Autor: Jelka Jovanović

Parlamentarna većina nije glasala za predlog novinarskih udruženja da član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije bude novinar Živojin Rakočević, a predlog ombudsmana i poverenika Vidu Petrović Škero još je brutalnije eliminisala – na Odboru, ne na plenumu

Zašto skupštinska većina nije podržala izbor novinara Živojina Rakočevića za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije? Odgovor je – niko ne zna sem većine, premda je taj ne/izbor više nego ogledalo – pravo lice novih skupštinskih običaja. I, nesumnjivo, vrlo značajno za rad ove nezavisne institucije i odnose zakonodavne i drugih grana vlasti. Uprkos tome, to je pitanje bilo kratko aktuelno i nimalo vruće u javnosti.

Za to kako je većina “prelomila” da ne glasa za predlog dva reprezentativna udruženja navodno ima i zvaničnog obrazloženja, ali ga još niko nije dobio na uvid. Što nije čudno pošto je, ruku na srce, svakoj parlamentarnoj većini, bez obzira na unisonost, teško da pronađe argument protiv izbora Rakočevića. Baš kao i protiv Vide Petrović Škero, koja je ovog puta čudnom odlukom nadležnog skupštinskog odbora izbačena iz trke.

Jedini logičan zaključak izvela su i novinarska udruženja, a može se svesti na rečenicu: problem je u predlagačima! Što je nimalo uvijeno Udruženju novinara Srbije potvrdio i šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke i član nadležnog skupštinskog odbora Aleksandar Martinović, kad je na pitanje zbog čega nisu glasali za Rakočevića odgovorio kontrapitanjem: “A zašto vaše udruženje nije reagovalo na umrlicu za predsednika Republike, živog čoveka, i na naslovnu stranicu NIN-a u kojoj se Srbija poredi sa Aušvicom?”

Rakočević je prošle godine na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokanu samoupravu, čiji je Martinović član, dobio podršku većine (13 glasova od 16). Ipak, na glasanju u Skupštini prošle sedmice imao je samo 15 glasova prisutnih, među kojima i tri vladajuće većine. Kako i zašto, nema objašnjenja, sem oveštale fraze da svaki poslanik glasa po savesti! Da se Vlasi ne dosete jadu, parlament je, posle dugo vremena, rešio da Odbor Agencije uvede u legalne tokove jer je izabrao četiri člana, pa ovo telo sada može da radi i odlučuje bez zastoja, mada mu nedostaju još tri člana. Sem već pobrojanih, tu se kao manjak ispostavlja i kandidat Advokatske komore Srbije.

Do izbora četvoro Odbor je, slovom i brojem, imao samo predsednika i jednu članicu, što je, uzgred, četiri dana po izboru novih stajalo kao zvanična informacija na sajtu Agencije.

IGRE SA ZAKONOM I ODLUKAMA: Odmah posle neizbora Rakočevića ovlašćeni predlagači Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) protestovali su, uz podsećanje da su kao reprezentativne profesionalne novinarske organizacije Rakočevića predložili prvi put avgusta 2015, a zatim i godinu dana kasnije. Takođe, rekli su da je mesto u Odboru Agencije upražnjeno već nekoliko godina, nakon što je istekao mandat ranijem predstavniku NUNS-a i UNS-a Zlatku Miniću. “Ovaj postupak poslanika vladajuće koalicije pokazuje da vlast ne želi da u Odboru Agencije za borbu protiv korupcije sedi predstavnik novinarskih udruženja koja nisu pod kontrolom. Postavlja se pitanje šta to vlast želi da sakrije u Agenciji za borbu protiv korupcije”, navedeno je u saopštenju dva udruženja. Pitanje koje daleko prevazilazi puko kadrovsko – šta uskraćivanje podrške Rakočeviću znači sa stanovišta Zakona i rada Agencije?

“Znači da je zakon, zapravo, politička volja, odnosno ono što odluči poslanička većina, a njoj očigledno nije ‘po meri’ kandidat koga su predložila dva najreprezentativnija novinarska udruženja. Uveren sam da će im odgovarati eventualni kandidat fantomskih udruženja čiji predstavnici, na primer, u toku 2017. po pravilu sede u komisijama za raspodelu budžetskog novca za sufinansiranje medijskih projekata. Najsvežiji primer je konkurs Grada Vranja, gde su takvi “medijski stručnjaci” novac građana bezočno podelili partijski poslušnim medijima. Takvo arčenje javnih finansija treba da bude u fokusu Agencije za borbu protiv korupcije, u kojoj zato i nema mesta za predstavnika UNS-a i NUNS-a”, kaže za Novi magazin generalni sekretar NUNS-a Svetozar Raković.

