Poslovanje medija

Mediji u Srbiji suočeni su sa padom prihoda od oglasa od početka globalne ekonomske krize 2008, a njen novi talas mogao bi dodatno da oteža poslovanje. To je zaključak učesnika trodnevnog seminara „Prelazak sa tradicionalnih na nove medijske kanale“ koji je prošle sedmice održan na Kopaoniku u organizaciji nevladine organizacije „Integracije sada!“ i uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu. Mišel Foster, medijski konsultant iz Vašingtona, ukazala je da se specifičnost Srbije ogleda u činjenici da na malom tržištu deluje skoro hiljadu medijskih kuća. Osim pada prihoda od oglasa usled krize, tradicionalne medijske platforme, štampu, radio i televiziju, ugrožavaju internet i mobilna telefonija kao novi vidovi distribucije informativnih i zabavnih sadržaja, koji imaju sve brojniju publiku i rastući profit.
(Fonet, Danas, UNS, NUNS, 14.11.2011)

ANEM, UNS, NUNS, NDNV i Lokal pres traže od Vlade Republike Srbije da odbije predlog RTS-a i Ratela da se RTS-u otpiše dug za korišćenje radio frekvencija. Medijska i novinarska udruženja i asocijacije ukazuju da bi usvajanjem ovakvog zahteva, Vlada Republike Srbije prekršila, ne samo Zakon o radiodifuziji i Zakon o elektronskim komunikacijama kojima je obaveza plaćanja naknade ustanovljena, već bi pogazila i sopstvena opredeljenja iz tek usvojene Medijske strategije. RTS, ne samo da je godinama, bez ugovora i bez naknade, koristio državnu emisionu infrastrukturu, već je istu i izdavao, a novac od zakupa se, umesto da ide u budžet države, kao vlasnika, zadržavao na računima Javnog servisa.
(Zajedničko saopštenje ANEM-a, UNS-a, NUNS-a, NDNV-a i Lokal presa 11.11.2011, Fonet, Beta, Politika, Kurir, Pravda, Danas , 12.11.2011)

Snježana Milivojević: Glavni novac za finansiranje medija dolazi od države. Kroz razne forme oglašavanja država daje medijima oko 15 miliona evra godišnje, a između 21 i 25 miliona stiže po osnovu konkursa i raznih formi državne pomoći. Godišnji budžet za oglašavanje Telekoma, a to je javno preduzeće, iznosi 30 miliona evra. Kada tome dodate i druga javna preduzeća i činjenicu da se RTS takođe finansira iz javnih prihoda, ispostavlja se da je ceo kolač novca koji je na neki način vezan za državu gotovo jednak onoj sumi koji dolazi od agencija za oglašavanje.
(Danas - Vikend, UNS, 12.11.2011)

Emitovanje programa Radio Fokusa prekinuto je u petak 11. novembra, jer nije izmirio dug prema JP Emisiona tehnika i veze (ETV). Dugovanja Radio Fokusa prema ETV, od početka godine premašuju 5,5 miliona dinara. U saopštenju se ističe i da je direktor ove stanice zatražio od ETV da potpuno isključe predajnike i dozvole njihovim ekipama da ih demontiraju i odnesu iz objekata ovog preduzeća, „što pokazuje da i dalje ne postoji namera da se dug izmiri, te će biti prinuđeni da zatraže sudsku zaštitu“.
(Danas, Pravda, UNS, NUNS, 15.11.2011)

Lokalna TV Valjevo više ne emituje program ni u kablovskoj mreži SBB-a posle prodaje najvećeg dela opreme za 250.000 dinara kako bi se izmirile zarade dela zaposlenih. Na javnoj prodaji, održanoj u petak po izvršnim sudskim presudama troje bivših radnika TV Valjevo, najveći deo studijske opreme kupio je vlasnik regionalne TV AS iz Šapca, a deo i vlasnica novopokrenutog kablovskog TV kanala na Ubu. „Od 16 zaposlenih ostalo nas je još petoro, čekamo stečaj“, rečeno je u TVA, koja od 20. januara nije emitovala informativni program.
(Pregled, UNS, NUNS, 21.11.2011, Pravda, NUNS, 23.11.2011)

Privatizacija i državni mediji

Većina elektronskih i štampanih medija objavila je nedavno, pozivajući se na informacije iz Agencije za privatizaciju, da je privatizacija A.D. Svetlost iz Kragujevca poništena, odnosno da je raskinut kupoprodajni ugovor sa tročlanim konzorcijumom koji je, u proleće 2007. na aukciji kupio Svetlost. Uprkos toj informaciji, nedeljnik Svetlost i ove sedmice se, u uobičajenom terminu, pojavio na kioscima u Kragujevcu. U impresumu lista i dalje stoji da je izdavač lista A.D. Svetlost i imena svih članova redakcije lista koji su u štrajku od početka godine i koji mesecima ne ulaze u redakcijske prostorije.
(Danas, NUNS, UNS, 14.11.2011)

Biljana Jovanović, urednica i voditeljka emisije „Beležimo", učenica srednje Mašinske škole, jedini je predstavnik romske populacije u RTV Raška. Njen program za nacionalnu manjinu odložio je privatizaciju raške televizije, a 35 zaposlenih sačuvalo radna mesta. Populacija Roma u Raški nije velika. Naselja Trnavska reka i Kučevski lug, u kojima uglavnom stanuju, imaju oko 700 žitelja. Od 2008. godine, kada je privatizacija radija i televizije odložena do daljeg, osmišljena je nova programska šema sa emisijama na romskom jeziku. Biljanu su, novinari, bukvalno pronašli u školskoj klupi i ponudili joj saradnju. Kada su joj ponudili posao na RTV Raška, Biljanin uslov je bio da uskladi poslovne obaveze sa obavezama u školi. Trideset petoro radnika je odahnulo. Zadržali su svoja radna mesta. Biljana prima honorar od 5.000 dinara mesečno.
(www.rts.rs, UNS 23.11.2011)