Istinom protiv pritisaka

Godišnjica početka bombardovanja Srbije povod je za podsećanje na najteži period u radu novinara i medija – u ratnom ambijentu, atmosferi straha i uzavrelih emocija kada je profesionalni integritet bio izložen najozbiljnijim iskušenjima.
U tom vremenu zla najdirektnije su bili ugroženi osnovni profesionalni i etički principi koji se odnose na obavezu novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izveštavaju o događajima od interesa za javnost ali, u isto vreme, i bitno smanjena mogućnost suprotstavljanja novinara raznim oblicima pritisaka koji su dolazili iz tadašnjeg Ministarstva informisanja, vojnih i policijskih komandi i drugih nivoa institucija sistema.
Ranije usvojeni Zakon o informisanju i akti Ministarstva informisanja koji su doneti odmah nakon proglašenja ratnog stanja drastično su ograničili mogućnosti medija i novinara da profesionalno informišu javnost o elementarnim činjenicama i onemogućili bilo kakvu analizu uzroka i posledica ratnih operacija, omogućavajući istovremeno državnim organima da medije stave pod apsolutnu kontrolu i direktnu komandu.
Oni malobrojni uspeli su da, i u uslovima medijskog linča, budu tračak svetlosti i nade u apsolutnom medijskom mraku i da istinom odbrane svoj profesionalni integritet i dostojanstvo.
Ratna redakcija Radio Kragujevca je tokom 78 dana bombardovanja izveštavala o ratnim dejstvima strogo se pridržavajući profesionalnih i etičkih principa, odlučna u nameri da svojim slušaocima saopšti sve informacije do kojih je dolazila.
Novinari su imali samo jedan zadatak: da sa mesta događaja što verodostojnije prenesu slušaocima ono što vide i čuju. Reporterska javljanja u program sa bombardovanih lokacija postala su zaštitni znak radio stanice, a u vreme nestanka električne energije, slušaoci su neprekidno zvali da se raspituju o trenutnom stanju u gradu. Naravno, prenošene su i agencijske vesti koje su bile dostupne, izveštaji Radio Beograda i saopštenja nadležnih državnih organa, vojske, policije, komunalnih službi i zdravstvenih institucija. Informativni program je bio baziran na izveštajima novinara sa terena.
Novinari Radio Kragujevca su prvi javili da je na samom početku bombardovanja, 24.marta, pogođena kasarna “Milan Blagojević” u Šumaricama.
Tako je bilo i prilikom drugog bombardovanja “Zastave”, 12. aprila 1999. godine, u noći između prvog i drugog dana Uskrsa, kada je 14 projektila direktno pogodilo Fabriku.
Zaštita sopstvenog profesionalnog integriteta i dostojanstva profesije temeljila se na posvećenosti pozivu, korektnom pristupu svakom izveštaju i izuzetnoj požrtvovanosti svih članova redakcije u tim ekstremno teškim uslovima.
U najmanje pedeset odsto slučajeva, Informativna služba Komande korpusa koja je po funkciji bila zadužena za davanje zvaničnih informacija o ratnim dejstvima, oslanjala se na izveštaje novinara Radio Kragujevca, a njihov sistem “obaveštavanja i informisanja javnosti” funkcionisao je tako što su preuzimani novinarski izveštaji sa terena, a potom prosleđivani redakcijama kao zvaničan dokument te paramedijske službe.
Podsećanje na vreme kada su svi novinari bili ratni izveštači, jedanaest godina kasnije, nije u funkciji glorifikovanja novinara i njihovih podviga, već suprotno – medijski profesionalci su sačuvali dostojanstvo profesije jer nisu na prvi zvuk sirene za uzbunu pogazili profesionalne i etičke principe.
Saopštavanje istine i samo istine, najbolji je model odbrane od svih vrsta pritisaka, bez obzira da li oni dolaze iz političkih, ekonomskih, kriminalnih ili bilo kojih drugih centara moći.

Branko Vučković

O autorima

MC Newsletter 26. mart 2010.