Minić, koji je i sam svojevremeno bio u “proceduri”, ukazuje na dva nivoa ili dva stanovišta s kojih se može posmatrati ovaj odnos poslanika vladajuće partije prema kandidatima, svejedno za Odbor Agencije ili neko drugo telo, REM na primer, pa i nezavisno od predlagača: “Jedan je čisto pravni – zakon omogućava poslanicima da izaberu ili ne izaberu koga god hoće. U konkretnom slučaju jasno je da mehanizam Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, osmišljen da štiti Agenciju od političkih pritisaka i da se stvori ‘stručno/politička ravnoteža’ u Odboru, ne funkcioniše.”

Bilo je zamišljeno, podvlači Minić, koji je četiri godine bio član Odbora, da niko nema i ne pokušava da ostvari presudni uticaj na Odbor. Kako podseća, Agencija je 2013. inicirala izmene Zakona i predlagala da se dodatno umanji mogući politički uticaj, ali Ministarstvo pravde nije prihvatilo taj predlog: “Istovremeno su ‘puštani baloni’ da bi bilo bolje da se Odbor potpuno ukine i da direktora direktno biraju poslanici, pa je u poslednjim verzijama te višegodišnje epopeje rada na izmenama kao kompromis zadržan postojeći mehanizam. Izgledalo je da funkcioniše. Sada se vidi da vlast želi da manipuliše, osigura sebi većinu, i ne samo to već da obezbedi da niko ‘ne zvoca’, kako to reče Vučić, sa javne funkcije, pa makar bio u manjini.”

Sve što se dogodilo i događa, kaže Minić, više je nego jasan signal da Zakon treba menjati tako da predlagači sami imenuju predstavnike, “ali ta odluka o izmenama zakona je, naravno, u rukama vladajuće većine”; “Verujem da bi oni pre izglasali Zakon o prestanku važenja Zakona gravitacije na području Republike Srbije nego izmenili zakon tako da sebi, odnosno vladajućoj partiji, odnosno Vučiću, umanje moć – stvarnu, prividnu ili uzurpiranu.”

PROTIV LJUDI SA”GLAVOM I STAVOM”: Ključno je pitanje kakve su posledice bahatog odnosa prema nezavisnim telima i hoće li i ko reagovati? Da li su građani uopšte svesni značaja tih tela i vide li razloga da se bune jer im se uskraćuje značajan uvid u polit-ekonomske tokove funkcionisanja sistema, kao što su to ustanovili primerice (građani) u Rumuniji, ili će se čekati na novi izveštaj Brisela? Zvanični ili nezvanične pouke. Pri čemu ne treba zaboraviti da je u majskom izveštaju Evropske komisije “Non paper o trenutnom stanju u Poglavljima 23 i 24”, apostrofiran manjak članova Odbora Agencije kao problem u efikasnijoj borbi protiv korupcije i uočeno da treba jačati institucionalne kapacitete i saradnju na tom polju.

Derogiranje nadležnosti ovlašćenih predlagača i ignorisanje njihovih predloga podnetih u skladu sa Zakonom svakako ne idu u prilog proklamovanoj antikorupcijskoj borbi, pa i strategiji. Niti ih može poništiti bilo čije zaklinjanje da tu nema ničeg spornog. A ima, i te kako.

Na pitanje zbog čega poslanici ne biraju legitimne predstavnike legitimnih novinarskih udruženja, predložene u punoj saglasnosti sa Zakonom, Svetozar Raković odgovara: “Zato što poslanička mašinerija vladajuće koalicije ne želi da rizikuje sa stručnošću, profesionalnim autoritetom i dignitetom predstavnika reprezentativnih novinarskih udruženja. Zna se, na primer, kako je u REM-u radila koleginica Gordana Suša ili kakav je bio angažman kolege Zlatka Minića u Agenciji za borbu protiv korupcije. To su ljudi sa ‘glavom i stavom, a takvi nisu podobni za aktuelnu vlast. Potrebni su im poslušnici i ne sumnjamo da će ih naći.’“

