Samo onaj nesretni rijaliti majmun može da poveruje kako hapšenje Zorana Marjanovića nije režirano u saradnji s vlasnikom TV Pink.
Skoro godinu i po dana nakon ubistva Jelene Marjanović, pod sumnjom da je to ubistvo počinio, uhapšen je njen suprug Zoran.
Ništa čudno, da tom hapšenju nije prethodio Marjanovićev ulazak u rialiti program “Zadruga” (pre nepune dve sedmice), kao i da pre samo dvadeset dana Milomir Marić nije najavio da će se hapšenje dogoditi baš tako kako se dogodilo. Marić, istina, nije bio dovoljno maštovit: zabavna industrija Željka Mitrovića je u ovaj igrokaz ubacila ne samo istražne organe i pravosuđe, već i centre za socijalni rad. Istina, ovi prvi su (po svemu sudeći) delovali u dogovoru s njim, dok su ovi drugi (po svoj prilici) kolateralna šteta – samo su pomenuti i iskorišćeni kako bi Marjanović bio privremeno udaljen iz Zadruge.
Naime, muž ubijene pevačice je u petak izašao iz Pinkove kuće jer mu je, navodno, nadležni centar za socijalni rad dao šest dana da se pojavi. U suprotnom, kako je objavljeno, oduzeće mu petogodišnje dete koje je ostavio kod kuće. Čitava stvar je u startu delovala neverovatno. Prvo, centri za socijalni rad ne “oduzimaju” decu u roku od nekoliko dana, a sve zbog navodnog nemara roditelja. Da je tako, trećina dece u Srbiji već bi završila u domovima i hraniteljskim porodicama.
Uostalom, čak i u dosadašnjim rijaliti programima, itekako je bilo nekažnjenog zanemarivanja potomstva: najstrahotniji je primer Aleksandre Subotić, čija je majka otišla u rialiti u trenutku kada je ona imala 16 godina. Usamljena Aleksandra je u tom periodu ušla u vezu s majčinim dečkom, zatrudnela i rodila dete. Posle niza epizoda koje su daleko prevazilazile tursko-meksičku produkciju TV sapunica, ista ta Aleksandra i sama je ušla u rialiti nekoliko godina kasnije, ostavljajući trogodišnje dete na staranje svom ocu (pošto je otac deteta u međuvremenu završio u zatvoru). Po čemu je ova situacija grđa i gora? Čak i ako jeste, zvuči malo verovatno da je čovek izašao zbog poziva centra za socijalni rad, da bi baš tada bio uhapšen.
Što se Marjanovića tiče, on je pod prismotrom istražnih organa bio od aprila 2016, kada mu je ubijena supruga. Čitava njegova porodica detaljno je istražena. Mediji su orgijali nad njihovom privatnošću, spekulisali, objavljivali neopisive bljuvotine i budalaštine, ulazili im ne samo u dvorište, već i u gaće. Zbog toga, zaista je neverovatno da se taj ključni dokaz, taj koji će Zorana Marjanovića smestiti iza rešetaka, pronađe baš sad.
Kada je obznanjeno da će ući u “Zadrugu”, moglo je da mu bude došapnuto da ne ulazi, mogli su da ga zadrže na nekakvom ispitivanju, istrazi. Ali, naravno, to tada ne bi bio šou.
Ne bi Marjanović mogao da plače u živom programu, ne bi se o ubistvu Jelene Marjanović pričalo pred Mitrovićevim majmunom, ne bi sve to bilo tako ekskluzivno i vanserijski.
Bilo bi to jedno najobičnije hapšenje. A u Srbiji Željka Mitrovića, onoj koja nema milosti, vaspitanja, obzira i obraza – to je nedopustivo.