MC press centar
Pogledajte
Medija centar - 2007. Sva prava zadržana.
Izborna noć u Medija centru
Drugi krug
OBJAVLJIVANJE CeSID-ovih PROCENA
Marko Blagojević, Zoran Lučić
ANALIZA EKSPERATA MEDIJA CENTRA
Srđan Bogosavljević (SMMRI),
Vladimir Goati (Institut društvenih nauka)
ANALIZA KAMPANJE U MEDIJIMA
Velimir Ćurgus Kazimir (Medijska dokumentacija Ebart),
Darko Broćić (AGB Strategic Research)
9.55 - Otvaranje biračkih mesta, odziv birača do 9.00 časova i
eventualne nepravilnosti (Marko Blagojević, Zoran Lučić)
14.55 - Odziv birača do 14.00 časova i eventualne nepravilnosti
(Marko Blagojević, Zoran Lučić)
17.55 - Odziv birača do 17.00 časova i eventualne nepravilnosti
(Marko Blagojević, Zoran Lučić)
20.05 - IZBORNA NOĆ: neprekidne procene pristiglih rezultata i analize, koje počinju izveštajem o izlasku birača do 19.00 časova, proceni konačnog odziva i eventualnim nepravilnostima, potom oko 20.30 - analiza kampanje u štampanim i elektronskim medijima, a od 21.00 – procene izlaznosti i analiza, do 22.00 kada će biti objavljena konačna procena i analiza rezultata.
Marko Blagojević, Zoran Lučić
ANALIZA EKSPERATA MEDIJA CENTRA
Srđan Bogosavljević (SMMRI),
Vladimir Goati (Institut društvenih nauka)
ANALIZA KAMPANJE U MEDIJIMA
Velimir Ćurgus Kazimir (Medijska dokumentacija Ebart),
Darko Broćić (AGB Strategic Research)
9.55 - Otvaranje biračkih mesta, odziv birača do 9.00 časova i
eventualne nepravilnosti (Marko Blagojević, Zoran Lučić)
14.55 - Odziv birača do 14.00 časova i eventualne nepravilnosti
(Marko Blagojević, Zoran Lučić)
17.55 - Odziv birača do 17.00 časova i eventualne nepravilnosti
(Marko Blagojević, Zoran Lučić)
20.05 - IZBORNA NOĆ: neprekidne procene pristiglih rezultata i analize, koje počinju izveštajem o izlasku birača do 19.00 časova, proceni konačnog odziva i eventualnim nepravilnostima, potom oko 20.30 - analiza kampanje u štampanim i elektronskim medijima, a od 21.00 – procene izlaznosti i analiza, do 22.00 kada će biti objavljena konačna procena i analiza rezultata.
NIKOLIĆ I TADIĆ U DRUGOM KRUGU
Građani Srbije biraće za dve nedelje predsednika Srbije između Tomislava Nikolića i Borisa Tadića.
Konačna nezvanična procena CeSida na 90 odsto obrađenih reprezentativnih biračkih mesta pokazuje da je kandidat Srpske radikalne stranke osvojio oko 940.000 glasova, odnosno 30,1 odsto. Borisu Tadiću svoje poverenje je poklonilo oko 850.000 glasača, odnosno 27,3 odsto izašlih birača.
Na trećem mestu nalazi se Bogoljub Karić sa oko 600.000 odnosno 19,3 odsto, dok je četvrti kandidat vladajuće koalicije Dragan Maršićanin sa oko 415.000 glasova, odnosno 13,3 odsto. Svi ostali kandidati su osvojili manje od pet odsto izašlih birača
Procene izlaznosti pokazuju da je glasalo oko 3.100.000 birača ili 47,7 odsto ukupnog biračkog tela.
Konačna nezvanična procena CeSida na 90 odsto obrađenih reprezentativnih biračkih mesta pokazuje da je kandidat Srpske radikalne stranke osvojio oko 940.000 glasova, odnosno 30,1 odsto. Borisu Tadiću svoje poverenje je poklonilo oko 850.000 glasača, odnosno 27,3 odsto izašlih birača.
