni" sastanak ne zavrsi "zaverom" protiv javnosti. Nemoguce je spreciti takve sastanke bilo kojim zakonom o transparetnosti ili javnosti u radu koji bi se mogao sprovesti, ili koji bi bio saglasan sa slobodom i pravdom.
Medjutim, nasa drzava, zasnovana na nacelima gradjanske demokratije, trebalo bi vec da ima ugradjene institucionalne mehanizme borbe misljenja i dolazenja do razumnih i ekonomicnih resenja o buducnosti medija kroz javnu raspravu - jedan od bitnih elemenata pomocu kojeg se omogucuje da se cuju razliciti predlozi i misljenja. Takva rasprava jeste ono po cemu se gradjanska demokratija razlikuje od autoritarnog drustva. Samo u zatvorenom drustvu sve kljucne odluke donosi nekolicina, i to najcesce u tajnosti. Uzgred, treba praviti razliku: rasprava se odnosi na iznosenje spornih cinjenica, a konsultacija - na trazenje
saveta i misljenja.
Cak se i u SFRJ pre 30-tak godina nacrt propisa u oblasti veza (telekomunikacija i radiodifuzije) stavljao na javnu diskusiju zainteresovanim licima: organizacijama, zajednicama, organima i pojedincima. On se tada objavljivao putem cirkularnih pisama na nacin koji je omogucavao zainteresovanima da ga razmotre i da o njemu daju svoje misljenje, primedbe i predloge. Komisija ili druga grupa za pripremanje propisa bila je duzna da razmotri sva uredno i blagovremeno dostavljena misljenja i sve primedbe na nacrt propisa. Ako komisija ne prihvati misljenja, primedbe i predloge zainteresovanih lica, koji se odnose na bitna tehnicka,
tehnoloska, ekonomska ili pravna pitanja sadrzana u nacrtu propisa, bila je duzna da o tome, sa obrazlozenim stavom, obavesti ta lica i predlagaca, odnosno donosioca propisa.
Bilo kako bilo, jedino je "Vreme"u poslednjih nedelju dana imalo "petlju" da objavite clanak o toku "zatvorene" javne rasprave, ali u "zatvorenom" a ne "otvorenom" obliku za clanove tzv. e-javnosti. Ostali mediji, ukljucujuci UNS, NUNS i ANEM, kao i poverenika i zastitnika - mudro cute. Zasto? Da li je to svojevrsni vid bojkotovanja vlasti od strane medija?
P. S. - Od ovakvog ponasanja najvecu stetu imace verovatno novinarska profesija i, naravno, javnost uopste
 |
| Ovaj tekst može da sadrži stav koji nije stav Medija centra. Odgovornost za sadržinu, kao i tačnost podataka, snosi autor teksta. |
Radiodifuzni servisi od osnovnog i opsteg interesa
Interesi su teznja i nastojanja ljudi, usmereni na zadovoljavanje odredjenih materijalnih i nematerijalnih vrednosti radi zadovoljavanja odredjenih potreba. Pored pojedinacnih (individualnih) interesa, postoje i grupni interesi i opsti interesi – kolektivni interesi zajednice, odnosno ono sto je dobro za drustvo kao celinu.
Osnovne potrebe koje covek ima u okviru teorije o ljudskskoj prirodi - osnovnoj i nepromenljivoj predispoziciji i osobini ljudi, ono sto je urodjeno, a ne drustvena ili kulturna potreba – jesu: hrana, seks, sigurnost, igra i socijalni status.
Uzrok protivrecnosti interesa cesto je i nepodudarnost izmedju svesti o interesu, odnosno onoga sto pojedinac ili drustvena grupa misle da je je njihov interes, i onoga sto je njihov stvarni interes. Zato se delatnost od opsteg interesa propisuje zakonom.
S obzirom na gore navedeno i na cinjenicu da se se “igra” kao jedna od pet osnovnih ljudskih potreba obicno shvata u radiodifuzunom programu kao “zabava”, lako je zakljuciti da se radiodifuzni servis od osnovnog interesa (moj izraz) odnosi u stvari na privatni ili komercijalni radiodifuzni servis, a radiodifuzni servis od opsteg interesa – na javni radiodifuzni servis.