Kome je dug najbolji drug…

Nedavno je objavljena dobra vest. Srbija ni nakon povećanja budžetskog deficita neće ući u krug evropskih zemalja koje imaju najveći dug. Tu čak bolje stojimo i od proseka EU i zone evra. Dođe čoveku da od srca vikne: Bravo!

Poneko maliciozan bi možda primetio da to i nije toliko važno poređenje, s obzirom da Srbija niti je član EU, niti je članica evrozone. Ali bi svako dobronameran znao da je baš dobro što Srbija nije ni u EU, niti koristi evro. I to ne samo zbog tradicionalne privrženosti građana našoj valuti – dinaru.

Svakome je jasno da je u stvari svima dobro dok se zadužujemo. Dok se članicama EU, u njihova sopstvena posla mešaju druge članice EU, mi trošimo i zadužujemo se kako nam je volja. Možda malo u jesen bude povuci-potegni sa onima iz MMF-a, ali mi se na kraju uvek dobro snađamo.

Kad se približe izbori pojačaju se javni radovi i povećaju penzije. Svima lepo. Kad se završe izbori opet lepo. Povećava se administracija da bi svi oni koji su doprineli, mogli da se zasluženo odmore i spremno dočekaju sledeće izbore. Jeste da tu i tamo bude malo korupcije, ali barem je zakonska procedura (is)poštovana.

A red je i da stranke malo zarade. U normalnim godinama, od zaduživanja se isplaćuju plate u javnom sektoru za usluge koje mogu i ne moraju da se pruže. Koliko samo dobrih doktora, medicinskih sestara, učitelja, nastavnika, profesora, policajaca, opštinskih i republičkih službenika, ne moraju da se trude da rade svoj posao profesionalno ili budu ljubazni sa običnim građanima. Zamislite kako bi im teško bilo tamo u EU gde sve to ide mnogo teže. A može i posao da se izgubi.

To malo privrednika i malih preduzetnika, koji se prave važni i “oće na tuđoj grbači da zarade” ionako ne zaslužuju ni dinara od zaduživanja. Neka prvo počnu da plaćaju sve poreze i takse po redu i kako treba. A i ko šiša njihove zaposlene, kad se nisu lepo snašli, pa da k’o sav normalan svet rade za državu.

I dobro je što je naš dug najmanji. Naš narod lepo kaže da je dug zao drug. A naši političari u svemu slušaju narod. Pa zato nema razloga za brigu. Bravo!

U Beogradu,
7. septembar 2011.