Poljska

Više od 38 miliona stanovnika obezbedilo je Poljskoj posle pada komunističkog režima 1989. i početkom 90-ih poziciju najvećeg i najprivlačnijeg medijskog tržišta u centralnoj i istočnoj Evropi i ubrzani rast u toj oblasti. Poljacima je sada dostupno više od 5000 štampanih izdanja – nacionalnih i regionalnih dnevnih listova, nedeljnika, mesečnih magazina i specijalizovane štampe. U Poljskoj izlazi oko 300 različitih novina, uglavnom lokalnih i regionalnih. Nijedne dnevne novine ne štampaju se nedeljom; umesto toga, svi štampani dnevnici objavljuju vikend izdanja koja imaju značajno bolje tiraže nego primerci koji se prodaju radnim danima.
Od elektronskih medija i dalje je najuticajniji javni televizijski servis Televizija Poljska sa svoja dva kanala i 16 regionalnih stanica, koji se finansiraju iz pretplate građana, reklama, a od ove godine i iz budžeta. Najjaču poziciju među komercijalnim televizijama imaju Polsat i TVN. Digitalizacija je otvorila novi tržišni prostor, pa su u toku ozbiljne debate o tom segmentu.
Najveća novinska agencija je takođe državna, Poljska novinska agencija (PAP). Emiterima i izdavačima dostupne su i Radio informativna agencija i Sportska informativna agencija, a postoje i brojni manji privatni informativni i foto servisi.
Iako je postao manje bitan izvor informacija, radio sluša više od 80 odsto Poljaka. Javni radijski servis (Polskie Radio) ima pet radio stanica koje emituju kulturni, informativni i program opšteg sadržaja, kao i program za inostranstvo (Radio dla Zagranicy), program za mlade (Radio Euro), a postoji i poseban parlamentarni radio program za prenos sednica poljske skupštine. Programe javnog emitera koji takođe vodi i 17 regionalnih radio stanica sluša više od polovine stanovništva. Publici je dostupno još oko 200 komercijalnih radio stanica, a neke su u vlasništvu takozvanih nezavisnih emitera, Univerziteta, ili lokalnih vlasti.
U zemlji u kojoj skoro 98 odsto populacije čine katolici, Katolička crkva ima i neke od uticajnijih medija sa tradicionalno stabilnom pozicijom, među kojima su Radio Marija (Radio Maryja), Katolička informativna agencija, ali i štampana izdanja konzervativne i nacionalističke orijentacije.
Prema istraživanju javnog mnjenja sprovedenom prošle godine, 80 odsto Poljaka čita štampu. Dnevne novine redovno čita 43 odsto građana, a oko 30 odsto prati nedeljna izdanja. Tokom 90-ih najtiražniji u Poljskoj bio je dnevni list Gazeta viborča (Gazeta Njyborcza), ali je nedavno primat preuzeo tabloid Fakt koji je 2003. godine pokrenula poljska ispostava nemačke kompanije Aksel Špringer. U prvoj polovini 2009. godine tiraž ta dva nacionalna dnevnika premašio je 1,1 milion primeraka (Fakt 638.000 i Gazeta viborča 497.000). U tom periodu Fakt je uspeo da pokrije 14,7 odsto tržišta, a Gazeta viborča 14,3 odsto. Pad komunizma u Poljskoj doveo je i do promene na tržištu štampe koje je od centralizovanog prošireno i na regionalni (i lokalni nivo), ništa manje uticajan i značajan, s tiražima koji dostižu od 20.000 do 100.000 primeraka.
Od specijalizovanih nedeljnika koji imaju uticaja na javno mnjenje, dominiraju Vprost (Njprost) i Politika (Polityka), s tiražima većim od 200.000 primeraka.
Slično kao i u drugim zemljama, prodaja štampe u Poljskoj opada i to je tržište u slabljenju. Prošle godine prodaja nacionalne štampe smanjena je za sedam procenata, dok je regionalna opala za 14 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U opadanju je i udeo reklama na tržištu štampanih izdanja, i to u dnevnim izdanjima za oko 25 odsto, ali je procenjeno da će medijski advertajzing u 2009. godini dostići 1,5 milijardi evra. Tendencija smanjenja udela reklama prisutna je i u elektronskim medijima.
Na tržištu štampe u Poljskoj dominiraju strani vlasnici (oko 80 odsto), i to uglavnom nemačke kompanije, a jedini domaći konkurent je Agora S.A., sa udelom od oko 18 odsto.
Poljaci svakodnevno gledaju televiziju tri sata i 42 minuta, pokazuju istraživanja. Program emituje jedan javni servis i 213 komercijalnih televizijskih stanica. Nacionalni emiter dominira tržištem više nego bilo koji drugi evropski javni servis i preuzima više od polovine ukupne televizijske gledanosti u Poljskoj.
U vreme raspada komunizma u poljskim medijima radilo je oko 7.000 novinara, a njihov broj u jednom trenutku dostigao je 20-ak hiljada, da bi se danas sveo na oko 15.000. O pravima profesije brine desetak novinarskih organizacija, među kojima i Katolička novinarska asocijacija, a dve najveće – Poljsko novinarsko udruženje i Novinarsko udruženje Republike Poljske – međusobno su u konfliktu.
Zakon o štampi koji je usvojen još 1984. godine štiti novinarski izvor, izuzev u slučajevima povrede nacionalne bezbednosti ili ubistva, propisuje ispravku netačnih i neistinitih informacija, ali i objavljivanje zvaničnih saopštenja Vlade i državne administracije. Akt kojim su regulisani prava i obaveze emitera usvojen je 1992. godine i dopunjen evropskim direktivama u toj oblasti 2004. godine. Taj zakon, pored ostalog, sprečava koncentraciju medija i dominaciju pojedinih emitera.
Mediji u Poljskoj imali su i imaju odlučujuću ulogu u javnoj debati i kreiranju kritičkog javnog mišljenja. To ne znači da su Poljaci danas, uprkos svim promenama, u potpunosti zadovoljni kvalitetom ponude i stepenom kontrole nad zloupotrebom i politizacijom javnih medija, kao i zaštitom položaja novinara čiji je broj od sloma komunizma do danas praktično udvostručen. Najviše zahteva i kritika upućuje se na račun javnog TV i radio servisa, pogotovo zbog uticaja politike ili, uglavnom u regionalnim stanicama, zbog preteranog upliva komercijalnih sadržaja nauštrb javnog interesa i životnih tema koje zanimaju građane. Stručnjaci ocenjuju da je kontrola nad javnim medijima prepuštena političarima i velikim korporacijama, dok je uloga civilnog sektora nedopustivo marginalizovana.

Autor: NN