Kako iskoristiti Internet za diferencijaciju medija?

Zanemarljiv je broj klasičnih medija u Srbiji koji nemaju sopstveni Web sajt za objavljivanje vesti. Sa druge strane, većina Web sajtova klasičnih medija već godinama postoji u formi koja omogućuje (manje ili više) ažurno plasiranje vesti. Bez obzira na značajnije veću konkurenciju drugih online medija u odnosu na sajtove klasičnih medija, različite statistike nasposećenijih sajtova u Srbiji pokazuju da su sajtovi određenog broja klasičnih medija ipak među najposećenijima. Kako prihodi od oglašavanja na Internetu i u Srbiji značajno rastu iz godine u godinu, postavlja se pitanje zašto veći broj sajtova klasičnih medija ne učestvuje značajnije u raspodeli tog „kolača“.

Sam porast posećenosti sajtova medija ukazuje na to da su mediji sve čitaniji na Internetu, pa se postavlja pitanje kako te sve znatiželjnije (i izbirljivije) čitaoce privući na svoj sajt. Jedan od mogućih odgovora je, sam po sebi, jednostavan i on važi i u domenu poslovanja medija van Interneta – biti različit i zanimljiv ciljnim grupama gledalaca, slušalaca, čitalaca!

Naravno, da bi se kvalitativna diferencijacija nekog medija sprovela i u delo, tu se odmah može naći na desetine „ALI problem je u...“, dok sa druge strane postoji poznata menadžment krilatica koja glasi – „U problemu je šansa!“

Za razliku od načina kako je izgledao proces pripreme sadržaja za medije npr. početkom devedesetih godina – „fax mašina je čudo“, već više od deset godina upravo Internet preuzima ulogu glavnog načina komunikacije pri samom pripremanju sadržaja koji mediji objavljuju.

Kada se posmatra sam upravljački (menadžment) proces pripreme, kreiranja i plasiranja sadržaja putem nekog medijuma, postoje „dve tačke“ koje možda mogu poslužiti kao veoma dobar način da se dođe do preko potrebne različitosti pojedinačnog medijuma:

1. Praktično u svim klasičnim medijima sistemski je postavljeno da sam proces odabira vesti za obradu potiče dominantno od praćenja objava novinskih agencija. Mediji koji uspeju da u proces odabira vesti sa obradu na sistemskom nivou uključe praćenje i različitih drugih online izvora, pored objava iz novinskih agencija, mogu steći prednost sa aspekta različitosti na nivou dominantnog porekla vesti koje kasnije ulaze u obradu.

Osnovni problemi koji i utiču na to da se ovakav sistem odabira vesti za obradu veoma retko sprovodi u medijima na sistemskom nivou (van nivoa nekoliko slučajno pronađenih vesti na Internetu) jesu sam odabir (filtriranje) relevantnih izvora (ili vreme određivanja relevantnosti vesti), kao i nedostatak alata za agregaciju ovakvih tipova online sadržaja.

2. Savremeni sistem pravljenja vesti koje se plasiraju na Internetu podrazumeva da proces kreiranja vesti u sebi sadrži i elemente same distribucije (promocije) iste vesti.

Sama vest bi trebalo da u sebi ima elemente koji su prilagodljivi distribuciji putem raznorodnih društvenih medija (npr. Facebook, Twitter, i sl), bilo bi poželjno da autor vesti stoji na raspolaganju komentatorima na datu vest (posetioci sajta koji daju konstruktivne komentare i postavljaju dobra pitanja), kao i samo linkovanje izvora u kontekstu detaljnijeg informisanja čitalaca same vesti – izvori (linkovi do konkretnih članaka) na osnovu kojih je novinar i pripremio vest.

Veoma je verovatno da prethodno napisano može da dodatno proizvede narednu desetinu onih „ALI problem je u...“, rešenje je u edukaciji po principima najboljih svetskih iskustava (BBC, Guardian, NY Times, Washington Post...) u sistemskom unapređenju procesa uređivanja svih segmenata „života“ vesti – od njene pripreme preko distribucije, do samog angažmana oko promocije same vesti. .

Dragan Varagić

O autorima

MC Newsletter 18. jun 2010.