Na osnovu zakona o informisanju molimo Vas da objavite demant na naslov u Vašim novinama, od 30.12.2010. godine, pod naslovom „Napadnut novinar na zadatku“ Danas, 26.12.2010. godine oko 12.30 časova nalazio sam se u svom kafiću „Šansa“ za prvim stolom do ulaznih vrata. U ovo vreme u objektu na spratu su se nalazili članovi DS-a iz Požarevca. Isti su stalni gosti i došli su kako bi popili piće. Tada je u kafić ušao Momčilo Veljković, pozdravio me i otišao prema šanku. Ja nisam obraćao pažnju gde će se isti uputiti. Posle nekoliko minuta prišao mi je radnik kafića-konobar koji me je obavestio da na spratu kafića Momčilo Veljković, zvani Moče, uznemirava goste (ovom prilikom mi nije rečeno na koji način isti uznemirava goste). Ja sam odmah ustao i otišao na sprat kafića. Video sam Momčila V. kako pokušava da sedne za sto koji je bio do stola za kojim su sedeli članovi DS-a. Kako sam od konobara obavešten da je Veljković uznemiravao goste, a znajući da je isti sklon preterivanju, vređanju, bezrazložnom napadanju ljudi i raznim provokacijama, ja sam se kako njemu, tako i ostalim gostima, obratio rečima: „Ja se izvinjavam svim gostima, Moče, molim te, nemoj da mi uznemiravaš goste, zamolio bih te da napustiš ovaj deo kafića i da siđeš dole.“ Nisam imao nameru da istog isteram iz kafića, već samo da siđe u donji deo kafića kako bi ostavio pomenute goste na miru. Nakon ovih mojih reči Veljković, koji je u međuvremenu seo za sto, ustao je i obratio mi se rečima: „Ti mi pretiš smrću, hoćeš da me ubiješ„ i još nekim rečima na koje nisam obraćao pažnju, niti odgovarao na iste, jer znam o kakvom licu se radi, da je sklono izazivanju drugih problema, kako bi drugi prema njemu preduzeli neku agresivnu radnju. Iz svih ovih razloga bio sam maksimalno suzdržan, a i u kafiću je bilo dosta gostiju. Napominjem da je posle mog poziva da siđe dole, Moče krenuo za mnom i sve vreme je držao stisnutu pesnicu uperenu ka meni pričajući neke uvredljive reči. Ponovo sam ga zamolio da me ne provocira i da napusti kafić. On je to i učinio, ali je pred vratima ponovo stisnutom pesnicom pokušavao da me isprovocira što i očevici mogu da potvrde. Kada je izašao iz kafića, stao je ispred izloga, izvadio fotoaparat i fotografisao me je i sve vreme je nešto dobacivao. Posle otprilike sat vremena od ovog događaja, dok sam sedeo u kafiću okrenut leđima ka prolazu TC „Barili“, čuo sam da neko udara o izlog, okrenuo sam se i video istog Veljkovića koji mi je mahao nekim papirom, zatim je prekrstio ruke ispred sebe pokazujući da ću da idem u zatvor. Ja na isto nisam reagovao.
Što se tiče nekih psovki, pretnji, uvreda sa moje strane prema M. Veljkoviću, kako je objavljeno u vašem listu, odgovorno tvrdim i izjavljujem da to nije tačno i ne odgovara istini. Takođe, ovim putem izjavljujem da nisam član nijedne stranke niti donator DS-a, kako je objavljeno u istom članku. Zbog ovako teških optužbi primoran sam da pokrenem tužbu protiv provokatora kao što je Momčilo Veljković koji ne bira sredstva da bi blatio ljude po gradu Požarevcu a, između ostalog, to mu je način življenja.
Poštujući uspomenu na Močetovog brata, pokojnog Mileta Veljkovića, izuzetnog i cenjenog novinara i svog velikog prijatelja, dvoumio sam se da li da uopšte upućujem demant, iako se u objavljenom članku blati moje ime i renome mog kafića koji je prestižno mesto u gradu Požarevcu sa dvadeset godina postojanja. Međutim, kako je Momčilo Veljković pokrenuo UNS i NUNS prinuđen sam da odgovorim istinom na ovakve ozbiljne optužbe. Što se novinara tiče, uvek sam svima izlazio maksimalno u susret, davao izjave uvek kada je to od mene zatraženo, takođe i Momčilu Veljkoviću. Poslednja saradnja sa Močetom je bila u vezi davanja izjave o primeni Zakona o zabrani pušenja koju je isti i objavio u listovima čiji je dopisnik.
Ovom prilikom obraćam se svim novinarima i javnosti Srbije da ostajem otvoren za saradnju kao i do sada i da u potpunosti razumem novinarski posao i poštujem njihova prava. Prvi osuđujem vandalske napade na novinare i savetujem istima da saslušaju i drugu stranu ako je to moguće, pre objavljivanja ovako teških neistina koje mogu da povrede drugu stranu i ugroze nečiji opstanak.
Zoran Petrović vlasnik kafea „Šansa“ u Požarevcu

Autor: ZORAN PETROVIĆ