Pogledajte i preuzmite fotografije visoke rezolucije iz kolekcije Medija centra...
Posetite stranicu Medija centra na Facebook-u i postanite član...
izveštaji:
Neke od tema o kojima će biti reči na konferenciji:
Koliko su do sada elektronski mediji izdvajali za dozvole za emitovanje programa?
Kako je Republička radiodifuzna agencija (Regulatorno telo za elektonske medije) trošila novac od dozvola?
Da li bi interna organizacija ovog tela mogla da bude efikasnija?
Kako je RRA (REM) sprovodila nabavke?
Da li se zna na šta se troši višak sredstava koji je RRA (REM) uplaćivala u budžet?
Koliko novca se izdvaja za javno informisanje na konkursima Ministarstva kulture i medija?
Šta se može učiniti da tok medijskog novca bude vidljiviji i jasniji?
Takođe će se, koliko vreme dopusti, osvrnuti na druge aktuelne teme – pouke ovogodišnjeg sprovođenja konkursa za sufinansiranje programa sadržaja od javnog informisanja po novim pravilima, posledice kašnjenja izmene statuta i neusvajanja finansijskog plana REM za 2015, svrsishodnost korišćenja javnih sredstava...
Sprovođenje projekta „Položaj RRA u tokovima medijskog novca“ podržala je Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.
Konferencija za novinare
Organizacije Transparentnost – Srbija
Govore:
(FoNet) Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić izjavio je danas da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ne ispunjava u potpunosti standarde transparentnosti u poslovanju, ali generalno gledano među boljim su institucijama kada je reč o objavljivanju podataka i ažurnosti.
Nenadić je, na konferenciji za novinare, na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja "Tokovi novca i uloga Regulatora elektronskih medija (RRA/REM)", rekao da je trend u protekle dve godine da i prihodi i rashodi REM opadaju.
Prema podacima koje je izneo, prihodi RRA, odnosno sada REM, u 2010. godini bili su oko 4,1 milion evra po tadašnjem kursu evra za dinar, dok je ta suma u 2014. godini bila 3,75 miliona evra.
Suficit koji se potom uplaćivao u budžet je bio 2010. godine oko 800.000 evra, dok je 2014. godine iznosio nešto iznad pola miliona evra, rekao je Nenadić.
Na pitanje članice Saveta za borbu protiv korupcije Miroslave Milenović, koja je prisustvovala konferenciji, da li bi i dugovi emitera, uključujući i Avalu, od 2,7 miliona evra otišli u budžet, Nenadić je odgovorio da bi to bio slučaj da su ti dugovi naplaćeni.
Generalni sekretar REM Nenad Janković rekao je da naknade za emitere od prvog dana nisu promenjene i da će sada to telo poslovati na realnim osnovama i da veruje da više neće biti suficita koji bi se uplaćivao u budžet.
Možda pare nisu uvek adekvatno potrošene, ali je svaki dinar jasno vidljiv, rekao je Janković.
Janković je napomenuo da svi pružaoci medijskih usluga, odnosno emiteri, sa nacionalnom frekvencijom kasne sa plaćanjem u proseku mesec dana.
Televizija Pink ne duguje, jer je položila menice do kraja godine, B92 i TV Prva takođe, a dugove je izmirila i sada plaća i Televizija Happy, pošto im se popravila finansijska situacija emitovanjem Parova, rekao je Janković.
Izvršna direktorka REM Rajka Galin Ćertić rekla je da je po starom Zakonu o radiodifuziji novac koji je to telo uplaćivalo kao suficit išlo u budžet za četiri stavke, a da po novom zakonu ponovo taj novac ide u budžet, ali se ne zna za koje namene.
Koordinator medijskih programa Fondacije za otvoreno društvo Dragan Kremer rekao je da značajan novac koji emiteri daju REM, odlazi u državni budžet, pošto se pokriju troškovi REM.
Nas je zanimalo što se tiče tog novca, da li "ulaz" u budžet ima veze sa "izlazom" koji se troši na konkursima ministarstva za finansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, rekao je Kremer, napominući da je Fondacija za otvoreno društvo pomogla Transparentnosti u izradi izveštaja.
Nije realno da sav novac iz REM, koji ode u budžet, ide na konkurs, ali morala bi da postoji neka regulisana razmena, rekao je Kremer.
Prema njegovim rečima, određene službe u REM vrlo dobro rade, kao što su pravna služba i za monitoring, ali je Savet REM "usko grlo".
To izvršno telo ne postupa po nalazima svojih stručnih službi, rekao je Kremer i istakao da neki smatraju da je pomak u radu tog tela što na njegovom čelu više nije svešteno lice.
U izveštaju Transparentnosti Srbija se navodi da su iznosi koji su mediji 2012. godine plaćali RRA bili približno isti kao i iznosi koje su preko Ministarstva distribuirani medijima - kroz subvencije, konkurse ili direktna davanja.
U sledećoj godini je iznos prikupljen od naknada bio oko 10 odsto veći od budžetskih davanja medijima.
Kada se izuzmu subvencije, među kojima je jedan od najznačajnijih primalaca agencija Tanjug, vidi se da su štampani i elektronski mediji dobili u obe posmatrane godine osam puta manji iznos nego što su elektronski mediji uplatili po osnovu dozvola.