Autor: Dragoljub Petrović

Samo mi skraćujemo svoje najgledanije emisije. Za svaki slučaj!

Obeležili smo prigodan parastos – tri godine od kada je ukinut „Utisak nedelje“ – baš u danima kada je nominalno nestala TV B92, a emisija „24 minuta sa Zoranom Kesićem“ vratila se u dajdžest varijanti na TV O2, pod originalnim sloganom te čudnovate TV postaje: „Samo mi skraćujemo svoje najgledanije emisije.

Za svaki slučaj!“

To je isti onaj kanal gde tri godine nije bilo ni O od Olje Bećković, ali je bilo B. Sada su znatno uznapredovali, pa imaju O od Olje Bećković, i to puta dva, mada su izbacili B od Olje Bećković, kako bi zbunili protivnika.

Trebalo je u stvari da promene ime u – „O, Bože, 2“ – jer svi mi koji se ič ne razumemo u televiziju često razmišljamo o top menadžmentu ovog kanala, sa logičnim pitanjem: „Na čemu li su, keve ti, ovi vlasnici i direktori B92, tačnije O2?“

Tri godine, recimo, niko nije uspeo da racionalno objasni zašto bi neka komercijalna televizija ukinula jednu od svojih najgledanijih tok šou emisija, pa i dan-danas ostaje da sumnjamo kako je to toga došlo jerbo je premijer Vučić posle nekog Utiska odlepio u većem obimu, te je pozvao autorku i rekao joj: „Nemoj da si me više pozvala!“

Taj događaj mogao je da ostane koban po srpsku politiku, analitiku i vlašku nacionalnu manjinu, jer upravo dok je tadašnji prvi potpredsednik urlao preko Oljinog spikerfona u kolima, Đorđe Vukadinović, po svedočenju prisutnih, umalo nije iskočio iz automobila u punoj brzini.

Međutim, izgleda da Vučić nije zvao samo autorku, nego i ove sa B92, potonje O2, koji ga posle njegovog urlanja nisu pitali: „Vučiću, na čemu si, keve ti?“, nego su, po starom grčko-srpskom običaju, isto pitanje uputili autorki Utiska nedelje.

I tri godine kasnije im je ta rečenica postala slogan, jerbo najbolje opisuje njihov koncept i stanje svesti.

Niko do sada nije uspeo da racionalno objasni ni najnoviji originalni potez TV O2: zašto bi neka televizija svoju najgledaniju emisiju skraćivala sa jednog sata na pola sata sa sve reklamama?

Osim, ako se neko nije setio da je šteta po našu državu i društvo daleko manja ako 24 minuta prođu što brže i bezbolnije.

– Uostalom, koja to 24 minuta traju sat vremena!? – očekuje se da nam to uskoro prokomentariše neko od ovlašćenih medijskih tumača iz televizijskih i drugih kanala Vučićeve Srbije.

I da se svi na kraju logično upitamo: „Na čemu li je ovaj?“