milan vlajčić

Da li nas u opštoj pometnji, koja je zahvatila i medije, išta može iznenaditi? Teško. Pa ipak, kad sam doznao da je rukovodstvo TV Studija B obrisalo iz programa dokumentarnu seriju „Duhovnici“ autora Velje Pavlovića, nešto me kosnulo. Emotivno sam vezan za ovu kuću (više za radio, manje za TV), nekoliko godina sam bio član Upravnog odbora kad smo uklonili sablazan privatizacije (svedoci: Trebješanin, Goati, između ostalih). „Duhovnike“ sam pažljivo motrio ne zato što sam veliki bogomoljac, naprotiv, ateista sam ili agnostik. Ali u ovom poduhvatu sam video dirljivo svedočenje o ljudima koji žive u skromnosti i predanosti, pravo čudo u svetu opšteg beščašća i gramzivosti. Pogotovu su me kosnule nekolike emisije o monahinjama koje neguju neke zaboravljene vrline. Uklanjanje „Duhovnika“, rađenih skromnim sredstvima i „na mišiće“, verovatno treba da otvori prostor za prodor marketinških programa koji su preplavili ovaj TV javni servis. Možda je smetalo što za ovu oblast života gradska uprava nema nikakvih zasluga. Naime, na moju veliku žalost, na STB primećujem da se pretvorio u propagandni servis gradskih moćnika. Nekritički, udvarački. Od emisija vesti do drugih zabavno-informativnih bokova, svaki korak gosp. ilasa (u mnogo čemu zaslužuje pohvale) i njegovih saradnika prati se sa pobožnom pohvalom. A kad je bilo nekih poteza koji su izazvali buru u javnosti (poput i dalje sporne seče platana), ćutalo se o svemu što bi odudaralo od bezrezervne pohvale. Što nije dobro, niti zdravo. Medijska kuća je proletos dobila nagradu za ovaj stav: Aprilsku nagradu za novinarstvo koja je po statutu predviđena za pojedinačne doprinose, a ne za medijske korporacije (!). Može li malo da se prikoči?

Autor: MILAN VLAJČIĆ