POSEBAN IZVEŠTAJ O MANjINSKIM MEDIJIMA U VOJVODINI

Pokrajinski ombudsman smatra da je problematična i neprihvatljiva preporuka iz Medijske studije da Radiotelevizija Vojvodine promeni svoj status i postane deo novog medijskog sistema u Srbiji po modelu regionalnih radio i TV emitera. “Takva preporuka je više nego problematič na i neprihvatljiva i sa stanovišta očuvanja nivoa informisanosti na jezicima nacionalnih zajednica u Vojvodini”, navodi se u Izveštaju Ombudsmana o stanju manjinskih medija u Vojvodini u 2010. godini. U delu Izveštaja “Osvrt na Medijsku studiju”, podseća se da je započeta javna rasprava o toj studiji sa preporukama koje je za potrebe Ministarstva kulture izradila grupa međunarodnih stručnjaka, a koja treba da bude osnova za izradu Medijske strategije.
Ombudsman, međutim, podseća na posebne obaveze javnog servisa propisane Zakonom o radiodifuziji i ukazuje na “izuzetan značaj i ulogu RTV-a” za informisanje na jezicima manjina. RTV naime emituje radio programe na ukupno sedam jezika, a televizijski program emituje se čak na deset jezika, navodi se u Izveštaju. S druge strane, Ombudsman smatra da je potrebno “značajno unaprediti” kvalitet tog informisanja preko pokrajinskog javnog servisa, i obezbediti uslove kako bi RTV “u većoj meri mogao da zadovolji potrebe interkulturalne komunikacije u višenacionalnoj Vojvodini”.
Ombudsman je sačinio poseban Izveštaj o manjinskim medijima zbog, kako se navodi, veoma teškog položaja medija, posebno manjinskih, nedostatka odgovarajućeg modela i strategije za nastavak privatizacije, nedostatka odgovarajućeg finansijskog ambijenta, odnosno nepostojanja institucionalnih mehanizama koji garantuju dugoroč ni opstanak manjinskih medija, neravnopravnih uslova u kojima nakon zaustavljene privatizacije sada deluju mediji i zbog predstojeće izrade medijske strategije u Srbiji i Vojvodini.
Izveštaj se zasniva na istraživanju koje je obuhvatilo 49 manjinskih medija, od ukupno 119. Među njima su 19 štamanih i 30 elektronskih. Najveći broj njih je u vlasništvu države ili lokalne samouprave, a zatim u privatnoj svojini. U šest medija osnivačka prava imaju nacionalni saveti manjina.
“Neophodno je precizirati da li država može biti osnivač medija, odnosno ko može biti osnivač”, navodi se u preporukama Ombudsmana koji smatra da u tom smislu treba predložiti izmene četiri zakona: o javnom informisanju, o lokalnoj samoupravi, o zaštiti prava i sloboda manjina, i o nacionalnim savetima. Pri tome se mora voditi računa o izvoru i načinu finansiranju, preporučuje se u Izveštaju, u kome se konstatuje i da su manjinski mediji u specifičnom položaju zbog svog relativno ograničenog tiraža i auditorijuma i ne mogu da budu ekonomski samoodrživi, zbog čega, smatra, postoji potreba za podrškom države.
U Izveštaju se, između ostalog, navode preporuke da je neophodno obezbediti uslove za nesmetan i profesionalan rad manjinskih medija, nezavisno od bilo kakvih pritisaka i centara moći, kao i da u slučaju završetka prekinutog procesa privatizacije elektronskih medija manjina treba imati u vidu njihov karakter i ulogu, kako im opstanak ne bi bio doveden u pitanje.

Antrfile:

Istraživanje o manjinskim medijima

Finansiranje: Najviše iz lokalnog i pokrajinskog budžeta Problemi: Finansijski, tehničko-tehnološki, pritisci, kadrovski Uslovi za rad (%): Proseč ni (42), loši (13), dobri (15), odlični (4) Broj zaposlenih: 1-190 Najzastupljenije teme: Kultura i informisanje (86 odsto medija), ekologija i poljoprivreda (75 odsto)

Najčešće politički pritisci

Pritisci dolaze sa raznih strana, ali ono što im je zajedničko jeste da najčešće imaju političku pozadinu, piše u Izveštaju ombudsmana o manjinskim medijima i dodaje se da nisu retke ni pojave ugrožavanja slobode ugrožavanja, pretnje smrću, poziv na bojkot, pretnje ili pokretanje sudskih postupaka protiv novinara i medija, što ima različite negativne posledice po njihov rad.

Autor: S.NIKOLIĆ