Istorija novinarstva jednog dana neće biti nežna prema onima koji danas napadaju „Vikiliks“ i osnivača DŽulijana Asanža. Politički i pravni lov na ovog čoveka sramota je za zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država i Švedske, koje po svemu drugom spadaju u najliberalnije i najdemokratskije na svetu. Važno je danas stati na stranu Asanža. U njegovom se taboru, uostalom, već nalazi i glavni urednik „NJujork tajmsa“. Bil Keler je svoju odluku da objavi deo diplomatskih depeša sa sajta „Vikiliks“, u čiju se autentičnost „Tajms“ prethodno uverio, obrazložio stavom da građani imaju pravo da znaju šta njihove vlade čine u njihovo ime, šta njihove vlade kriju od njih i o čemu ih, zvaničnim kanalima, pogrešno ili nepotpuno obaveštavaju.
Građani i novinari Srbije neka se ne zavaravaju da ih se ova tema ne tiče. Podrška Asanžu i „Vikiliksu“ čini nas građanima sveta, ili barem jednog mogućeg, boljeg, u slobodi ujedinjenog sveta, za koji smo nekad imali razloga da verujemo da će Amerika možda da ga predvodi. Umesto toga, Amerika danas predvodi lov na Asanža, dok naša policija, u krajnje nepriličnom napadu viška revnosti, obećava da će ga uhapsiti usudi li se samo da kroči na naše tlo.
Ta nepristojna srpska ponuda samo privlači pažnju na neprijatnu istinu da Srbija ne spada u zemlje sa liberalnim medijskim zakonodavstvom. Ovde je Ustavni sud još u julu ukinuo gotovo sve i jednu odredbu antievropskog i neustavnog zakona o informisanju, ali je taj akt još na snazi, jer se državi ne žuri da izda „Službeni glasnik“ čijim će objavljivanjem odluka Ustavnog suda tek postati izvršna. Ovde Krivični zakonik zabranjuje kritičko komentarisanje sudskih postupaka pre pravosnažnosti presuda; ovde tek što je stupio na snagu Zakon o elektronskim komunikacijama, koji Bezbednosnoinformativnoj agenciji dopušta da bez odluke suda nadzire komunikacije novinara, kršeći njihovo zakonsko pravo da štite tajnost svojih izvora.
Ovde je, drugim rečima, „Vikiliks“ potrebniji nego Americi i Švedskoj. Kod nas postoji ogroman raskorak između onoga što nam političari govore, i onoga što rade. To se vidi na polju korupcije, ali i na polju spoljne politike. Pre dva dana smo saznali da je i vlasti i opoziciji u Srbiji još u februaru nedvosmisleno saopšteno da politika „I Kosovo i EU“ nije opcija jer će se od Srbije očekivati da pre ulaska u EU prizna Kosovo. To nam nije saopštio nijedan političar, bilo iz vlasti, bilo iz opozicije. To smo saznali tek iz depeša koje je objavio „Vikiliks“.
Države imaju pravo da čuvaju svoje tajne, ali nemaju pravo da iza leđa građana sklapaju tajne sporazume sa stranim silama. Države imaju pravo da štite državne tajne, ali ne mogu da traže od novinara da im pomažu da se državne tajne sakriju od građana. Jedna stara britanska izreka glasi da je vest samo ono što neko pokušava da sakrije, dok je sve ostalo samo – propaganda. DŽulijan Asanž je junak takvog poimanja novinarstva. NJemu i u Srbiji treba iskazati solidarnost i dati podršku.

LJiljana SMAJLOVIĆ predsednica UNS

Autor: LJILJANA SMAJLOVIĆ