Pogledajte i preuzmite fotografije visoke rezolucije iz kolekcije Medija centra...
Posetite stranicu Medija centra na Facebook-u i postanite član...
Povlačenje države iz vlasništva u medijima, transparentnost i zabrana koncentracije vlasništva, kao i ravnopravni tretman svih medija na tržištu, zajednički je stav Udruženja novinara Srbije, Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Lokal presa i Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) koji je juče iznet na javnoj raspravi o Nacrtu medijske strategije.
Saša Mirković, predstavnik ANEM-a, u ime navedenih udruženja, kazao je da je udruživanje ljudi iz novinarske struke znak da se nijedan zakon više ne može doneti bez njih, ili vlasnika medija, kao što se to prošlog leta dogodilo sa izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju.
Početak rasprave o Nacrtu medijske strategije, dokumenta koji bi trebalo da preuredi medijsku scenu u Srbiji, juče je ozvaničio ministar kulture Nebojša Bradić, rečima da će se njenim usvajanjem stvoriti bolji uslovi za rad medija. Ovaj dokument trebalo bi, prema Bradićevim očekivanjima, da obezbedi što civilizovaniji informativni prostor, da poboljša uslove u kojima rade novinari, ali i kvalitetno, istinito i objektivno informisanje javnosti.
Kao osnova za pomenuti dokument poslužiće Medijska studija koju su Bent Norbi Bonde, Andrej Zmeček i Aleksander Benzek, evropski stručnjaci koje je Ministarstvo kulture angažovalo uz pomoć Brisela, predstavili javnosti pre dva meseca.
Na samoj raspravi više puta se moglo čuli da Medijska studija ne predstavlja „sveto pismo” koje se ne može menjati, već dokument koji je sklon izmenama. Podsećanja radi, u tom dokumentu iznete su mane medijske scene: previše medija čiji kvalitet nije na zadovoljavajućem nivou, niske plate novinara koje ugrožavaju njihovu nezavisnost i obaraju standarde. Kritikovan je i sistem funkcionisanja regulatornih tela, kao i nejasni kriterijumi za izdavanje dozvola za frekvencije. Sugerisano je da je neophodno onemogućavanje državnog vlasništva nad lokalnim i regionalnim medijima i smanjenje broja komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom. Predlog koji je podigao najviše prašine kada je o elektronskim medijima reč odnosi se na ideju o osnivanju od 10 do 15 regionalnih javnih servisa koji će se, poput nacionalnog, finansirati iz pretplate.
U raspravama učestvuju predstavnici medija, novinarskih udruženja, međunarodnih organizacija i eksperti iz Srbije i inostranstva, a organizovali su ih Ministarstvo kulture, misija OEBS-a i Delegacija EU u Srbiji, uz podršku ambasade Velike Britanije.
Autor: V. DUGALIĆ
Pogledajte sve komentare (1) Ostavite komentar
Objavljeni komentari sadrže stavove koji nisu stavovi Medija centra. Odgovornost za sadržinu poruke i tačnost podataka snose korisnici sajta koji su komentare poslali.
Prema pomenutom vazecem zakonu i strategiji, radiodifuzne ustanove Srbije i Vojvodine pruzaju po dva javna AV medijska servisa. Uz to, po strategiji, RRA smatra da u Srbiji u analognoj TV u ovom trenutku moze da postoji najvise 205 komercijalnih AV servisa, i to do pet na nacionalnom nivou, do 40 na regionalnom nivou i do 160 na lokalnom nivou. Ovaj strateski plan do 2013. godine, uzimajuci u obzir i povoljne okolnosti prelaska sa analogne na digitalnu TV do 2012. godine, nema blage veze sa neobrazlozeno povecanim brojem javnih AV medijskih servisa i smanjenim brojem komercijalnih AV medijskih servisa u Medijskoj studiji, koju su sacinili strani strucnjaci, cak i bez konsultacije sa nadleznim strucnjacima RRA i RATEL-a. Zasto?