Čekajući nove medije

Čini se da su medijski sajtovi širom sveta manje više iscrpeli sve ideje kada je u pitanju prezentacija vesti i srodnih sadržaja na internetu. Forma je uglavnom svuda ista uz malo improvizacije kada je opremljenost tekstova u pitanju. Funkcionalnosti su takođe raspoređene standardno poput kontrola u automobilu. Tu i tamo zateknemo menjač na nekom neočekivanom mestu ali vrlo brzo u nekoj sledećoj iteraciji „legne“ tamo gde je i većini.

Razlike se sada svode na subjektivne ocene korisnika o boji okruženja (jer je manje više svuda crno bela suština) i na još uvek previranje tipa da li horizontalni ili vertikalni meni.

Do danas su i mediji u Srbiji hteli ne hteli uveli ove standarde na svojim veb sajtovima tako da sada gotovo svaki sajt ima uredno formatirane tekstove, oplemenjene fotografijama i video sadržajima, antrfileima, srodnim naslovima, komentarima, share, print i sličnim kontrolama.

Dakle jedna priča je ispričana i sada svi očekujemo nešto novo. Teško da će nešto dramatično novo doći u tekstualnoj prezentaciji medijskih sadržaja osim što će naravno doći do sve intezivnijeg upliva građanskog novinarstva, ali mi smo ovde fokusirani na ono što izlazi iz „profesionalnih“ medija.

Nešto novo smo videli prethodnih godina u domenu audio formata, pre svega u tzv Play on demand formi. Mislim na servise koji su vam omogućavali da kreirate proizvoljnu zbirku audio fajlova (playliste) koje biste onda slušali kad vam se to prohte. Ovde je reč o nelinearnim formama za razliku od klasičnih radijskih gde nam je i sadržaj i vreme preslušavanja unapred određeno ili to ti je što ti je.

Međutim iako je delovalo neverovatno da će servisi poput imeem-a ili lala.com biti ugašeni to se ipak dogodilo. Biznis model koji su oni propagirali (besplatan pristup audio sadržaju ili uz simboličnu pretplatu) jednostavno nije mogao da prođe, naime eksponencijalni rast broja korisnika i njihovi slušalački afiniteti nisu mogli biti ispraćeni pratećim advertajzingom od koga su ovi projekti živeli. Tako su vrlo brzo zapali u minuse iz kojih nije bilo povratka na putu ka raljama Ruperta Mardoka (News Corp) u slučaju imeema ili Stiv Džobsa (Apple) kada je reč o Lali. Nešto više uspeha trenutno ima Spotify.com koji je uspeo na efikasan način da involvira i mobilnu telefoniju u ovaj biznis.

Jasno je da će se i ubuduće od online biznis modela tražiti više kretivnosti nego što je to do sada bio slučaj kada je reč o klasičnim advertajzing modelima i besplatnom sadržaju. Nadam se kao i svi korisnici interneta da će nekako ovo potonje opstati. Samo naizgled se čini da su klasični medijski sajtovi izbegli ovu sudbinu s obzirom da je za sada većina sadržaja dostupna besplatno ali i ovde ćemo imati vrlo neizvesnu budućnost.

Zona koja je trenutno vrlo malo eksploatisana a u Srbiji ni malo jeste multimedijalni sadržaj serviran u vašoj dnevnoj sobi, odsnosno u prostoru za odmaranje i zabavu. Ovde pre svega mislimo na sadržaj koji će do vas dolaziti posredstvom televizora i HI FI opreme a ne posredstvom PC ili laptop računara. Eventualno, za one sa malo više gadget entuzijazma jedan nettop računar poput Zotac MAG (nešto više od 200 EUR) i sličnih obaviće sav neophodan posao.

Ovde je reč o prodoru interneta u mainstream upotrebu kakva je recimo upotreba Tv-a danas. Sedite u fotelji u ruci držite daljinski upravljač i birate sadržaje koje želite da pratite. Jedino što sada više nećete biti ograničeni ponudom vaše kablovske TV. Svakako ovo je i mnogo više od aktuelne ponude IPTVa.

Vaš izbor čini će hiljade ako ne i milioni izvora multimedijalnog sadržaja širom sveta. Naravno nećete morati svaki dan da surfate sve te kanale već ćete kao i do sada kreirati listu svojih omiljenih destinacija. Sve ovo funkcioniše po vašem zahtevu (on demand). Konkretno možete odabrati jednu tv emisiju B92, drugu Animal Planet, treću MTV, potom jedan film sa vaše lokalne mreže (PC-a u radnoj sobi) itd itd. Naravno oni koji ne vole da biraju moći će i dalje da budu „linearno“ usluženi kao i do sada samo što će izbor biti mnogo veći.

Poenta je da sve radi iz fotelje, na vašem TV aparatu i u konforu vaše dnevne sobe, što je do sada bio ekskluzivitet klasične televizije.

Ove godine u Hanoveru na Cebitu imali smo priliku da vidimo koliko je ovaj trend u velikoj ekspanziji jer su gotovo svi proizvođači elktronskih uređaja iz Kine i okolnih zemalja imali neki sličan uređaj čija je uloga da dovede internet do vašeg TV aparata i to uz adekvatan vrlo prijateljski interfejs (tzv 10 foot user interface )

Sa druge strane gotovo svi poznatiji proizvođači TV aparata već imaju modele koji imaju integrisane medija centre i mogućnost da se direktno kače na internet aplikacije. Sve ovo počinje mnogo da liči na model app storova po kojima se recimo Apple proslavio. Naravno kada pominjemo Apple, već nekoliko godina imamo Apple TV, ali ovo o čemu je ovde reč više je servis poput Boxee.tv koji vam srdačno preporučujemo.

S obzirom da smo ovaj tekst započeli metaforom sa automobilima, možemo ga tako i završiti. Inoviranje sada već možemo reći tradicionalnih online medija (klasični medijski sajtovi na advertajzing pogon) izgleda kao inoviranje automobila koji troše neodrživa fosilna goriva. Budućnost izgleda radikalno drugačije samo što se ona nažalost mnogo brže obistinjuje u virtuelnom svetu nego u realnom.

Dejan Restak

O autorima

MC Newsletter 21. maj 2010.