Regionalni javni servisi - zaboravljeno rešenje?

Vreme od pokretanja „Kragujevačke inicijative“ (februar 2007. godine) do rasprave o predloženom Nacrtu strategije razvoja sistema javnog informisanja obeležilo je poništavanje najvećeg broja privatizacija u medijima, gašenje više nego pristojnih lokalnih i regionalnih stanica i novina (TV Kraljevo, Pančevac, Svetlost...), a praksa je pokazala da privatizacija, i tamo gde nije poništena, nije postigla željeni cilj. Medijska scena nije demokratizovana, politički uticaj nije smanjen, nije povećano razvojno ulaganje u privatizovane medijske kuće, profesija nije profitirala, javni interes je zanemaren... Ministarstvo kulture je u saradnji sa ekspertima Evropske komisije predstavilo Medijsku studiju, pa zaboravilo na nju, a potpisnicima Kragujevačke inicijative sve češće se prebacuje da su deo Dinkićeve političke platforme, koja zagovara regionalizaciju. Iako se nama čini da je naše shvatanje decentralizacije i regionalizacije medijskog prostora u Srbiji nešto drugačije, a izvorno zatraženo tri godine pre formiranja URS-a.

Radio i televizijske stanice okupljene u Kragujevačkoj inivijativi svojevremeno su podržale ideju koja promoviše javnu misiju, ali i u skladu sa evropskim standardima, pored javnog medijskog servisa Srbije, predviđa postojanje samostalnih regionalnih javnih servisa.

Sada imamo nov Nacrt strategije, o njemu se vode rasprave (prva održana u Kragujevcu), u kojima glavnu reč vode novinari. Pažljivi čitalac pitaće – u čemu je, onda, problem? U tome što se, čak i kada vatreno zagovarate decentralizaciju i regionalizaciju, Kragujevac sa Avale ne vidi, Novi Pazar i Niš su daleko, a i Pančevo je zaklonjeno nekim soliterima. I u tome što, iako se svi slažu da nema uspešne medijske privatizacije, Nacrt i dalje insistira na nastavku ovog procesa.

Zbog svega ovoga medijske kuće okupljene oko Kragujevačke inicijative i dalje insistiraju na formiranju regionalnih javnih servisa i traže da takav način uređenja medijskog prostora bude deo Medijske strategije. Kako institucije, čiji bi to trebalo da je posao, nisu predložile konkretna rešenja, a novinarska udruženja zaokupljena sopstvenim interesima opstanka, nisu zainteresovana, mi dajemo odgovore na neka od pitanja.

Potpisnici „Kragujevačke inicijativa“ podržavaju decentralizovanu strukturu javnog informisanja, a određivanje broja regionalnih javnih servisa ostavljaju odluci nezavisnih regulatornih tela. Ključni izazov je osigurati da regionalni emiteri sa održivom ekonomijom proizvode urednički nezavistan i profesionalan sadržaj, koji podstiče aktivno učešće građana u lokalnoj zajednici. Regionalna nezavisnost, uređivačka nezavisnost, visok rejting, politička atraktivnost, saradnja između regiona i sa nacionalnim servisom, kriterijumi su koje bi svakako trebalo uzeti u obzir. Kako su emiteri u vlasništvu opština i gradova, koji rade kao javna preduzeća, u svim istraživanjima javnog mnjenja ocenjeni kao najprofesionalniji, jer pokrivaju lokalne vesti, kulturu, rasprave, pitanja manjina i druge programe od javnog interesa, potpisnici „Kragujevačke inicijative“ predlažu transformaciju ovih neprivatizovanih preduzeća u regionalne javne servise. Napominjemo da ovi emiteri prate pravila o javnom emtiovanju poštujući programske obaveze, ograničen obim reklama i slično.

Jedno od najčešće postavljanih pitanja jeste - kako bi se regionalni javni servisi finansirali? Ukoliko ima dobre volje, rešenje nije daleko: prema odlukama EU regionalna TV može da bude definisana kao javna služba i da stekne uslove za finansiranje kroz pretplatu; prihod od marketinga, uz ograničenja predivđena zakonom koja važe za javne servise (uslov za poštenu konkurenciju između javnih i privatnih medija je da javni emiter obezbeđuje program javnog servisa); kroz ugovore sa lokalnim samoupravama na području regiona koji javni servis pokriva.

Regionalna RTV bila bi organizovana kao samostalno pravno lice, sa Savetodavnim odborom, Upravnim odborom i direktorom i glavnim i odgovornim urednikom. Članove Savetodavnog odbora predlagale bi skupštine lokalnih samouprava iz regiona koje javni servis pokriva, shodno svojoj veličini (s tim što to ne bi smeli da budu istaknuti funkcioneri političkih partija), nevladin sektor, verske zajednice i manjinske zajednice u regionu. Savetodavni odbor bira članove Upravnog odbora, koji imenuje direktora koji je i glavni i odgovorni urednik. Direktor ima isključivu odgovornost za dnevni program, potrošnju i rashode (danski model).

Regionalni javni servis funkcionisao bi kao samostalno pravno lice i emtiovao bi program za područje regiona. Bilo bi moguće da se u okviru programa nacionalnog javnog servisa uspostavi poseban kanal koji bi se emitovao na području cele zemlje i za koji bi svi regionalni emiteri bili u obavezi da dostavljaju programe u određenom obimu. Uslovi za ovaj kanal stekli bi se prelaskom na digitalno emitovanje programa.

Građani regiona u kojima emituju program članice Kragujevačke inicijative misle da je sve ovo moguće. Ko ne veruje, neka ih pita.

Jovanka Marović

O autorima tekstova

MC Newsletter
17. jun 2011.