INTERVJU: SAŠA JANKOVIĆ, zaštitnik građana

Nezavisnost zaštitnika građana je uslov da njihove pritužbe
na rad vlasti budu sagledane objektivno i da ombudsman o greškama vlasti može da govori slobodno i javno

U 2010. godini ombudsmanu se obratilo 8.389 građana i podneli su 2.569 formalnih pritužbi. U 918 slučajeva pokrenut je postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada organa vlasti. Građani se najviše žale na ’lošu upravu’ odnosno na nepoštovanje svojih prava pred administrativnim organima – njihov netransparentan, neobrazložen, nelogičan, spor, neodgovoran, nesvrsishodan ili na drugi način nepravilan rad. Zbog propusta administracije trpe imovinska prava građana, prava iz radnog odnosa, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja – kaže zaštitnik prava građana Saša Janković. On dodaje da se najveći broj pritužbi odnosi na rad organizacija kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao što su Republički fond PIO, javne službe i ustanove socijalne zaštite i obrazovanja, a potom na rad ministarstava.
„Problem je, međutim, što su propusti često masovni, široko rasprostranjeni, te je nužno način rada menjati iz korena. To je teško sve dok se zapošljavanje u sektoru uprave koristi za smanjivanje socijalnih problema i političko nagrađivanje“, ističe Janković.

Imate li povratnu informaciju o tome u kojoj meri se sprovode Vaše preporuke i mišljenja upućena državnim organima?
Iako neke kolege u inostranstvu smatraju da je posao ombudsmana završen kada utvrdi propust i uputi preporuku kako ga otkloniti, zajedno sa saradnicima pažljivo pratim primenu preporuka i mišljenja jer smatram da od toga umnogome zavisi neposredna korist ove institucije za građane. U 2010. godini, 68 odsto datih preporuka organi vlasti su sproveli. Preporuke zaštitnika građana nisu pravnoobavezujuće, ali je njihovo sprovođenje jedan od indikatora demokratske i institucionalne zrelosti države. Zakon obavezuje sve organe vlasti da sarađuju sa zaštitnikom građana i to ne samo u toku postupka kontrole, već i da ga obaveste kako su sproveli preporuke, odnosno da objasne zašto to nisu učinili.

U koliko slučajeva ste predložili zakonske izmene, a koliko puta ste od Ustavnog suda tražili ocenu ustavnosti zakona i kakva je sudbina tih predloga?
Tokom 2010. podneo sam više desetina inicijativa i više od 10 amandmana na predloge zakona, zbog opasnosti da do povrede prava građana dođe zbog nedovoljno kvalitetnih propisa.
Pred Ustavnim sudom pokrenuo sam dva postupka ocene ustavnosti tri zakona. Po prvom predlogu, Ustavni sud je neustavnim oglasio više odredbi Zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom informisanju, za koje sam, kao i ogromni deo stručne javnosti, smatrao da krše ustavne garancije slobode medija. U drugom postupku, zajedno s poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti osporio sam odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o vojnim službama bezbednosti zbog kršenja ustavnih garancija prava na privatnost. Taj predlog podržale su i nacionalne asocijacije novinara, sudija i advokata te istaknute organizacije nevladinog sektora, a postupak pred Ustavnim sudom je još uvek u toku.

Da li Vam postojeći zakonski okvir omogućava potpunu nezavisnost u radu?
Ustav i Zakon o zaštitniku građana pružaju garancije nezavisnosti. Budući da je ovo novi državni organ, koji nikad ranije nije postojao, ustavne i zakonske odredbe o nezavisnosti ombudsmana mnogi ne poznaju ili suštinski ne razumeju. Nezavisnost zaštitnika građana nije uspostavljena da bi on bio privilegovan. To je uslov da pritužbe građana na rad organa vlasti budu sagledane objektivno i da ombudsman o greškama vlasti može govoriti slobodno i javno.

Da li je bilo političkih pritisaka na Vas ili Vaše saradnike?
Pritisaka kojima ljudi s podrazumevanim stepenom integriteta ne bi mogli odoleti za sada ne.

Koji su bili najveći problemi s kojima ste se do sada susretali u svom radu, kad je reč o kadrovima, prostorijama za rad, materijalnim sredstvima?
U tri prve godine promenio sam pet privremenih prostora za rad, od kojih nijedan nije omogućavao da budu zaposleni svi predviđeni i neophodni saradnici. I mojih četvoro zamenika izabrano je u parlamentu sa skoro godinu dana zakašnjenja. Zbog toga je zaštitnik građana kao institucija dugo imao pola ili manje od pola predviđenog broja saradnika. Istovremeno, građani su od samog početka podnosili veliki broj pritužbi na rad organa vlasti. Godinu dana subota nam je zato bila redovni radni dan. Stručna služba zaštitnika građana i u 2010. godini boravi u privremenom prostoru koji ipak, prvi put od nastanka institucije, ispunjava osnovne uslove za normalan rad državnog organa. Vlada je opredelila i stalni prostor, u koji se, međutim, ne možemo useliti jer je neophodna potpuna rekonstrukcija zgrade, koja zahteva znatna finansijska sredstva, a u budžetu zaštitnika građana ih nema.
S obzirom na broj pritužbi, način njihovog razmatranja, otvaranje kancelarija u južnom delu Republike, kao i iskustva drugih zemalja, broj saradnika je i danas nedovoljan. Taj problem za sada delimično rešavamo dodatnim projektnim aktivnostima.

Autor: G. NOVAKOVIĆ