Demokrate odlučile da poguraju predlog SPO

BIA više neće moći da blokira zakon. Biće otvoreni svi politički dosijei, bez obzira na period

Zakon o otvaranju tajnih dosijea građana Srbije biće usvojen do kraja godine, odlučio je vrh Demokratske stranke, saznaje „Blic”. Osnova novog zakona, kako saznajemo, biće predlog koji je Srpski pokret obnove podneo još 2004, a demokrate su prihvatile da se predlog usaglasi u Vladi i uputi u Skupštinu po hitnom postupku.

Po tom predlogu svaki građanin Srbije će moći da zatraži uvid u svoj dosije od nezavisne komisije koja će biti formirana nakon usvajanja zakona. Biće otvoreni svi politički dosijei, bez obzira na to u kom su periodu nastali, pa čak, kako kažu u vlasti - „ako ima političkih dosijea i posle 5. oktobra”.
Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, kaže za „Blic” da je DS prihvatio ideju da se što pre donese takav zakon.
- Očekujem da će najkasnije za tri nedelje sva nadležna ministarstva i Vlada dostaviti mišljenje o zakonu, kao i svi drugi državni organi, poput BIA i VBA. Tako usaglašen predlog biće poslat SPO i zakon bi mogao realno da bude usvojen u Skupštini do kraja godine - navodi Homen.
Predsednik SPO Vuk Drašković kaže za Blic” da „ne vidi šta bi moglo da bude izbačeno iz predloga zakona, sem što mogu da se promene neki tehničko-pravni detalji”.
- Zakon je rađen po ugledu na najbolja iskustva Nemačke, Poljske, Rumunije i Slovačke. U SPO ćemo sačekati da dobijemo usaglašeni predlog, pa ćemo onda dati naš sud - kaže Drašković.
Na naše pitanje da li se može desiti da, kao ranijih godina, mišljenja tajnih službi zaustave donošenje zakona, Homen odgovara da je to sada isključeno.
- Indirektno, ovaj zakon jeste uslov za približavanje EU jer pitanje otvaranja dosijea jeste pitanje poštovanja osnovnih ljudskih prava i uloge države u tome, što su nezaobilazni uslovi - napominje Homen.
On dodaje da se lično slaže sa rešenjima iz zakona - da imena saradnika službi budu poznata onima koji uzimaju svoja dosijea, što je do sada nailazilo na veliko protivljenje tajnih policija, kao i da o dosijeima odlučuje nezavisna komisija.
- Tu komisiju treba da čine ljudi od velikog moralnog integriteta, predstavnici nezavisnih institucija i nevladinih organizacija. Nikako u tu komisiju ne smeju da uđu predstavnici stranaka - napominje Homen.
Prema njegovim rečima, nije sporno da treba otvoriti dosijea građana do 5. oktobra 2000, a da posle tog datuma treba komisija da utvrdi da li je bilo političkih zloupotreba i da u tim slučajevima otvara dosijea.
Vuk Drašković kaže da će se otvaranjem tajnih dosijea otkriti svi zločini koji još nisu rasvetljeni, a otkrivanje ne dozvoljavaju službe bezbednosti, odnosno „njihove ćelije i ljudi koji nisu lustrirani a raspoređeni su svuda - u pravosuđu, policiji, Skupštini, Vladi, medijima, nevladinim organizacijama, naučnim institutima...”. On smatra da „postoji i strah mnogih koji su sada u evropskom vozu da bi se otvaranjem tajnih dosijea otkrilo da su bili saradnici Miloševićevih tajnih službi” i dodaje da se to pokazalo u svim drugim istočnoevropskim zemljama.
- Saznalo bi se i kako su sadašnji tajkuni koji se pojavljuju kao ekonomski i politički vlasnici demokratske Srbije svoje bogatstvo sticali zahvaljujući Miloševiću i njegovim tajnim službama - navodi lider SPO.
Homen napominje i da treba biti oprezan sa sadržinom dosijea. jer ona ne mora da bude tačna.
- Kada sam video svoj dosije kao član Otpora pre sedam godina, shvatio sam da oko 30 odsto njegove sadržine uopšte nije bilo tačno. Treba voditi računa o mogućim zloupotrebama - ističe Homen.
Poverenik za informacije Rodoljub Šabić navodi da je krajnje vreme da se usvoji takav zakon i da on ne sme da bude samo „kozmetički”.
- Podržavam tu ideju i očekujem da sada postoji politička volja da se ona sprovede. Model zakona koji će se primeniti za otvaranje dosijea izuzetno je važan. Prema stručnom mišljenju, najbolji je model koji je primenjen u Istočnoj Nemačkoj, ali za njegovu realizaciju treba dosta novca - kaže Šabić.

Antrfile:

Janković: BIA prvi put dala saglasnost

Zastupnik građana Saša Janković kaže za „Blic” da u javnosti postoje dve dominantne struje - jedna koja želi osvetu i druga koja smatra da su službe čuvar države i da ne smeju biti predmet kontrole. „Zato je potez SPO hrabar i ja im želim uspeh i daću doprinos tome. Dobro je što je inicijativa pokrenuta i potpuno je nebitno ko piše zakon ako se omogućava rehabilitacija ljudi kojima su povređena prava u prošlosti i istovremeno poštuju prava svih drugih”, kaže Janković.
On napominje da je BIA pre dve i po godine dala negativan stav o takvom zakonu, a da je početkom ove godine prvi put izrazila spremnost da podrži donošenje propisa o otvaranju dosijea. Janković podseća da je Arhivu Srbije predato 70.000 dosijea, ali da su oni ostali nedostupni građanima jer ne postoji zakon koji uređuje njihovo otvaranje.

Predlog zakona koji podneo srpski pokret obnove

- Cilj je zakona da se građanima, ovlašćenim predstavnicima grupa građana ili organizacijama i njihovim pravnim sledbenicima omogući pristup podacima koje su o njima vodile službe bezbednosti. Da se građani, grupe građane i organizacije zaštite od zloupotreba prouzrokovanih korišćenjem podataka koje su prikupile službe bezbednosti, da se omogući rehabilitacija žrtava, da se razjasne sudbine nestalih i umrlih građana, kao i da se obezbedi diskontinuitet u odnosu na raniji period vladavine autoritarnih režima i da se rasvetle zločini.
- Dosije je podatak, odnosno zbirka podataka koje su službe bezbednosti vodile o građanima, grupama građana i organizacijama, bez obzira na formu u kojoj su vođene. Dokument je svako materijalno sredstvo, video i audio zapis, papir na kome je memorisan ili zapisan podatak koji čini sadržinu dosijea.
- Ne smeju se narušavati prava trećih lica i otkrivanje ličnih podataka o njima. Dopuštenje da takvi podaci budu dostupni javnosti mogu dati samo ta treća lica i njihovi zakonski naslednici.
- Svako ima pravo da uzme svoj dosije ili deo dosijea ili da zatraži uništavanje dosijea u ličnom prisustvu.
- Komisija koja odlučuje o dosijeima sastoji se od sedam članova koji se biraju u Skupštini, a predlažu ih nevladine organizacije, Arhiv Srbije, Vlada Srbije i Vrhovni kasacioni sud.

Autor: VUK Z. CVIJIĆ