Zumiranje

Branka Otašević

Prošla su vremena ambicioznih (i pretencioznih) novogodišnjih programa kada se u TV zabavu za jednu noć ulagalo mnogo, i truda, i novca. Malo više dekoracije u studiju, malo više muzike i filmova no običnim danom i eto sadašnje kombinacije kojom se ispunjavaju poslednji sati odlazeće i prvi dolazeće godine. A ako je suditi po prelazu iz 2010. u 2011. – televizije su se uglavnom odrekle jednog od klasičnih i proverenih sredstava za stvaranje dobrog raspoloženja: humora. Gotovo da ga nije bilo ni u vidu vica ni u vidu satire, ni kao pošalice, ni kao humoreske.
U ona doba „jednoumlja” i jedne televizije Čkalja je redovno „telefonirao rukovodiocima” uveseljavajući gledalište svojim razgovorima s političarima. U današnjoj demokratiji kao da nema mesta za šalu na račun vlasti, te su se jedino Prva i Avala u „najluđoj noći” odlučile da na tapet stave ludosti naših ministara, a B92 da posegne za tekstovima dokazano duhovitih pisaca. U zemlji koja se diči talentovanim humoristima, satiričarima, aforističarima ni u redovnom domaćem TV programu nema uočljivo novog, inteligentnog i maštovitog, reskog i provokativnog, medijski oblikovanog i stilski raznovrsnog humora. „Parobrod Srbija” i njemu slični otplovili su sa ekrana. Na njemu se ukotvila „Bela lađa”. A mnogo još praznog prostora ostaje do onog tesnaca koji su zaposele „Kursadžije”.
Ako su smatrale da je najzahtevniji deo TV publike ponoć proveo dalje od televizora, naše televizije veruju, izgleda, da praznične dane pred ekranom najviše provode deca i detinjasti. Uz nešto tipično dečjih filmova, nudile su sijaset naučnofantastičnih, kriminalističkih, akcionih u kojima su jurcala čudovišta, psihopate, kriminalci, ubice, sadisti... TV B92 im je, simptomatično, prilepila odgovarajuću opštu nalepnicu: „Pucamo iz svih oružja!” U tu igru RTS je ponosno ušao sa Džejmsom Bondom. Prva je odgovorila Indijana Džonsom. RTS je poentirao „Plaćenicima” u kojima Stalone, uz pomoć Švarcenegera i Vilisa, tamani loše momke od Kariba do Bosne. Čast domaćoj i svetskoj klasici spasavala je TV Avala.
Možda će se približavanje Božića odraziti na repertoar povećanjem broja melodrama i ljupkih ljubavnih priča koje pobuđuju plemenitija osećanja i izazivaju radosnije senzacije. U takvo stanje publiku su već uveli prošlonedeljni nastavci popularnih domaćih serija. „Selo gori...” ponudilo je pokajničko vraćanje veri jednog bivšeg legionara i rađanje pretpraznične bliskosti među ljudima uz etnološki precizan posni meni. A „Moj rođak...” je u ionako sve usporenijem toku dramskih zbivanja, celu epizodu posvetio ritualima narodne, seoske svadbe. Kad ove svetkovine u nizu prođu, tamo oko polovine januara, videće se kakva nas stvarno TV godina očekuje. Ona kalendarska, kažu, biće poteška.

Autor: BRANKA OTAŠEVIĆ