Ne diraj daljinski

Piše Branislava Džunov

Gotovo svakodnevno postoje povodi za kompleksno pitanje mogu li se naše televizije izdići iznad prizemnosti, prostakluka i intelektualnog genocida nad gledaocima. Mogu li se uspostaviti programski standardi ispod kojih se ne sme i ne može ići?
Program na većini TV stanica oslanja se na surogate potrošačke civilizacije. Pažnja gledališta se kupuje i podgreva senzacijama, ekscesima, nasiljem, ispraznošću ponuđenih obrazaca za lak i neobavezan život ispunjen trivijalnim zadovoljstvima. Koliko god joj se odupirali, televizija utiče na formiranje naših stavova, a može se samo pretpostaviti kako pogubno deluje na fizički, mentalni i socijalni razvoj dece koja gutaju rialiti programe. A već se najavljuju novi...
Ono što se hvali, to se malo gleda, mada bi se svi zakleli na naučnom programu kao svom favoritu. Sve emisije koje promovišu istinske moralne i kulturne vrednosti odavno su skliznule u pozne noćne sate i nema im spasa. Sve drugo je preče, sve je ispred, zato programi koje treba da obrazuju i vaspitavaju imaju loše rejtinge.
Skala raspoloženja među gledaocima je od ushićenja do ljutnje. Svi su kritičari, svi sve najbolje znaju, a završavaju svoj radni dan uz tursku sapunicu. Neukrotiva stihija – filmova sa nasiljem, kriminalističkih serija, površnih zabavnih emisija u kojima takozvane poznate ličnosti prodaju svoju intimu – preplavila je medijski prostor i definitivno nokautirala neselektivni auditorijum u danonoćnom dežurstvu kraj TV ekrana, s neobrazloženim strahom da će propustiti nešto neviđeno. Televizija se slama pod teretom politizacije i komercijalizacije. Dominantna matrica je moć, slava, seks i novac, a posledica je urušavanje medija.
Gde je izlaz? U uspostavljanju javne odgovornosti. Niko ne može da bude vrednosno neutralan i mora se ustanoviti set osnovnih pravila. Oči su uprte u Republičku radiodifuznu agenciju, ali, čini se, to je mrtva adresa. Pre bi to mogao biti zadatak za programske savete u televizijama.
Za početak, bilo bi značajno podizanje etičkih standarda. Nije neobično što svi volimo da se zabavimo. Potrebne su lake, relaksirajuće emisije, ali se one moraju kreirati sa više stila i odgovornosti prema onima kojima su namenjene. Koja je svrha ovog lamenta? Na pragu septembra i nove TV sezone kad se najavljuju nove emisije, mogu se zaobići bar neke greške pre nego što se naprave. Jednostavno, zar ne?

Autor: BRANISLAVA DŽUNOV