Na trećem mestu nalazi se Bogoljub Karić sa oko 600.000 odnosno 19,3 odsto, dok je četvrti kandidat vladajuće koalicije Dragan Maršićanin sa oko 415.000 glasova, odnosno 13,3 odsto. Svi ostali kandidati su osvojili manje od pet odsto izašlih birača
Procene izlaznosti pokazuju da je glasalo oko 3.100.000 birača ili 47,7 odsto ukupnog biračkog tela.
IZVESTAN DRUGI KRUG
Na osnovu preliminarnih rezultata CeSida sa 315 od 560 reprezentativnih biračkih mesta, izvesno je da će doći do drugog kruga predsedničkih izbora. A u tom krugu će se, kako pokazuju rezultati objavljeni u 21 čas naći Tomislav Nikolić sa 30,5 odsto ili 945.000 glasova i Boris Tadić sa 27,1 odsto ili oko 840.000 osvojenih glasova.
Na trećem mestu je Bogoljub Karić sa 19,1 odsto ili 590.000 glasova, a četvrti je Dragan Maršićanin – 13,3 odsto, odnosno 412.000. Slede Ivica Dačić sa 3,6 odsto, odnosno 115.000 i Jelisaveta Karađorđević sa 2,1 odsto ili 64.000 osvojenih glasova. Ostali kandidati su osvojili manje od jedan odsto glasova od ukupno 3.100.000 izašlih birača.
Procena izlaznosti iznosi 47,6 odsto ukupnog biračkog tela odnosno oko 3.100.000 birača, a interesantno je da je u poslednjem satu glasalo pet procenata birača.
Na trećem mestu je Bogoljub Karić sa 19,1 odsto ili 590.000 glasova, a četvrti je Dragan Maršićanin – 13,3 odsto, odnosno 412.000. Slede Ivica Dačić sa 3,6 odsto, odnosno 115.000 i Jelisaveta Karađorđević sa 2,1 odsto ili 64.000 osvojenih glasova. Ostali kandidati su osvojili manje od jedan odsto glasova od ukupno 3.100.000 izašlih birača.
Procena izlaznosti iznosi 47,6 odsto ukupnog biračkog tela odnosno oko 3.100.000 birača, a interesantno je da je u poslednjem satu glasalo pet procenata birača.
OCENE ANALITIČARA
Rezultati predsedničkih izbora su vrlo nepovoljni po vladajuću koaliciju i to niko nije očekivao, a ni prognoze nisu govorile u tom pravcu, ocenio je Slobodan Samardžić, savetnik premijera Vojislava Koštunice.
Samardžić smatra da su rezultati posledica manje izlaznosti od prognozirane kojom su baratali u vladajućoj koaliciji, a to je 55-60 odsto. On najavljuje da bi „faktor Karić“ mogao dovesti do promena na političkoj sceni Srbije i očekuje da ta nova politička snaga izvrši pritisak za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Samardžić veruje da će Karić sa svojom političkom strankom ubuduće igrati značajnu ulogu ali očekuje da Vlada i novi predsednik Srbije postignu saglasnost kako bi se izbegle turbulencije na srpskoj političkoj sceni.
Vladimir Goati je rezultate Bogoljuba Karića ocenio kao sjajne i zapitao se šta bi bilo da se on kandidovao nedelju dana ranije. Goati je izborni rezultat predsedničkog kandidata Srpske radikalne stranke ocenio razočaravajućim, pogotovo u odnosu na rezultate parlamentarnih izbora u decembru 2003. godine.
Samardžić smatra da su rezultati posledica manje izlaznosti od prognozirane kojom su baratali u vladajućoj koaliciji, a to je 55-60 odsto. On najavljuje da bi „faktor Karić“ mogao dovesti do promena na političkoj sceni Srbije i očekuje da ta nova politička snaga izvrši pritisak za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Samardžić veruje da će Karić sa svojom političkom strankom ubuduće igrati značajnu ulogu ali očekuje da Vlada i novi predsednik Srbije postignu saglasnost kako bi se izbegle turbulencije na srpskoj političkoj sceni.
