„ONLINE novinari“ – ima li drugačijih?

Priznajte da ne možete ni da se setite kako je izgledala novinarska svakodevnica bez Google pretrage.

Pisaće mašine, agencijske „tiker“ mašine, radijske magnetofonske trake, televizijske kasete...sve je to sada u vašem računaru.

Za razliku od FIFA koja uporno neće da uvede ponovljeni snimak kao način da se izbegnu fudbalske nepravde na terenu, novinari prosto moraju da prihvate alate koji im se nude kroz računare, mobilne telefone i internet.

Novinari koji ne vide da je njihov mobilni telefon danas zapravo pokretna redakcija, foto servis ili reportažni auto – su u ozbiljnom zaostatku. Najveći svetski mediji, CNN, BBC ili SKY odavno su prepoznali značaj „amaterskog“ili korisničkog sadržaja, te su neke od najvećih priča nosile fotografije i video klipovi sa mobilnih telefona. Prvi snimci terorističkog napada na London pre nekoliko godina stigli su sa mobilnog telefona. Isti slučaj bio je i sa napadom huligana Uroša Mišića na policajca na zvezdinom stadionu.

Jednostavno, dobri novinari i redakcije koji su prepoznali sve prednosti koje web pruža istraživačkom novinarstvu već uveliko produkuju sjajne priče. Uzmimo za primer fenomen Facebook. Smatram da nije dovoljno samo pisati vesti o tome koliko ima korisnika ta društvena mreža, koliko ih je u Srbiji, koliko je otuđila ljude, itd... već joj treba pristupiti, kreirati nalog i krenuti u beskrajnu potragu za pričama.

Setimo se najsvežijih, sjajnih primera, velikih novinarskih priča koje su važne delove slagalice pronašli upravo na Facebook-u: „Napadač na Velju Ilića imao Facebook profil“ ili „Hapšenja navijača Partizana koji su pretili Brankici Stanković preko Facebook-a“.

Tu je i odličan globalni primer prošlogodišnje iranske „zelene revolucije“, koja se danas naziva i „Twitter revolucijom“, jer su mladi iranski demonstranti direktno obaveštavali svet, a pre svega svetske medije preko mreže Twitter o tome šta se dešava u Teheranu. A to su uglavnom radili direktno sa ulice, sa svojih mobilnih telefona. Twitter je tada saopštio da je u jednom trenutku u sistem stizalo neverovatnih 220.000 poruka na sat!

Godinu kasnije, Twitter mogu, zbog svoje jednostavne pretrage tema, ljudi i medija, toplo da preporučim kao jedan od najboljih izvora za pronalaženje priča sa interneta.

Naravno, ključna stvar u pravilnom korišćenju weba kao izvora i dalje ostaje da informacije moraju da se provere i kod drugog izvora. Zato za relevantnost priče sa weba koji je i dalje sinonim za anonimnost, prosto mora da se proveri - ko je napisao to što smo našli i ko je još preneo tu informaciju.
Zato je pravilno surfuvanje na internetu jedna od ključnih stvari za kvalitetan rad redakcije. Nije u pitanju samo praćenje rada konkurencije, već pronalaženje priča. Ako znate gde da gledate, web je zaista spektakularan izvor informacija i ideja za novinarske priče.

Sada smatram da danas zaista više nema mesta za ono - "Nisam napravio ništa – jer nema vesti". To je naravno argument, koji nijedan dobar urednik ne može da prihvati.

Vesti uvek ima, na par su klikova od nas, samo se nekada treba malo potruditi i doći do njih. Onim novinarima koji se nakače na društvene mreže, poskidaju prave RSS kanale, online widgete ili video pretplate - život će biti brži, lakši i lepši.

Daniel Bukumirović

O autorima

MC Newsletter 2. jul 2010.