Olga Stojanović

kulturna deratizacija

Otvoreno pismo TV gledaocima

Poštovani TV gledaoci, gledanje televizije krajem avgusta ravno je pogledu u dubinu skeptičke jame. Ne kažem septičke jer je u pitanju prerađevina, dakle skepsa, odnosno sumnja.
Gledajući, da li premijernu ili repriznu, emisiju Milomira Marića pod naslovom „Ćirilica“ na TV Košava, imala sam utisak, i to ne samo nedelje, da je u pitanju grandiozna rehabilitacija pokojnog Arkana i živog Legije. Ništa nemam protiv potpune slobode medija niti kontroverznih mišljenja, stavova i ostalih pozicioniranih nastupa, još manje sam usprotivljena šarmu autora Milomira Marića, ali napadnost koja brani agresivnija je od kazni koje vode iza rešetaka ili u nasilnu smrt. Dakle, život zapravo ima veće zakonomerne mogućnosti od smrti i nestanka i to je, znamo, njegova prednost po definiciji. No, uzbuđivanje i uzburkavanje javnosti već legitimno procesuiranim slučajevima i onim koji su posthumni - koliko je god atraktivno, deluje i morbidno. Nije baš sve u atraktivnosti i u ponovljenom postupku istinitih vrednosti. Nije čak ni knjiga Slavoljuba Đukića, koju ćemo nazvati antologijskom, a koja je naslovljena „Političko groblje“, toliko antologijska koliko se čini da jeste. Niti je, suprotno, knjiga Srđe Popovića pod naslovom „One gorke suze posle“ toliko antologijska koliko se očekuje da jeste. Sve je to publicistička, memoarska literatura, u kojoj postoje neporecivi dokumenti istorije srpske savremenosti, kako bi rekla jedna prepametna mlađa Srpkinja po imenu Dubravka Stojanović. Međutim, kome sve to treba osim izdavačima, a manje autorima, jer su autori dali zalog, a izdavači nalog?!

Ta epohalna publicistika ima vrednost koja prekriva epohu i dalje nerešenošću svih njenih slučajeva, a zabava za običnog čitaoca koji ne postoji je ravna nuli, dočim je zabava za neobičnog ravna transu.
U kontekstu dnevne zbilje, gledala sam prvu emisiju u sezoni Olje Bećković pod večnim naslovom „Utisak nedelje“ i primetila da je u pitanju bilo malo ozbiljnije „četovanje“ od onog koje se događa na internetu. Dakle, skoro dvočasovno ćaskanja između istomišljenika i manjih istomišljenika, odnosno srodnika po neistomišljeništvu. Kakva nas jesen očekuje? Svakako listopadna, mokra, vetrovita, kišna. Ali i kao glista, koja ima moć regeneracije, zato što je organizam koji nikad nije mrtav. Jedino je srpski organizam mrtav, ali je ujedno i živ, jer pretpostavljam da ima moć koju ima i kišna glista - moć regeneracije.
Ono što me je zapravo fasciniralo u emisiji četovanje na B92 jeste javljanje jednog mladog gledaoca koji je pošteno rekao da nije prepoznao goste u studiju, a među tim gostima sedeo je i književnik Svetislav Basara, čak dobitnik Ninove nagrade. Istina je da se gledalac izvinio zbog sopstvene „nekulture“, no, ta se nekultura na nivou neobaveštenosti ne može oprostiti, čak ni evropski orijentisanom mladom gledaocu. Ljudi, znači, ne čitaju ni novine ni knjige, ali se zato razumeju u politička zbivanja. Znaju ko je Vučić, znaju ko je Jeremić, ali priznaju da ne znaju ništa više ni niže od toga. Ovo je bilo vrlo tužno, a emisija Olje Bećković potvrdila je izjavu pokojnog barda srpskog novinarstva Bogdana Tirnanića da ozbiljni novinari ne rade u julu i avgustu. Makar septembar počinjao i danas.

Autor: OLGA STOJANOVIĆ