Vladimir Goati je rezultate Bogoljuba Karića ocenio kao sjajne i zapitao se šta bi bilo da se on kandidovao nedelju dana ranije. Goati je izborni rezultat predsedničkog kandidata Srpske radikalne stranke ocenio razočaravajućim, pogotovo u odnosu na rezultate parlamentarnih izbora u decembru 2003. godine.
ZASTUPLJENOST KANDIDATA NE TELEVIZIJAMA
Prema podacima AGB Strategic Research-a, nagledanije predstavljanje predsedničkih kandidata na RTS1 imao je Bogoljub Karić koga je 2. juna gledalo u proseku 508.000 gledalaca. Potom slede Jelisaveta Karađorđević – 504.000 i Borislav Pelević – 437.000. Interesantno je da najmanju gledanost imao kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić – 230.000, ali uz napomenu da je on imao predstavljanje 31. maja, prvog dana predstavljanja kandidata na RTS-u.
Kada su pitanju dužina iznajmljenih termina, prednjači Bogoljub Karić sa 14 sati i pet minuta. Sledi Dragan Maršićanin sa 10 sati i 21 minut. Boris Tadić je imao sedam sati i 49 minuta, a Tomislav Nikolić šest sati i 26 minuta. Iznamljeni termini Bogoljuba Karića su bili najgledaniji – 62,3 odsto, potom Maršićanina – 46,6, Tadića 41,0 i Tomislava Nikolića 39, odsto.
U ovoj izbornoj kampanji emitovano je 2.003 reklamnih spotova, izjavio je Darko Broćić iz AGB Strategic Reserach-a. Podaci se odnose na osam najznačajnijih TV stanica: RTS1, RTS2, PINK, BK, B92, Studio B, Politika i TV Novi Sad, u periodu od 5. maja do 10. juna.
Ukupna dužina emitovanih spotova iznosila je 48.222 sekunde ili preko 13 sati. Za parlamentarne izbore u decembru ukupna dužina spotova iznosila je skoro 25 sati. Bogoljub karić je imao najviše emitovanih spotova – 477, a po sekundama 17.282. Na drugom mestu je Dragan Maršićanin – 435 spotova, 8.601 sekunda. Najviše predizbornih spotova emitovano je na BK – 26,1 odsto ukupnog broja emitovanih sekundi, potom na RTS – 20,7 odsto, Pinku – 17,9, Politici – 16,2 i B92 – 14,5 odsto.
Kada su pitanju dužina iznajmljenih termina, prednjači Bogoljub Karić sa 14 sati i pet minuta. Sledi Dragan Maršićanin sa 10 sati i 21 minut. Boris Tadić je imao sedam sati i 49 minuta, a Tomislav Nikolić šest sati i 26 minuta. Iznamljeni termini Bogoljuba Karića su bili najgledaniji – 62,3 odsto, potom Maršićanina – 46,6, Tadića 41,0 i Tomislava Nikolića 39, odsto.
U ovoj izbornoj kampanji emitovano je 2.003 reklamnih spotova, izjavio je Darko Broćić iz AGB Strategic Reserach-a. Podaci se odnose na osam najznačajnijih TV stanica: RTS1, RTS2, PINK, BK, B92, Studio B, Politika i TV Novi Sad, u periodu od 5. maja do 10. juna.
Ukupna dužina emitovanih spotova iznosila je 48.222 sekunde ili preko 13 sati. Za parlamentarne izbore u decembru ukupna dužina spotova iznosila je skoro 25 sati. Bogoljub karić je imao najviše emitovanih spotova – 477, a po sekundama 17.282. Na drugom mestu je Dragan Maršićanin – 435 spotova, 8.601 sekunda. Najviše predizbornih spotova emitovano je na BK – 26,1 odsto ukupnog broja emitovanih sekundi, potom na RTS – 20,7 odsto, Pinku – 17,9, Politici – 16,2 i B92 – 14,5 odsto.
KANDIDATI U ŠTAMPANIM MEDIJIMA
Pet naijistaknutijih predsedničkih kandidata bilo je tokom kampanje u novinama zastupljeno ravnomerno, u delu štampe gotovo geometrijski, pokazalo je istraživanje dokumentacije Ebart. Najviše je bilo tekstova o kandidatu Demokratske stranke Borisu Tadiću - 310, zatim kandidatu DSS Draganu Maršićaninu - 304, kandidatu SRS Tomislavu Nikoliću – 277, a potom nezavisnom kandidatu Bogoljubu Kariću – 274 te kandidatu SPS Ivici Dačiću 182.
