Branka Otašević

S obzirom na to da je Narodna skupština Republike Srbije prihvatila da Radio-televiziji Srbije plaća direktno prenošenje svojih zasedanja, Javni RTV servis imaće osigurano finansijsko pokriće za redovne plate tehničke ekipe koja obavlja ovaj posao. Profesionalno gledano, to zaduženje, koje često premašuje uobičajeno radno vreme, nije nimalo inspirativno. Ali građani bi, bez sumnje, masovno glasali za varijabilni dodatak kamermanima koji malo slobodnije „slikaju” narodne izabranike. Uz ono što se u Skupštini i čuje i vidi, ono što se samo vidi mnogo govori serijom nemih kadrova.
Krupnim planovima i zumom na detalje revnosni snimatelji belodano pokazuju da mnogi poslanici uopšte nisu prisutni duhom, a kamoli usredsređeni na tok sednice. Ukoliko živahno ne razgovaraju s nekim pored ili ispred sebe, onda telefoniraju, šalju SMS, čitaju novine. Ili lutaju u mislima, odsutni, smoreni, dremljivi...
I totali znaju biti veoma dobro svedočanstvo o atmosferi koja vlada u visokom predstavničkom domu. Samo koji dan pošto je objavljeno da će u sledećoj godini biti povećane poslaničke plate na ekranu se pojavila jasna slika stanja poslaničkog radnog elana. Bio je petak, 24. decembar, negde pred 14 časova. Dugim, sporim švenkom snimatelj je prelazio po ispražnjenoj sali, po redovima klupa u kojima se moglo izbrojati trinaest prisutnih. U ponovljenom pokušaju, možda ipak i svih petnaest. Sa članovima predsedništva – osamnaest. Uz moguću grešku i nepreciznost, svih prisutnih zajedno nikako više od dvadeset.
I tako ceo naredni sat. A u njemu, neprestani dvoboj između radikalske formacije koja, po običaju, širi priču da bi kritikovala sve po spisku i tvrdog protivnika u liku predsedavajuće Gordane Čomić koja ih odlučno vraća u okvire dnevnog reda.
S obzirom na to da je rasprava bila posvećena prosveti – a sve u smislu što veće dobrobiti za one koji se školuju – vredi se zapitati ne bi li đacima bilo korisnije da je vreme potrošeno na Skupštinu ostalo namenjeno emisijama školskog, obrazovnog, naučnog programa koje upravo zbog skupštinskih prenosa gube svoje redovne termine emitovanja.
Ako problem s TV prostorom imaju učenici, nemaju ga učesnici rijalitija. Za njih i mesta i vremena ima na pretek – baš od petka u još jednoj verziji i na Hepi TV. Zarad raznolikosti, i oštrog kontrasta u odnosu na blato „Farme”, ovde je sve uglancano, sjajno i bajno. No tek kad „Parovi” zaista počnu svoju tromesečnu avanturu u raskošnoj vili punoj šljaštećeg kiča, videće se šta sledi iza gala otvaranja, šta se krije ispod pozlate, večernjih toaleta, satenske posteljine, šta dolazi posle šampanjskih zdravica, ljubaznih osmeha, džentlmenskih naklona. Jer ako ne bude buke i besa, svađe i intriga, psovki i uvreda – džaba posao. Promašena poenta. Ko će to onda uopšte gledati – kad su „farmeri“ ovde carevi.

Autor: BRANKA OTAŠEVIĆ