„Romkinje i Romi i reforma sektora bezbednosti“

Predstavljanje rezultata istraživanja

Odeljenje za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji i Centar za istraživanje javnih politika (www.publicpolicy.rs) predstaviće nalaze destomesečnog istraživanja koje je obuhvatilo fokus grupe i dubinske intervjue sa predstavnicima Romkinja i Roma, pripadnicima policije i nevladinih organizacija u Kragujevcu, Nišu, Vranju, Bujanovcu, Subotici i beogradskoj opštini Zemun, kao i konsultacije sa nadleznima u MUP, Ministarstvu odbrane i drugim relevantnim akterima u oblasti bezbenosti i socijalne inkluzije.

Nalazi istraživanja pokazuju da se bezbednosne pretnje, odnosno prioriteti za romsku populaciju u ovim opštinama u izvesnoj meri razlikuju, a posebno za različite podgrupe – raseljena lica u odnosu na starosedeoce, Romkinje u odnosu na Rome. Opažene primarne pretnje bezbednosti kreću se od rasističkih napada i pretnji od neformalnih grupa, preko bojazni za bezbednost dece u školama i na putu od kuće do škole, do problema sa ličnim dokumentima i izrazito male zaposlenost i diskriminacije, kako institucionalne, tako i one koja dolazi od pripadnika većinskog naroda.

Ustanovljene su dve grupe opažanja o radu policije – neutralna i negativna, kao i nerazumevanje profesionalizacije i drugih reformi u Vojsci. Istraženo je i koje politike i mere su MUP i Ministarstvo odbrane usvojile kako bi odgovorile na posebne bezbednosne potrebe romske populacije, a naročito primena koncepta Policije u zajednici.

Centar će izneti i niz preporuka nosiocima javnih politika u pogledu obrazovanja, obuke i zapošljavanja u MUP i Ministarstvu odbrane, postupanja MUP, izveštavanja i monitoringa, kao i koordinacije sa ostalim akterima.

Prezentacija
Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji
i Centra za istraživanje javnih politika www.publicpolicy.rs

Govore:

• Karin Wagner, Savetnica za pitanja uprave, Odeljenje za demokratizaciju, Misija OEBS-a u Srbiji
• Svetlana Đurđević Lukić, predsednica Centra za istraživanje javnih politika
• Jelena Radoman, vodeća istraživačica na projektu

Pozivno pismo (pdf)

Simultani prevod

• Snimak konferencije na MC Web televiziji
• Publikacija Romkinje i Romi i reforma sektora bezbednosti u Republici Srbiji (pdf)
• Istraživanje Romkinje i Romi i reforma sektora bezbednosti u Republici Srbiji (pdf)
• Centar za istraživanje javnih politika - aktivnosti (pdf)
• NAJVEĆI PROBLEMI ROMA I DALJE LIČNA DOKUMENTA I NEZAPOSLENOST

(Tanjug) - Romi u Srbiji su i dalje u nepovoljnom socijalno-ekonomskom položaju, a među najvećim problemima su nezaposlenost i dolazak do ličnih dokumenata, pokazalo je istraživanje Centra za istraživanje javnih politika.

Rezultati istraživanja, koji su danas predstavljeni u publikaciji "Romkinje i Romi i reforma sektora bezbednosti u Srbiji", pokazuju i da još postoji diskriminacija prema romskoj populaciji i to kako institucionalna tako i ona koja dolazi od pripadnika većinskog naroda. Na konferenciji za novinare je poručeno da se ta diskrimminacija ogleda u rasističkom govoru službenih lica i nereagovanju zaposlenih u školama kada su ugrožena romska deca.

Romi su i dalje, kako se navodi u publikaciji, najneprivilegovanija društvena grupa danas, a istraživanje je pokazalo da svega 29 odsto romskog radno sposobnog stanovništva učestvuje na tržištu rada.

Tek 12 odsto Roma ima srednju školu, a 19 odsto njih je nepismeno. Više od 60 odsto Roma je bez prihoda, dok se više od 40 odsto prostora u kojima žive smatra smeštajem u slučaju nužde.

Jelena Radoman, vodeći istraživač na ovom projektu, rekla je da uzrok svog lošeg socijalno ekonomskog položaja Romi vide kao diskriminaciju od strane većinskog naroda kao i da su dodatnoj diskriminaciji izloženi oni Romi koji su raseljeni sa Kosova i Metohije.
- Istraživane sredine u koje se doselio značajan broj raseljenih Roma sa KiM pokazale su različite stepene tolerancije prema raseljenima i domicilnim pripadnicima ove populacije, za koje je karakterističan visok stepen integrisanosti u društvo - rekla je ona. Radoman poručuje i da se raseljeni Romi sa KiM suočavaju sa egzistencijalnim pretnjama po vlastitu bezbednost poput neposedovanja ličnih dokumanata i osnovnih sredstava za život i neuslovnog smeštaja.

Ispitanici su odgovarali i na pitanja kako vide policiju i vojsku i prema rezultatima, pripadnici romske populacije nemaju poverenja u MUP, ali zato imaju u vojsku. Kako je rekla Radoman, ispitanici su izjavili da smatraju da ih policija ne vidi kao građane, kao i da pripadnici MUP koriste prilikom intervencija neprimerenu silu. Kako bi se položaj Roma poboljšao, istakla je Radoman, neophodno je njihovo zapošljavanje u većoj meri u vojsci i policiji.

Istraživanje je sporovedeno u Vranju, Bujanovcu, Nišu, Kragujevcu, Subotici i beogradskoj opštini Zemun.