Trojica favorita – Tadić, Nikolić i Maršićanin - su uglavnom bavili jedan drugim, rekao je Velimir Ćurguz Kazimir, direktor Ebart dokumentacije.
On je izneo podatak da je u štampi u vreme kampanje objavljeno 875 tekstova o Miloradu Ulemeku Legiji što je dva puta više od zastupljenosti Maršićanina o kome je izašlo 375 članaka.
Trojica favorita – Tadić, Nikolić i Maršićanin - su uglavnom bavili jedan drugim, rekao je Velimir Ćurguz Kazimir, direktor Ebart dokumentacije.
On je izneo podatak da je u štampi u vreme kampanje objavljeno 875 tekstova o Miloradu Ulemeku Legiji što je dva puta više od zastupljenosti Maršićanina o kome je izašlo 375 članaka.
IZLAZNOST DO 19 ČASOVA 42,3 ODSTO
Prema podacima CeSida do 19 časova na birališta u Srbji je izašlo 2.770.000 glasača ili 42,3 odsto od ukupnog biračkog tela.
Ova stopa izlaznosti je najsličnija sa podacima sa predsedničkih izbora iz oktobra 2002. godine, kada je glasalo oko tri miliona građana Srbije. Zoran Lučić iz CeSida procenjuje da ni ovog puta neće izaći više birača, što znači da bi ukupna izlazno mogla iznositi nešto iznad 45 odsto.
Prema podacima do 19 časova, najveća izlaznost je zabeležena na teritori ji Vojvodine – 46,7 odsto, zatim u Beogradu – 44,6, Centralnoj Srbiji - 39,5 i na Kosovu i Metohiji – 31,6 odsto.
Ova stopa izlaznosti je najsličnija sa podacima sa predsedničkih izbora iz oktobra 2002. godine, kada je glasalo oko tri miliona građana Srbije. Zoran Lučić iz CeSida procenjuje da ni ovog puta neće izaći više birača, što znači da bi ukupna izlazno mogla iznositi nešto iznad 45 odsto.
Prema podacima do 19 časova, najveća izlaznost je zabeležena na teritori ji Vojvodine – 46,7 odsto, zatim u Beogradu – 44,6, Centralnoj Srbiji - 39,5 i na Kosovu i Metohiji – 31,6 odsto.
Izlasnost do 17 časova
IZLAZNOST DO 14 SATI - 22 ODSTO
Na predsedničkim izborima u Srbiji, do 14 sati je glasalo 22 odsto upisanih birača, odnosno 1.436.000 građana.
Zoran Lučič iz Cesid-a rekao je da je ovo mala izlaznost u odnosu na decembarske izbore, jer je tada do 14 časova na izbore izašlo 29,3 odsto. "Glasalo je blizu pola miliona ljudi više u decembru do 14 časova, nego sada. Izbore koje možemo da poredimo sa sadašnjom izlaznošću do 14 časova, su drugi krug izbora 13. oktobra 2002. godine. To je onaj drugi krug neuspelih izbora na kome su bili Koštunica i Labus i kada je glasalo približno isto kao i do sada i kada je izlaznost do kraja bila 45,31 odsto", rekao je Lučić.
Kada je reč o regionima, u Beogradu je izašlo 24,3 odsto, što je po Lučićevim rečima neobično velika izlaznost, jer je za Beograd karakteristično da izlaznost bude veća tokom popodnevnih sati. U centralnoj Srbiji na izbore je do 14 sati izašlo 20,7 odsto, u Vojvodini 23,4 odsto, a na Kosovu i Metohiji 14,4 odsto.
Iz Cesid-a je saopšteno da do sada nisu zabeležene bilo kakve veće nepravilnosti koje bi mogle na bilo koji način da utiču na izborni proces, a ponovljeno je da građani mogu da glasaju bez obzira na to da li su dobili poziv za glasanje.
