Posle obrađenih 60 odsto uzorka biračkog tela, može sa izvesnošću reći da je Boris Tadić novi predsednik Srbije. On je osvojio 53,5 odsto ili 1.690.000 glasova, dok je Nikoliću pripalo 45,1 odsto, odnosno 1.430.000. Kako je saopštio Zoran Lučić iz CeSID-a, izlaznost je bila veća od prognozirane - 48,5 odsto.

U Beogradu, gde je izlaznost bila 49,4 odsto, Boris Tadić je osvojio 400.000 ili 60,4 odsto, a Tomislav Nikolić 270.000, odnosno 38,2 odsto. I u ostalim regionima, centralnoj Srbiji i Vojvodini, Tadić je odneo pobedu, dok je Tomislav Nikolić osvojio većinu na Kosovu i Metohiji sa 26.000 glasova prema Tadićevih 9.000.

Konačna procena izbornih rezultata CeSID-a sa reprezentativnih biračkih mesta pokazuje da je Boris Tadić novi predsednik Srbije sa osvojenih 1.706.888 glasova, odnosno 53,7 odsto izašlih birača. Poverenje Tomislavu Nikoliću ukazalo je 1.431.833 ili 45 odsto birača.

Po regionima, rezultati su sledeći - Beograd: Tadić 423.321 (59,5%), Nikolić 279.180 (39,2%); Centralna Srbija: Tadić 775.757 (50,4%), Nikolić 739.997 (48,1%); Vojvodina: Tadić 497.809 (55,7%), Nikolić 386.413 (43,2%); Kosovo i Metohija: Tadić 10.001 (27,4%), Nikolić 26.242 (71,9%).

Od ukupnog broja upisanih birača (6.532.940) na drugi krug predsedničkih izbora izašlo 3.180.682, odnosno 48,7 odsto. U Beogradu je izašlo 712.028 (49,1%), Centralnoj Srbiji 1.538.183 (46,2%), Vojvodini 893.951 (53,9%) i na Kosovu i Metohiji 36.520 (38,7%).

Politički analitičar Vladimir Goati ocenio je da će Srbija u narednom periodu imati parlamentarni sistem sa predsedničkom aromom jer će slaba manjinska vlada imati nasuprot predsednika države iz snažne Demokratske stranke. Goati, međutim, u ovom slučaju ne smatra da će to biti mana, naprotiv, Boris Tadić je obećao da neće „ljuljati brod“ i tražiti izbore, pa će u Srbiji vladati kohabitacija.

Goati je još istakao da je ovakav stav Tadića izrečen još pre izbora bila novost na političkoj sceni Srbije što mu je verovatno i donelo značajan broj glasova, jer su se za njegovu opciju opredelili ljudi kojima je dosta izbora i nestabilnosti. Goati je dodao da su birači ovog puta poslušali stranke, ali samo zato što su stranačke vođe shvatile da oni teba da prate opredeljenje i raspoloženje birača, a ne obrnuto.

Štampa je i pred drugi krug predsedničkih izbora prilično uravnoteženo pokrivala oba kandidata, mada je po broju izjava i intervjua Boris Tadić bio zastupljeniji u odnosu na protivkandidata Tomislava Nikolića.

Velimir Ćurguz Kazimir, direktor Ebart dokumentacije, koji je prezentirao ove podatke rekao da je u tekstovima u kojima je tema bila ličnost Boris Tadić bio dvostruko zastupljeniji od Tomislava Nikolića, 201 prema 100 napisa.

Velimir Ćurguz Kazimir je kao negativan priomer izneo naslovnu stranu dnevnika Nacional od 24. juna, na kojoj je objavljena fotografija Borisa Tadića i naslov „Samo naprijed Tadiću“ u kome se potencira kako je predsednički kandidat Demokratske stranke dobio podršku vojvođanskih Hrvata. On je rekao da bi takvim odnosom medija prema nacionalnim manjinama trebalo da se pozabave novinarska udruženja.

