Rad sa Vladom na izradi nacrta Medijske strategije je kao posao sa lošim đakom, nevaljalim, bezobraznim i nevaspitanim. I uvek stoji pitanje da li dići ruke od njega.

Na stolu je opet prvobitna verzija teksta Strategije, ona u čijem smo pisanju učestvovali, a koja „greškom“ nije poslata u Brisel. Prihvatili smo premijerkino izvinjenje, uz procenu da je u ovom trenutku mudro iskazati još malo dobre volje.

Videćemo kako će se Vlada ponašati ovih mesec dana, koliki je rok za konačan nacrt, i da li s druge strane postoji volja da se ovaj tekst usaglasi onako kako reprezentativna novinarska udruženja zahtevaju, u skladu sa evropskom praksom.

Uvek možemo da očekujemo novu grešku, jer imamo loša iskustva, a znamo i da je aktuelna vlast proteklih godina flagrantno kršila ne samo prethodnu Strategiju već i Zakon o informisanju, kaže za Danas predsednik NUNS Željko Bodrožić nakon što je pre nekoliko dana Izvršni odbor tog novinarskog udruženja odlučio da nastavi učešće u Radnoj grupi za izradu Strategije.

On dodaje da se i pored svega zalažu da postoji dokument kao temelj za naredni period, „a videćemo da li postoji spremnost da se Zakon prilagodi tome“ i „da li će se zakonske odredbe poštovati ili će biti kršene od strane onih koji to ne bi smeli da rade, čak ni da pomišljaju o tome da ga izvrgavaju ruglu, kao što se to sada dešava“.

Odluka je doneta jer je prethodni predstavnik NUNS, Vukašin Obradović, krajem septembra istupio iz tog radnog tela, a nakon što je u Brisel otišao prepravljen tekst, bez ključnih zahteva novinarskih udruženja, što se, prema tvrdnji premijerke Ane Brnabić, dogodilo „greškom“ njenih saradnika.

Obradović je svoje povlačenje obrazložio time da ne vidi istinsku volju Vlade da se stanje na medijskoj sceni promeni u korist građana, te da je državi jedini cilj da kroz rad sa udruženjima pokaže inkluzivnost. U praksi, naveo je Obradović, stanje je sve gore, barem za medije koji ne uživaju otvorenu naklonost vlasti.

S druge strane, kako je rekao, Strategija nije obavezujući dokument dok se ne pretoči u zakone, ali se pokazalo da „za ovu vlast ni zakoni nisu prepreka da medijsku scenu formira prema svojim potrebama“.

Bodrožić potvrđuje da u Udruženju postoji otvorena rasprava o tome da li treba prekinuti saradnju sa državom, u stanju sve brutalnijeg kršenja medijskih sloboda i sve lošijeg položaja medijskih radnika.

– Mnogi su izgubili strpljenje i osećaju se prevarenima isto kao i u drugim segmentima društva. Da li ta vrata zatvoriti, posle svih ovih prevara, uvreda, brutalnih napada na naše kolege, targetiranja preko režimskih medija, što smo i istakli i u zahtevima koje smo uputili vlasti u decembru i izašli iz razgovora sa Timom za dijalog. Tada smo jasno rekli šta je ono što se hitno mora rešiti, da bi se videlo da ima dobre volje. Lično sam u dubokoj dilemi do kada treba razgovarati sa ovakvim vlastima, da li postoji granica, napominje Bodrožić.

Istovremeno, kako objašnjava, postoje zahtevi partnerskih udruženja ali i sugestije međunarodnih organizacija, Evropske komisije, OEBS-a, da treba razgovarati.

– Ovo društvo je zasićeno svađama, nedostatkom normalnog dijaloga, i kao građanin gledam da na ovom mestu ne doprinesem produbljivanju ponora između dve strane. Probaćemo da aktuelnu vlast urazumimo, bar do neke mere, da zaista razumeju potrebu da mediji budu slobodni, da će to i njima sutra koristiti kada budu bili u opoziciji. Ne znam kako su to zaboravili, zaneli su se, konstatuje Bodrožić.

Tokom dogovora u narednih mesec dana videće se, kako navodi, da li je dijalog samo formalna predstava vlasti namenjena međunarodnoj zajednici. Do sada su se svi zahtevi vezani za ispunjavanje poglavlja svodili na birokratsko prepisivanje, dok je u praksi, kao kaže, „situacija nevesela“.

– Medijska slika je sve gora, propaganda vlasti se širi na svih pet nacionalnih televizija. RTS je konačno prekoračio liniju i zakoračio u „žuto“, revolveraško novinarstvo. Većina novina je u potpunosti deo te propagandne mašinerije SNS, i oni ne prezaju od najgorih mogućih uvreda, targetiranja, denuncijacije. Ogroman novac izvlači se iz javne kase medijskim konkursima, sada i bezobzirnije, i po istoj matrici deli medijima koji su kršili Kodeks novinara, koji faktički ne postoje, ili koji su osnovani pet dana pre raspisivanja konkursa, jasan je Bodrožić.

Ipak, on napominje da ni Evropska unija nije preterano zainteresovana za demokratizaciju srpskog društva, te da su „očigledno neki drugi interesi bitniji“, zbog čega EU zna i da „zažmuri na jedno oko“ na način vladavine sadašnje vlasti, ukoliko ona isporuči „to najbitnije poglavlje“. Međutim, kako kaže, nadu daje to što su u poslednje vreme „sve jači glasovi koji veruju da Srbija može da postane uređena država“. Tu su najpre strani mediji koji sve otvorenije govore o stanju demokratije u Srbiji, što istovremeno tera i političare da zauzimaju čvršći stav i „polako gube poverenje u partnera u kog su uložili mnogo od 2012. do danas“.

Položaj medijskih radnika sve gori

Položaj zaposlenih u medijskim kućama je ugrožen, postali smo veoma siromašan esnaf. To je rezultiralo time da su mnogi ljudi pristali da pognu glavu i da zanemare profesionalizam, poštovanje kodeksa, i predali se cenzuri i autocenzuri.

Gledamo kako nam se profesija topi pred očima. Ovo malo što je ostalo da slobodno razmišlja, piše i objavljuje, oni su progonjeni, a takve redakcije devastirane, jer vlast ne samo da sprovodi harangu svojim medijima nego i ekonomski na razne načine iscrpljuje te redakcije.

To se vidi kroz nalete poreskih inspekcija, kroz raspodelu novca kroz konkurse za sufinansiranje projekata, preko zabrane oglašavanja javnih preduzeća i ustanova. Zatvoreni su svi prilazi bilo kom vidu javnog novca za nepodobne redakcije, pa je većina na izdisaju.

Oni koji su drčniji, opet, imaju problem sa bezbednošću. Na lokalu posebno, gde su lokalne buljubaše shvatile da imaju odrešene ruke da mogu da pale kuće, da tuku, prete, a da pritom mnogi slučajevi ostaju neprijavljeni, jer se ljudi boje.