I svi sveci...

Bože me oprosti! Božić je, a ja pišem o Čedi Jovanoviću! Nije što volim, kapirate, nego što moram. Jbg, od licemerja srpskih političara ne može čovek da pobegne ni za najradosniji praznik. Al‘ da ne patetišemo dalje... Na početku, sa žaljenjem da konstatujem, obavestim prijatelje i rodbinu, kako je svima nam znani Čedomir ovih dana i definitivno prolupao! Umislio čovek da je mimo sveta, da je Bogom dani, izabrani, jedan u milion... I da sme da radi ono što drugima zabranjuje! Da decu, njegovu rođenu, koju tako očinski brižno koristi u političkim kampanjama, sa kojima snima spotove, čije fotke kači na „fejsbuk“ i stranački sajt, drugi ne sme ni da pomene. Jer to se onda zove - zloupotreba dece. Ti drugi smo, da ne bude zabune, mi! Prevedeno, dakle, Čedi se može da isticanjem svoje nejači ubire političke poene, a nama je zabranjeno i da konstatujemo činjenicu da deca osuđenih atentatora (čitaj Legijina) i deca stranačkih prvaka (čitaj Čedina) idu u iste privatne, strane škole, u kojima se školarina plaća i po 4.000 evra. Godišnje.
Ovaj društveni fenomen, koji već deceniju boli i nagriza celu Srbiju, jer retko ko osim političara i kriminalaca zaista ima para da podmladak šalje u elitne škole, ovaj put je zaboleo Čedu. Slutim, ne zato što je potonji gadljiv na to da mu klinci uče u istim klupama sa Ulemekovim (Da je bio gadljiv, ne bi ih tamo ni upisao!) Čedu boli nešto drugo... Čedu grize to što sada cela Srbija zna. Što cela Srbija vidi da je tanka linija, bar ona obrazovna, koja deli ljude koji ovom zemljom vladaju od onih koji su pokušali da je unište. Zato Čeda, koji se proslavio idući u zatvorske posete Legijinom drugaru Dući, zenta. Zato je ALO! nezgodan svedok, zato se diže larma i galama.
Zato se „udruženje“ koje bi, po logici, trebalo da štiti novinare, stavlja u službu licemernih političara. Zato nas guraju u „crne kutije“, prozivaju i ućutkavaju, dragi moji. Ne zbog dece, nego zbog očeva. Ova priča nema naravoučenije, a epilog će, kako Čeda tvrdi, imati na sudu. Ne mari. Kome treba naravoučenije u ovakvoj zemlji. Ko da će nešto da nam koristi?! Umesto njega, pošto je praznik, bolje da poželim nešto. Prvo Čedinoj deci, od srca: Da ne liče na oca!!! A onda i Čedi... Majstore, drugi sto od šanka u „Idiotu“, lak na tvojim noktima ne može i nikada neće moći da sakrije nataloženu crninu ispod njih. Vaistinu!

Antonije Kovačević, glavni urednik

Autor: ANTONIJE KOVAČEVIĆ