U Skupštini Srbije počela je priprema dokumentacije za raspisivanje tendera za televizijske prenose sednica parlamenta, a Veljko Odalović, sekretar skupštine, se nada, kako kaže za „Politiku”, da tokom januara ovaj posao bude završen, „da bi što pre mogli da uputimo javni poziv, na kome će biti odlučeno ko će ubuduće, uz naknadu, prenositi sednice”. Odalović ističe da su dokumentacija i tender specifični i da bi voleo da sve bude obavljeno do početka redovnog prolećnog zasedanja, dakle do marta.
Raspisivanje tendera za televizijski prenos sednica je sada obaveza, jer je parlament konačno, dobio svoj budžet, koji je usvojen 29. decembra. U skupštinskoj kasi za TV prenose namenjeno je 80 miliona dinara, oko 747.000 evra. Odalović kaže da je tek po usvajanju budžeta moglo da se krene sa pripremama za raspisivanje tendera. Odalović ističe da je jedino na čemu će insistirati, „to da posao dobije televizija sa nacionalnom frekvencijom, da pokrivenost bude u što većem obimu, jer nam je cilj da što veći broj korisnika može da koristi tu uslugu”. Prema Odalovićevim rečima, prenosi, u najmanju ruku, treba da budu kao i do sada, ali, dodaje: „Trudićemo se da ugovorom preciziramo sve. Imali smo izvanrednu saradnju i razumevanje sa RTS-om, pa smo se, ponekad saglašavali da skupštinski prenosi idu odloženo kad oni imaju neku unapred ugovorenu obavezu i vanredan događaj, a, po završetku tendera, sa onim ko dobije posao potpisaćemo ugovor sa vrlo preciznim obavezama, pa ćemo, možda, imati veći stepen prenosa. Ipak, RTS je sednice prenosio besplatno, a drugačije je kad nekom plaćate i kad potpišete ugovor.” Prema sekretarovim rečima, kad javni poziv bude upućen, svi koji misle da mogu da odgovore „obavezi koja će biti postavljena i koja je vrlo delikatna, neka se jave, jer niko unapred nije favorizovan, pobediće najbolja ponuda”.
Do sada je Radio-televizija Srbije besplatno prenosila skupštinska zasedanja, a u poslednjih nekoliko godina uoči početka redovnih zasedanja, svakog februara i septembra, nastajala je „drama”. RTS bi pretio da će prestati da prenosi sednice, jer je, kako je tvrdio direktor javnog servisa, na gubitku. Onda bi se sastajali direktor RTS-a i skupštinsko rukovodstvo, da bi, na kraju, RTS nastavio da, ipak, prenosi zasedanja, a parlamentarci bi obećavali da će pronaći neko rešenje što se naknade troškova tiče. Rešenje nije pronalaženo, a parlamentu je prošle godine RTS saopštio da duguje 3,3 miliona evra za pružene usluge od 2006. godine. Pitanje ovog duga, koliko je poznato, nije rešeno, a u parlamentu su rekli da ne postoji nikakav ugovor sa RTS-om oko prenosa, te da skupština nema svoj budžet, pa pitanje dugovanja treba da reši vlada. Prilikom ovih poslednjih nesporazuma, Slavica Đukić-Dejanović, predsednica parlamenta rekla je da će skupština od 2011. godine imati svoj budžet, s kojim će moći samostalno da raspolaže, te da tek tada može da se razgovara o plaćanju direktnih TV prenosa, ali „onda ćemo raspisati tender, pa ko da najbolju ponudu, taj će i dobiti posao”.

Autor: M. ČEKEREVAC