„Primena standarda pravičnog suđenja u pravosudnom sistemu Srbije“

Predstavljanje godišnjeg izveštaja

Osim teme pravičnog suđenja i pristupa pravdi, govoriće se i o izradi nacrta Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i odluci Ustavnog suda o bespalatnoj pravnoj pomoći, kao i o principima pravičnog suđenja u postupcima koji se vode pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu.

Istraživanje primene standarda pravičnog suđenja je nastavak monitoringa koji Inicijativa redovno sprovodi od 2005. godine. Istraživači/ce su od 2011. do 2013. godine pratili primenu standarda pravičnog suđenja u više od 50 sudskih postupaka u Srbiji. Monitoring suđenja kao i objavljivanje izveštaja podržani su od strane organizacije Civil Rights Defenders.

Konferencija za novinare
Inicijative mladih za ljudska prava (Inicijativa)
i Koalicije za pristup pravdi

Govore:

• Maja Mićić, Inicijativa mladih za ljudka prava
• Saša Gajin, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu
• Sandra Orlović, Fond za humanitarno pravo
• Danilo Ćurčić, Praxis

Poziv (pdf)

• Snimak konferencije na MC Web televiziji
• PRIMENA STANDARDA PRAVIČNOG SUĐENJA U SRBIJI

(YIHR) - Na današnjem predstavljanju izveštaja “Primena standarda pravičnog suđenja u pravosudnom sistemu u Srbiji“ koji su u beogradskom Medija centru organizovali Inicijativa mladih za ljudska prava i Koalicija za pristup pravdi osim o pravičnom suđenju, govorilo se i o nedavno donetim odlukama Ustavnog suda i izradi nacrta Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

Direktorka Inicijative mladih za ljudska prava (Inicijativa) Maja Mićić istakla je da Inicijativa prati sudske postupke u Srbiji već četiri godine i naglasila da je poražavajuća činjenica da slučajevi koje je ova organizacija pratila pre četiri godine i dalje prati zbog sporosti pravosuđa.
Mićić je istakla da je Srbija u vrhu po broju predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava i da se veliki broj tih predstavki odnosi na povredu Člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda koji se odnosi na pravo na pravično suđenje.

O problemima sa kojima se suočava Fond za humanitarno pravo (Fond), koji zastupa preko 1000 žrtava kršenja teških ljudskih prava, govorila je izvršna direktorka Fonda, Sandra Orlović. „Za veliki broj ovih slučajeva nisu sprovedeni postupci u kojima bi se utvrdila krivična odgovornost počinilaca konkretnih dela“, istakla je Orlović i dodala da je ovo ključni preduslov za naknadu štete.

Pored Fonda za humanitarno pravo, brojne su organizacije koje pružaju besplatnu pravnu pomoć. Međutim, jedna od ideja o kojoj Radna grupa za izradu nacrta Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći raspravlja jeste da pravo na zastupanje pred sudom imaju samo advokati. Zaključeno je da bi ovakav model znatno smanjio broj pružalaca usluga pravne pomoći, a samim tim i korisnika istih.

Saša Gajin, član Koalicije za pristup pravdi, ali i učesnik u izradi nacrta ovog Zakona, smatra da se zastupanje pred sudom ne može ograničavati na pravo advokata da budu isključivi zastupnici stranaka. “Nevladinim organizacijama, sindikatima, profesionalnim udruženjima, pravnim klinikama pri fakultetima, mora biti omogućeno da nastave da pružaju usluge pravne pomoći”.

Danilo Ćurčić iz organizacije “Praxis” smatra da je ovakvo rešenje loše, što je potvrdilo i proglašenje neustavnim člana Zakona o parničnom postupku koji je propisivao da samo advokati mogu biti zastupnici građana pred sudom.

Problem sa kojim se iz godine u godinu suočava organizacioni odbor Parade ponosa je „začarani trougao između policije, tužilaštva i sudstva“, kazao je Goran Miletić, programski direktor za Zapadni Balkan organizacije “Civil right defenders”. Prema Miletićevim rečima, u tim procesima policija, tužilaštvo i sudstvo međusobno prebacuju odgovornost sa jednih na druge.

“Tako dolazimo u situaciju da se Parada ponosa zabranjuje zbog bezbednosne procene MUP-a po kojoj organizovane grupe prete da naruše bezbednost građana i imovine. A ni godinama nakon pretnji nasiljem protiv ovog skupa nema presuda protiv grupa koje su nasilje organizovale. Ustavni sud je zabrane Parade 2009. i 2011. godine proglasio neustavnim, ali država nastavlja da istu zabranjuje”, istakao je Miletić.