KATASTROFALNE POSLEDICE PRIVATIZACIJE MEDIJA

Dvadeset šest lokalnih medija u Vojvodini je na aukcijama prodato od 19.000 do 191 milion dinara. Kupci često nisu imali veze sa medijskom delatnošću, pa je Agencija za privatizaciju sa vlasnicima raskinula ugovore. Mnogi kao uspešnu pominju privatizaciju Radio Srbobrana, jer su radio kupili novinari.
Pošto se pokazalo da su privatizacije loše izvedene, na inisistiranje pokrajinske vlade, od 60 lokalnih radio i televizijskih stanica u Vojvodini iz privatizacije je izuzeto 30 koje emituju programe na jezicima nacionalnih manjina. U ostalim medijskim kućama privatizacija je privremeno zaustavljena.
Ana Tomanova-Makanova, potpredsednica Vlade zadužena za informisanje, predlagač je odluke da se privatizacije zaustave i kaže da joj je nakon privatizacije Radio Sombora bilo jasno da ta medijska kuća nije privatizovana da bi opstala, već da bi se novi gazda domogao imovine stanice.
- Pošto su novinari u Radio Somboru, Kuli, Apatinu nakon privatizacije praktično oterani na ulicu, Vlada Vojvodine je sa republičkim resornim ministarstvom donela odluku da se zaustavi privatizacija u radiodifuznim preduzećima u kojima nije obavljena.
Tako su spaseni Radio Novi Bečej, Bela Crkva, Kikinda, Subotica, Stara Pazova. Tome bi trebalo dodati RTV Inđiju, RTV Pančevo - objašnjava Tomanova.
Agencija za privatizaciju prihvatila je ovu odluku i predlog da se prilikom buduće privatizacije lokalnih medija primeni kombinovani metod.
- Po tom modelu opštine bi kao prethodni osnivači imale pravo na 30 odsto vlasništva, 30 odsto ostalo bi u rukama zaposlenih, a 40 odsto bi išlo na privatizaciju - kaže Makanova.
U privatizacionom postupku najgore su prošli Radio Sombor i Radio Kula. Radio Sombor je za 3,7 miliona dinara kupila Irena Vuksanović, sa obavezom ulaganja od 699.000 dinara, a Radio Kulu za 5,2 miliona kupio je lokalni biznismen Dragan Jovanović.
Agencija za privatizaciju je zbog nepoštovanja ugovora te privatizacije raskinula, objašnjava Tomanova. Novinar Đorđo Bojanić, predsednik Upravnog odbora Radio Kule, kaže da je Dragan Jovanović za 25 me-seci, koliko je bio vlasnik te medijske kuće, zaposlenima ostao dužan 16 plata.
- Državi nije plaćao poreze, zaposlenima osim plata nije uplaćivao penzijske i zdravstvene doprinose. Agencija je poništila privatizaciju tek nakon što su nam Pošta i Elektrodistribucija isključile telefone i struju. U međuvremenu, polovina zaposlenih je otišla iz preduzeća, pa sada imamo ozbiljne probleme pošto su stigle sudske odluke da im isplatimo neisplaćene zarade - kaže Bojanić.
Nakon poništenja privatizacije zaposleni u Radio Kuli uspeli su da vrate deo dugova koje je ostavio bivši vlanik.
Kada je u Radio Somboru poništena privatizacija, mislilo se da će taj gradski medij krenuti putem sigurnog oporavka. Ali iako su radili dobro i prošlu fi ksalnu godinu završili sa 500.000 dinara dobiti, račun im je zbog starih tužbi često u blokadi, pa sve što zarade odlazi na dugove koje je napravio stari vlasnik podižući velike komercijalne kredite.

Antrfile:

BLOKADA POJELA PLATE

U kakvoj su teškoj poziciji zaposleni u Radio Somboru pokazuje podatak da 14 meseci nisu dobili platu.
- Iako ćemo iz gradskog budžeta dobiti milion dinara, to se neće mnogo odraziti na položaj zaposlenih, jer je Radio Sombor u blokadi milion i 100.000 dinara - kažu u Radio Somboru.

Autor: MILAN LAKETIĆ NOVI SAD