Minić, pak, upozorava na opasnu opštu posledicu “svake ‘male pobede’ vladajuće stranke nad pravnom državom”, odnosno dodatno otvaranje prostora za uzurpaciju institucija i moći. Dotle da se i neki benigni otkaz može pravdati nelojalnošću ili nesaradnjom otpuštenog. U prilog tome ide i stav koji dele oba udruženja da odluka poslanika većine da promeni odluku o podršci Rakočeviću i uskrati mu parlamentarno “da” predstavlja presedan koji se može tumačiti i kao pokušaj disciplinovanja predlagača. Na šta oba udruženja neće pristati, uključujući i skupštinsku proceduru koja će se ponoviti.

“Ako je vlasti stalo do jačanja institucija, teško da bi našla boljeg kandidata od Živojina Rakočevića. Novinarska udruženja pokazala su tu vrstu zrelosti da predlože obrazovanog, čestitog i hrabrog novinara, koji je po tim svojstvima i javno prepoznat. Nažalost, pokazalo se da poslanici vladajuće koalicije za te kvalitete ne mare”, kaže za Novi magazin Dragana Bjelica iz UNS-a.

Prevedeno, UNS i NUNS će ponovo predložiti Rakočevića za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. I tražiće podršku domaće i međunarodne javnosti u odbrani od ovakvog ne samo zakonom nedozvoljivog nego i brutalnog vida pritiska vladajuće većine. Ne samo zbog uskraćene podrške svom kandidatu već zbog značaja institucije čiji bi bio član. A koja, podsetimo, u fokusu ima upravo korupciju, sukob interesa i, možda iz ugla vladajuće većine najvažnije, finansiranje političkih partija. A čak i u vrlo, vrlo, krnjem sastavu, Agencija je postavila škakljiva pitanja o tome na koji način su stranke, uključujući i vodeće, pribavile novac za brojne izborne kampanje čiji se računi još svode.


Slučaj Škero, odnosno Janković & Šabić

Bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero, koju su predložili tadašnji ombudsman Saša Janković i (još aktuelni) poverenik Rodoljub Šabić, nije ni došla u priliku da oseti “sondažu” većine; za to se postarao nadležni Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji je juna prihvatio kandidaturu Škero, a onda se naknadno setio da je ukine pošto Janković više nije ombudsman! Saša, koji je četiri meseca ranije podneo ostavku, konstatovanu u aprilu. A kao v. d. ga je nasledio Miloš Janković do izbora ovog zaštitnika građana pre nekoliko dana. I pri svemu tome skupštinski odbor nije, što bi se reklo, vlastan da odlučuje o zakonskoj utemeljenosti predloga, posebno ne sa višegodišnjom “zadrškom”.

“Odredba koja ovlašćuje Odbor da ‘daje mišljenje’ ne ostavlja ni minimum mogućnosti da se tumači tako da Odboru daje pravo da povuče predlog koji su podneli drugi, po zakonu izričito ovlašćeni predlagači”, ocenio je Šabić odluku da se zbog isteka mandata Saši Jankoviću ovlašćenim predlagačima predloži da ponove predlog.


Predlagači

Prema zakonu Odbor Agencije za borbu protiv korupcije ima devet članova. Njih bira Narodna skupština na predlog: 1) Administrativnog odbora Narodne skupštine; 2) predsednika Republike; 3) Vlade; 4) Vrhovnog kasacionog suda; 5) Državne revizorske institucije; 6) Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja, putem zajedničkog dogovora; 7) Socijalno-ekonomskog saveta; 8) Advokatske komore Srbije; 9) udruženja novinara u Republici Srbiji, putem zajedničkog dogovora.

Posle prošlonedeljnog izbora predlagači 6, 8 i 9 nemaju predstavnike, premda je ranijima odavno istekao mandat. Ostali imaju; Državna revizorska institucija docentkinju Ekonomskog fakulteta u Nišu Jelenu Stanković, Socijalno-ekonomski savet politikologa Ivana Kovačevića, predsednik (Aleksandar Vučić) docenta Pravnog fakulteta Miloša Stankovića, a Vrhovni kasacioni sud Slobodana Gazivodu, sudiju vrhovnog suda u penziji.

Penzionisana sutkinja Danica Marinković izabrana je lane na predlog Administrativnog odbora, a predsednik Odbora Agencije prof. dr Draga Mitrović je kandidat Vlade Srbije.