Mađarska

Dve decenije posle političke transformacije i liberalizacije, u Mađarskoj nisu prestale polemike i nastojanja da se u medijima, prvenstveno u javnom vlasništvu, ukinu cenzura i politički uticaj i da se uspostavi prava mera između slobode govora i narušavanja privatnosti ili drugih zloupotreba. Slično kao i u Poljskoj, analitičari tvrde da su javni mediji suviše pod kontrolom političara i vlasnika krupnog kapitala koji su preuzeli medije u postupku privatizacije.
Nekoliko mađarskih novina i vebsajtova početkom decembra pojavilo se s praznim, potpuno belim stranama u znak protesta protiv predloga zakona koji će, kako kažu, ograničiti slobodu medija u toj zemlji. Kako su prenele svetske agencije, u znak protesta prazne naslovnice objavili su nedeljnici Mađar naranč (Magyar Narancs) i Eletes irodalom, dok je dnevni list blizak opozicionim socijalistima Nepsabatšag (Nepszabadsag) najavio da će vladu tužiti Ustavnom sudu ako predlog bude usvojen.
Evropska asocijacija novinskih izdavača (ENPA) i Svetsko udruženje izdavača novina (NjNPA) uputili su sredinom decembra premijeru Mađarske Viktoru Orbanu i njegovoj vladi pismo u kojem su izrazili zabrinutost zbog usvajanja zakona o medijima. „Ako takav zakon bude usvojen ugroziće slobodu štampe“, navele su dve asocijacije u pismu i istakle da očekuju da će vlada ponovo razmotriti taj predlog. Novinske organizacije osudile su visoke novčane kazne za novinare i izdavače ukoliko odbiju da otkriju izvor informacija koje se procene neodgovarajućim. Preciznije, predloženim zakonom agenciji za nadzor rada medija omogućeno je da izriče kazne za „neuravnoteženo izveštavanje“ ili za kršenje propisa o predstavljanju seksualnog sadržaja, nasilja i alkohola u medijima. Orbanova vlada navodi da će zakon koji je usvojila u avgustu stvoriti uravnoteženije medije, dok urednici medija tvrde da vlasti pomoću tog zakona vrše pritisak na novinare.
Obrazlažući svoj predlog vlada je navela da će nova tela za nadzor medija značiti kraj „nefunkcionalnog“ sistema informisanja u Mađarskoj, ali opozicija smatra da je time vladajućoj stranci otvoren put da narednih nekoliko decenija kontroliše i javni servis i privatne medije.
Prema zakonu koji je predložila mađarska vlada, novine ili internet sajtovi mogu da budu kažnjeni iznosom od 90.000 evra, što bi za mnoge značilo zatvaranje jer već posluju s velikim teškoćama. Mađarska je prvi zakon o medijima usvojila sredinom 90-ih, ali su nadzorna tela i agencije bili paralisani političkim sporovima svojih članova.
Mađarska danas ima dva javna televizijska servisa – Mađarsku televiziju (MTV) koja ima tri programska kanala i Televiziju Duna koja je osnovana 1992. godine, jer tadašnja vlada nije u potpunosti mogla da kontroliše javni televizijski servis. Televizijska pretplata u Mađarskoj ukinuta je 2002. godine i dva javna servisa finansiraju se iz državnog budžeta i od reklama, što očigledno predstavlja problem jer su novinarske plate znatno niže nego u komercijalnim televizijama, a gledanost programa oba javna servisa manja je od deset odsto.
Zbog političke kontrole i pritisaka nad javnim servisima, ali i ostalim medijima, sukobi i polemike u Mađarskoj vode se još od političke tranzicije i prvih demokratskih izbora 1990. godine, uprkos demokratizaciji te zemlje i pristupanju u članstvo Evropske unije 2004. godine. U obračunu policije i grupe demonstranata koji su 18. septembra 2006. godine pokušali da uđu u zgradu MTV i da u redovnom televizijskom programu objave svoje zahteve, bilo je povređeno više od stotinu policajaca i oko 50 osoba. Demonstranti su ipak uspeli u svojoj nameri i te noći javni servis emitovao je snimak njihovih zahteva. Međutim, neki učesnici protesta demolirali su restoran i glavni hol i uništili istorijsku izložbenu postavku televizijske opreme i tehnologije. Ukradeno je nekoliko skupocenih plazma TV monitora. Intervencijom dodatnih policijskih snaga zgrada je ispražnjena i redovan televizijski program ponovo je počeo da se emituje rano ujutru. Šteta koja je nastala procenjena je na oko 800.000 evra, a slike iz demoliranih prostorija televizije obišle su svet.
Mađarski mediji suočeni su s problemom dualnog sistema u kojem su uobičajene i stalno prisutne različite intervencije države, ali i sa ekonomskim teškoćama i konkurencijom.
Mađarska sa desetak miliona stanovnika ima deset nacionalnih dnevnih listova, isto kao i Velika Britanija koja ima gotovo 60 miliona stanovnika. Neki listovi koji su bili osnovani kada je mađarsko medijsko tržište bilo otvoreno i za strani privatni kapital ugašeni su jer nisu uspeli da izdrže pritisak oštre konkurencije na relativno malom medijskom prostoru. Na tržištu štampe, ali i ostalih medija, prisutne su nemačke, austrijske i domaće, isključivo privatne kompanije. Postoje i 24 lokalna dnevna lista, a njihovo poslovanje takođe nije bez problema, iako na tom okružnom nivou imaju monopol. Vlasnici dnevnih novina i magazina takođe ističu da njihovo poslovanje otežava i porez na dodatu vrednost od 15 odsto, koji je jedan od najviših u Evropi. Uz to, ne bi trebalo zanemariti ni podatak, s kraja prošle godine, da dnevnu štampu u Mađarskoj svakodnevno čita 12 odsto punoletnih građana.
U Mađarskoj postoji i više novinskih agencija, ali tim tržištem dominira državna agencija Mađar (Magyar) Tavirati Iroda (MTI) koju vodi bord sastavljen od delegata parlamentarnih političkih stranaka.

Autor: NN