Zoran Lučič iz Cesid-a rekao je da je ovo mala izlaznost u odnosu na decembarske izbore, jer je tada do 14 časova na izbore izašlo 29,3 odsto. "Glasalo je blizu pola miliona ljudi više u decembru do 14 časova, nego sada. Izbore koje možemo da poredimo sa sadašnjom izlaznošću do 14 časova, su drugi krug izbora 13. oktobra 2002. godine. To je onaj drugi krug neuspelih izbora na kome su bili Koštunica i Labus i kada je glasalo približno isto kao i do sada i kada je izlaznost do kraja bila 45,31 odsto", rekao je Lučić.
Kada je reč o regionima, u Beogradu je izašlo 24,3 odsto, što je po Lučićevim rečima neobično velika izlaznost, jer je za Beograd karakteristično da izlaznost bude veća tokom popodnevnih sati. U centralnoj Srbiji na izbore je do 14 sati izašlo 20,7 odsto, u Vojvodini 23,4 odsto, a na Kosovu i Metohiji 14,4 odsto.
Iz Cesid-a je saopšteno da do sada nisu zabeležene bilo kakve veće nepravilnosti koje bi mogle na bilo koji način da utiču na izborni proces, a ponovljeno je da građani mogu da glasaju bez obzira na to da li su dobili poziv za glasanje.
PREDSEDNIČKI IZBORI 2004 U MEDIJA CENTRU
OBJAVLJIVANJE CeSID-ovih PROCENA
Marko Blagojević,
Zoran Lučić
ANALIZA EKSPERATA MEDIJA CENTRA
Srđan Bogosavljević (SMMRI),
Vladimir Goati (Institut društvenih nauka)
ANALIZA KAMPANJE U MEDIJIMA
Velimir Ćurgus Kazimir (Medijska dokumentacija Ebart),
Darko Broćić (AGB Strategic Research)
9.55 - Otvaranje biračkih mesta, odziv birača do 9.00 časova i eventualne nepravilnosti (Marko Blagojević, Zoran Lučić)
14.55 - Odziv birača do 14.00 časova i eventualne nepravilnosti
(Marko Blagojević, Zoran Lučić)
17.55 - Odziv birača do 17.00 časova i eventualne nepravilnosti
(Marko Blagojević, Zoran Lučić)
20.05 - IZBORNA NOĆ:
Neprekidne procene pristiglih rezultata i analize, koje počinju izveštajem o izlasku birača do 19.00 časova, proceni konačnog odziva i eventualnim nepravilnostima, potom oko 20.30 - analiza kampanje u štampanim i elektronskim medijima, a od 21.00 – procene izlaznosti i analiza, do 22.00 kada će biti objavljena konačna procena i analiza rezultata.
(Simultani prevod obezbeđen za sve konferencije)
VIDEO VEZA SA MEDIJA CENTROM NIŠ
Marko Blagojević,
Zoran Lučić
ANALIZA EKSPERATA MEDIJA CENTRA
Srđan Bogosavljević (SMMRI),
Vladimir Goati (Institut društvenih nauka)
ANALIZA KAMPANJE U MEDIJIMA
Velimir Ćurgus Kazimir (Medijska dokumentacija Ebart),
Darko Broćić (AGB Strategic Research)
9.55 - Otvaranje biračkih mesta, odziv birača do 9.00 časova i eventualne nepravilnosti (Marko Blagojević, Zoran Lučić)
14.55 - Odziv birača do 14.00 časova i eventualne nepravilnosti
(Marko Blagojević, Zoran Lučić)
17.55 - Odziv birača do 17.00 časova i eventualne nepravilnosti
(Marko Blagojević, Zoran Lučić)
20.05 - IZBORNA NOĆ:
Neprekidne procene pristiglih rezultata i analize, koje počinju izveštajem o izlasku birača do 19.00 časova, proceni konačnog odziva i eventualnim nepravilnostima, potom oko 20.30 - analiza kampanje u štampanim i elektronskim medijima, a od 21.00 – procene izlaznosti i analiza, do 22.00 kada će biti objavljena konačna procena i analiza rezultata.
(Simultani prevod obezbeđen za sve konferencije)
VIDEO VEZA SA MEDIJA CENTROM NIŠ