BRANISLAV IVKOVIĆ (SNS) je rodjen 7. avgusta 1952. u Bijeljini (BiH), gde je završio gimnaziju. Na Gradjevinskom fakultetu u Beogradu je diplomirao 1979, magistrirao 1983. i doktorirao 1988. sa tezom "Optimizacija pouzdanosti proizvodnih sistema u gradjevinarstvu". Bio je stipendista na "Imperial College in London", 1985 i 1989.

Nakon dve godine rada u beogradskoj gradjevinskoj firmi "Napred", 198l. je prešao na Gradjevinski fakultet u Beogradu, gde je bio asistent, docent, vanredni i potom redovni profesor. Dva puta je biran za prodekana ovog fakulteta. Dva puta je bio ministar u vladi Srbije, od 1994. ministar za urbanizam, a od 23. marta 1998. ministar za nauku i tehnologiju.

Član SPS je bio od njenog osnivanja do 14. aprila 2002. kada je isključen iz stranke. U SPS je bio predsednik Beogradskog odbora SPS-a, član Izvršnog i Glavnog odbora. Sa svih tih funkcija je smenjen pre isteka mandata, zbog sukova sa pojedinim istaknutim funkcionerima u partiji. U ime SPS pregovarao je sa novim vlastima tokom dogadjaja koji su prethodili hapšenju bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića 1. aprila 2001.

Ivković je ponovo, uprkos protivljenju Miloševića, u avgustu 2001. izabran na novoustanovljenu funkciju stranke - Sekretara Izvršnog odbora GO SPS. Iz stranke je definitivno isključen u aprilu 2002. nakon sve dubljih podela u partiji. U oktobru 2002. osnovao je Socijalističku narodnu stranku i postao njen predsednik. Bio je kandidat Grupe gradjana na predsedničkim izborima u Srbiji u septembru 2002. kada je osvojio 42.853 glasova birača.

Objavio je ukupno 55 naučnoistraživačkih radova, od kojih je 12 publikovano u inostranstvu. Govori engleski, služi se nemačkim i ruskim jezikom. Oženjen je Bosiljkom, imaju tri kćerke Ivanu, Milanu, Draganu i sina Luku.