DRUŠTVENA HRONIKA

Toma Todorović

U Privrednom sudu u Nišu, u postupku jedne medijske kuće za naplatu duga iz prošlosti od političke stranke, nedavno je održano ročište koje najavljuje srpskom pravosuđu veoma burne dane na početku ove nove, 2011. godine. Posle tri sata ročišta izbila je afera kakva se ne pamti i kakve možda na prostorima Srbije možda nikada nije ni bilo.
Najkraće rečeno, ovom niškom sudu tužbu je podnela jedna niška lokalna televizijska stanica. Televizija je tužila političku stranku zato što nije izmirila dug za emitovanje propagandnog programa i promotivnih emisija tokom predizborne kampanje u proleće 2008. godine.
Na glavnom pretresu u Privrednom sudu predstavnici i pravni zastupnik televizije dokazivali su navode iz tužbe. U rukama su imali, što je uz tužbu predočeno i sudu, ugovor o reklamiranju koji je pre dve i po godine potpisan s niškom organizacijom inače parlamentarne političke stranke, čija je centrala u Beogradu. I televizija traži svoje – da stranka plati dug.
Predstavnici i pravni zastupnik političke organizacije dokazivali su, međutim, da je ugovor o reklamiranju sa ovom televizijom potpisala osoba iz stranke u Nišu koja nije bila ovlašćena za to. I odbijali su svako dugovanje i bilo kakve obaveze prema ovoj TV stanici.
Skoro tri sata sudija niškog Privrednog suda izvodila je na ovom ročištu dokaze: saslušavala je predstavnike televizije i stranke, saslušavala svedoke, analizirala ugovor... Uredno je zapisivala šta je sve rečeno i diktirala izjave sudskom zapisničaru.
Pred sam kraj, odmah pošto je zaključena rasprava, bez pauze, sudija je na iznenađenje prisutnih i iz televizije i iz političke stranke počela da čita unapred napisanu, gotovu presudu. Jedan niški advokat, koji je u ovom procesu bio svedok, jer je u vreme kada je nastao dug bio na čelu gradske organizacije tužene stranke, zatražio je od sudije objašnjenje i gotovu presudu, a kada nije dobio ni jedno ni drugo otišao je kod predsednika suda i zvanično podneo zahtev da mu se unapred sačinjena odluka uruči.
Na insistiranje predsednika Privrednog suda sudija je ipak uručila gotovu presudu svedoku u ovom postupku, koji se uredno potpisao da je primio.
Odmah, dok su u sudnici još uvek bili predstavnici TV stanice i tužene stranke, podneta je pritužba na ovakav rad sudije, a javno je najavljeno i podnošenje predloga Visokom savetu sudstva za pokretanje postupka za razrešenje sudije sa sudijske dužnosti.
Kako je rečeno, ne pamti se da je do sada u Nišu, a verovatno ni u celoj Srbiji, presuda u nekom postupku doneta, odnosno napisana i urađena pre održanog glavnog pretresa i izvođenja dokaza i saslušanja svedoka. A sudija Privrednog suda je to učinila. Zakazano je ročište, saslušavane su stranke u postupku i svedoci, a presudu je mnogo pre samog glavnog pretresa doneta i napisana. Objašnjava se da ništa ne bi bilo čudno da je u pitanju bio nacrt odluke ili da je napravljena jednočasovna, pa i kraća pauza i da se posle toga presuda saopšti.
U procesu u kojem lokalna televizija tuži političku stranku za neplaćene usluge emitovanja programa u vreme kampanje pred izbore presuda je doneta unapred i odmah, bez pauze pročitana strankama u postupku, što se nikada nije dogodilo. Nečega sličnog, tumači se, nije bilo ni u prošlosti, u montiranim sudskim političkim procesima.
O sadržini unapred donete presude, kao i o visini novčanih potraživanja televizije od tužene političke stranke niko nije govorio. Jedina tema na početku nove godine je presedan u pravosuđu koji preti da preraste u aferu neslućenih razmera i ozbiljno uzdrma ceo srpski pravosudni sistem.
Ako sudije, priča se na svakom koraku, unapred presuđuju, čemu onda ročišta, glavni pretresi, saslušanja svedoka i veliki troškovi održavanja suđenja? Čemu onda i sudovi?

Autor: TOMA TODOROVIĆ