Prema podacima Darka Broćića iz AGB Strategic Research-a, prosečan rejting gledanosti tv duela između predsedničkih kandidata iznosio je 27,6 odsto (populacija 18 ). Ukupna gledanost duela iznosi 49,6 odsto, što znači da je svaki drugi birač video bar minut tv duela. Prosečna gledanost duela je bila oko 1,5 miliona, dok je maksimalna bila 1.943.000 u 22:40, nakon završetka fudbalske utakmice na RTS2.

Prosečna gledanost završnog mitinga Borisa Tadića (TV PINK, 23. jun) iznosila je 4,7 odsto ili 274.000 gledalaca, dok je ukupna gledanost bila 10,9 ili 642.000 gledalaca. Završni miting Tomislava Nikolića (BK, 24. jun) gledalo je 4,3 odsto (252.000 gledalaca), dok je ukupna gledanost bila nešto veća nego kod Tadića – 12,4 odsto (730.000 gledalaca).

Ukupan broj emitovanih tv spotova iznosio je 436, gotovo četiri puta manje u odnosu na prvi krug predsedničkih izbora (2.003 spota). Emitovano 10.035 sekundi u odnosu na 48.222 sekunde u prvom krugu. Po broju emitovanih spotova Tadić je ispred Nikolića sa 253 u odnosu na 183 spota.

Prema podacima Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) do 19 časova na birališta u Srbiji je izašlo 2.710.000 glasača ili 41,5 odsto od ukupnog biračkog tela.

Stopa izlaznosti je veoma slična onoj od pre 14 dana, kada je bila 42,3 odsto (do 19 sati), a i ovog puta je u periodu između 17 i 19h bila preko pet odsto na sat. Ukoliko ovakav trend bude nastavljen u poslednjem satu glasanja očekuje sa da bi konačni odziv mogao biti između 45 i 46 odsto. Poređenja radi, odziv 13. juna u prvom krugu predsedničkih izbora je bio 47,7 odsto.

Prema podacima do 19 časova, najveća izlaznost je zabeležena na teritori ji Vojvodine – 47,3 odsto, zatim u Beogradu – 42,4, Centralnoj Srbiji - 38,5 i na Kosovu i Metohiji – 31,2 odsto.

Zoran Lučić iz CeSID-a je izneo i podatak da je na izbornim mestima na kojima je u prvom krugu Boris Tadić imao dobre rezultate, prosečna izlaznost u drugom krugu povećana.

Predstavnici CeSID-a saopštili su da je, do 17 časova, odziv građana u drugom krugu predsedničkih izbora 31,1 odsto.

Predstavnici CeSID-a su rekli da je glasalo oko 2.035.000 građana. Prema podacima CeSID-a, u Beogradu je do 14 sati izašlo 32,3 odsto upisanih u birački spisak, u centralnoj Srbiji 29 odsto, u Vojvodini 34,8 odsto, dok je izlaznost na Kosovu i Metohiji 21,5 odsto.

Predstavnici CESID-a kažu da se do 20 sati može očekivati izlaznost preko 45 odsto upisanih birača.

Predstavnici CeSID-a izjavili su da je, do 14 časova, odziv građana u drugom krugu predsedničkih izbora 22,4 odsto.

Predstavnici CeSID-a su rekli da je glasalo oko 1.460.000 građana. Prema podacima CeSID-a, u Beogradu je do 14 sati izašlo 24,3 odsto upisanih u birački spisak, u centralnoj Srbiji 20,6 odsto, u Vojvodini 24,5 odsto, dok je izlaznost na Kosovu i Metohiji 15,7 odsto.

Predstavnici CESID-a kažu da se do 20 sati može očekivati izlaznost preko 45 odsto upisanih birača.

Predstavnici CeSID-a izjavili su da je do 9 časova odziv građana u drugom krugu predsedničkih izbora 5,4 odsto.

Predstavnici CeSID-a su naglasili da je glasalo oko 355.000 građana, što je nešto više nego pre dve sedmice u prvom krugu izbora za predsednika Republike. Predstavnik CeSID-a Zoran Lučić precizirao je da je odziv u centralnoj Srbiji 4,7 odsto, u Beogradu 5,2 odsto, u Vojvodini 7,2 odsto, dok je na Kosovu i Metohiji odziv 3,6 odsto.

Lučić je naglasio da u dosadašnjem toku izbora nije bilo nepravilnosti.