Zakonska odredba o sufinansiranju ostvarivanja javnog interesa u medijima pretvorila se u udruženi kriminalni poduhvat vlasti i s njima povezanih medija, udruženja i pojedinaca, ocenjeno je na konferenciji "Lokalni mediji posle vlasničke transformacije i javni interes" na Fakultetu političkih nauka.

Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Miša Tadić je rekao da je medijskim zakonima država uklonjena iz medija, ali je ocenio da je sada očigledno da je uticaj države u medijima sve snažniji i prisutniji.

"Što se više trudimo da uvedemo neki red, izgleda da je haos sve veći. U Srbiji je ekspanzija registrovanja novih medija, ali je, paradoksalno, medijski pluralizam sve manji", rekao je Tadić

Prema njegovim rečima, projektno sufinansiranje je u teoriji bio najbolji način da se ostvari javni interes u sferi informisanja, ali je čitav taj proces obesmišljen.

"Izgubili smo državne medije ali smo praktično dobili partijske medije. Članovi nekoliko porodica u Srbiji su postalli vlasnici svih značajnijih lokalnih medija", kazao je Tadić.

Raković: Teško dokučiti "sive kanale"

Generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije Svetozar Raković rekao je da je poseban problem u tome što je teško dokučiti "sive kanale" u finansiranju medija u Srbiji.

"Takođe, posebno je dramatično kako se na kriminalni način novac poreskih obveznika dodeljuje novokomponovanim nazovi medijima", rekao je Raković.

Ocenio je da je jedan od glavnih problema u nedorečenosti Zakona o javnom informisanju i medijima, jer njime nisu propisane konkretne kazne za organe vlasti koji krše propise u raspodeli budžetskog novca na konkursima za javno informisanje.

Prema njegovim rečima, mediji mogu da pokrenu upravni spor, koji traje najmanje godinu dana, ali su sredstva odavno podeljena i potrošena, pa se time ništa ne vraća na početak.

Gruhonjić: "Smrtnu presudu" potpisao Tasovac

Programski urednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić ocenio je da je "konačnu smrtnu presudu" principu sufinansiranja potpisao u junu i julu 2016. godine tadašnji ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac.

Prema njegovim rečima, Tasovac je tada "iz politikantskih razloga" poništio odluku stručne komisije koja je odlučivala o medijskim projektima pri tom ministarstvu.

"To je bio i definitivni signal lokalnim samoupravama da budžetskim novcem kada su mediji u pitanju mogu raspolagati na način na koji god požele", rekao je Gruhonjić.

Višnjić: Od novih vlasnika pobegli najbolji novinari

Predstavnica Lokal presa Zorica Višnjić ocenila je da je prva privatizacija medija bila "špekulantska", a da je druga privatizacija bila preuzimanje medija zarad uticaja nad njima.

"Pošto niko nije odgovarao za prvi krug privatizacije, tako ništa neće biti učinjeno ni sada da se procesuira neko ko se poigrao društvenim parama. Kupci medija su unapred znali da će, bilo koju cifru da izlicitiraju, pare dobiti iz lokalnih budžeta, da bi otplatili te svoje medije", navela je Višnjić.

Dodala je da su "od novih vlasnika iz redakcija pobegli najbolji novinari".

Profesor na FPN-u Rade Veljanovski rekao je da se zakoni u Srbiji najčešće krše tako što se ne ostvaruju.

Predstavnik Udruženja novinara Srbije Petar Jeremić je rekao da generalno zakoni nisu loši, ali je problem u tome što se vlast organizovala i smislila kako da se organizuje i kako da se provuče kroz te rupe.

Održavanje konferencije podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja.